Početna Tekstovi БЕРЗА

БЕРЗА

5
0
SHARE

BERZA

 

Branko Dragaš

Berze su potpuno obesmislile tržišnu ekonomiju. Berze su se pretvorile u kazino. Špekulacija je zakonska otimačina. Klađenje je srušilo ekonomsku logiku. Centralne banke štampaju lažan novac.Ubacuju ga u oboleli finansijski sistem, misleći da tako mogu da reše strukturalnu krizu bankrotiranog sistema.

Lažan novac je naduvao berzanske indekse. Finansijski derivati su zatrovali finansijski sistem. Prema mojim podacima na svetskim berzama se okreće preko 4 miliona milijardi dolara, ako sve fjučerse, bondove, opcije, akcije, obveznice i druge papire bez vrednosti izrazimo u dolarima. Procenjujem da je 90% tih finansijskih derivata falsifikovano.

Svi ti papirići moraju da izgore, jer nemaju nikakvo pokriće u realnoj ekonomiji.Upravljače sveta relna ekonomija, zapravo, uopšte ni ne zanima. Njihova pohlepa je nezasita.Pohlepa je pomogla da se naduvaju berze.Taj naduvani balon mora da pukne.

Bilo bi bolje da je pukao u finansijskoj krizi 1988.godine, kada sam pisao, radeći na finansijskom tržištu, da se SAD nenormalno zadužuje i da ubacuju falsifikovani dolar u finansijski sistem. Tada je zaduženost SAD bila 2.600 milijardi dolara, dok je poreski prihod bio 1.000 milijardi dolara.

Danas je zvanična zaduženos 31.300 milijardi dolara, dok je godišnji poreski prihod svega 3.500 milijardi dolara.Naravno, zvanična zaduženost nije tačna. Realna, ukupna zaduženost SAD, dugovi države, kompanija i građana, prema mojoj proceni iznose 410.000 milijardi dolara. Samo za penzije, zdravstveno i socijalno osiguranje trenutno nedostaje 222.000 milijardi dolara. Tog novca nema.

Politička i finansijska oligarhija to krije od naroda. Novim, sve većim zaduživanjem, hoće da pokriju narasle dugove.Moja stručna upozorenja o nenormalnom zaduživanju i ubacivanju lažnog novca tada niko nije ozbiljno shvatao. Moram da priznam da danas, nažalost, postoji ozbiljna većina naših građana koji ne veruju da je Zapad bankrotirao.

Apsurd da bude još veći, to ne veruju ni njihovi građani. Oni misle da je to letnja kiša, koja će brzo da prođe. Zabluda! Neće brzo da prođe!Zapamtite dobro – nema više raćanja na staro. Došlo je – novo doba! Moramo da se pripremimo za nove odnose u svetu. Naši građani to moraju što pre da shvate i da menjaju svoje loše navike i pogrešna ponašanja, ako hoće da izbegnu, sa što manje bola i gubitaka, pretstojeću biblijsku kataklizmu finansija Zapada.

Možda će ovakvi tekstovi, sa realnim pokazateljima, da pomognu u buđenju našeh zadojenog i povodljivog naroda. Agresivna propaganda multinacionalnih kompanija je isprala mnogima mozak. Amerika je bila blještava Imperija, koja je svojim glamurom zavela istočnoevropske narode, željne, nakon pola veka komunističke diktature, raskošne potrošnje i dobrog životnog standarda. U periodu 1987 -2020. godine ubačeno je na Vol Strit 34.000 milijardi sveže falsifikovanog novca. Finansijski derivati su narasli na nenormalni volumen od gore navedenih 4 miliona milijardi dolara.Nalazimo se u istorijskom trenutku kada očekujem konačno pucanje mehura.

Kolaps na berzama je neminovan.Slom berze će da dovede do potpunog kraha neoliberalnog kapitalizma. Taj krah je uveliko počeo. Pandemija i rat u Ukrajini su posledice tog neizbežnog kraha, koji se na sve načine pokušava nekako da odloži, ali koji mora, ipak, da se dogodi. Kada će konačno sve da pukne? Kada prestane da se ubacuje lažni novac. Kada će prestati da ubacuju lažni novac? Kada inflacija bude trocifrena i kada desetine miliona osiromašenih, porobljenih, prezaduženih, opljačkanih i prevarenih ljudi budu na ulicama.

Moraće na ulice, jer neće imati drugog izbora. SAD je zrela za američku socijalnu revoluciju. Ako se to ne dogodi,mislim da će biti građanski rat u Americi. Istraživanja u septembru pokazuju da 53% američkih građana veruje da će da izbije građanski rat. Zato se građani sve više naoružavaju i grade skloništa. Evo, navodim, koristeći se zvaničnim podacima, zabrinjavajuću statistiku, koja nagoveštava ovaj krah. Prema izveštaju Bank of Amerika za manje od godinu dana izgubljeno je u akcijama i državnim obveznicama 46.100 milijardi dolara.

Koliko je to veliki iznos najbolje govori podatak da je prošle godine BDP Amerike iznosio 23.000 milijardi dolara. BDP se ove godine očekuje oko 25.248 milijardi dolara, bilans stanja FED-a -8.795 milijardi dolara i ukupna kapitalizacije berza 36.126 milijardi dolara. Najveći pad je bio u akcijama tehnološkog sektora. Berzanski indeksi S&P 500 je pao 25,6%, dok je NASDAQ 100 pao 34,8%.

Najveći pad je pogodio nekoliko tehnoloških tajkuna, koji su izgubili, za godinu dana, preko 315 milijardi dolara. Bankari podsećaju da je su investitori u državne obveznice i akcije izgubili više od 20% svog kapitala i da je slična situacija bila nakon dva velika rata 1920 i 1949.godine, kao i u vreme Velike Depresije 1931.godine.Ogroman pad je doveo do prinudnih likvidacija na Vol Stritu.

Glavni udar se očekuje sredinom novembra, kada se navršava tačno godinu dana od kada su FED i ostale centralne banke, ECB, Banka Engleske i Banka Japana, koje su sledile pogrešnu monetranu politiku FED-a, otpočeli stezanje monetarnog kaiša i počeli povećavanje kamatnih stopa. Uspaničeni velikom inflacijom, koja je danas postala dvocifrena i otrgla se kontroli, uprkos tome što su moje kolege, zabranjeni ekonomisti, ukazivali da inflacija raste, centralni bankari su dugo zatvarali oči pred tom činjenicom i onda, kada se inflacija razbuktala, preplašeni za svoje pozicije, odlučili su da počnu da podižu kamatne stope.

Pisao sam već o tome da je podizanje kamatnih stopa siguran put u kolaps finansijskog sistema.Dizanje kamatnih stopa u uslovima kada su dugovi ogromni je potpuna ludost, koja će sistem uvesti u nelikvidnost, jer prezadužena država, kompanije i građani neće moći da plaćaju narasle kamate, što se danas jasno pokazuje. Poslednji rast cena u septembru od 8,2%, dok je referenta kamata dospela na 3,25%, najbolje govori o promašenoj politici FED-a.

Rast kamatnih stopa će opteretiti budžet za novih 300 milijardi dolara, koje država nema. FED je u nekoliko navrata udarao inflaciju maljem, ali nije uspeo da je suzbije. Cene nastavljaju da rastu iz meseca u mesec.Naročito cene energenata i hrane. Indeks rasta hrane za godinu dana je prikazan na 13%, ali to nije tačan podatak. Rast cena hrane je duplo veći i doveo je do toga, prema merenju u septembru, da 73% građana izjavljuje da ne mogu da prežive od svoje mesečne plate.

žU junu je taj procenat bio 64%, što znači da sve veći broj građana postaje sve siromašnije. Poseban problem je rast hipotekarnih kamata na skoro 7%., dok je prošle godine kamata bila -3,05%. Rast kamatnih stopa dovela je do pada cena na hipotekarnom tržištu za više od 10%. U septembru je srednja cena kirije porasla za 7,8%, što je rast od 25% od 2020.godine.Prosečan iznos lične štednje je opao za 15%, sa 73.100 $, na 62.086 $, dok 68% građana ne može od pandemije više ništa da uštedi.Ukupna štednja građana dostigla je 2.300 milijardi dolara, ali veliki problem je negativna kamatna stopa.

Naime, ako su najbolje kamatne stope na štedne ulogu iznosile 3,05%, dok je zvanična inflacija bila 8,2%, onda je negativna kamatna stopa bila 5,15%, koliko je na svakom štednom ulogu građanin gubio. Još veći problem je kada znamo da je realna inflacija 18%, namerno je promenjena metodologija obračuna inflacije iz 1980.g. kako bi se prikazivala niža stopa inflacije, onda je taj gubitak na štednji znatno veći i iznosi skoro 15%. Izgubiti svake godine 15% svoga štednog uloga u dolarima je potpuna ludost.

Otuda moj savet građanima, koji drže dolare u američkim bankama, da podignu svoj novac, da ga investiraju u realnu ekonomiju, proizvodnju hrane, energije, lekova ili da kupe investiciono zlato, srebro, nekretnine, zemljište, šume, vode i tako zaštite svoj lični kapital od propadanja.Hoće li birokrate iz FED-a da promene kamatnu politiku? Neće.

Najavili su njeno novo povećanje za 0,75% u novembru i verovatno još jedno početkom sledeće godine. Tako bi referentne kamatne stope porasle čak do 5% i to će da dovede do nelikvidnosti, recesije i ostaće bez posle preko 6 miliona ljudi. I to je samo početak. Onda sledi dalji pad berze za 40%.Procena finansijskih stručnjaka da berze treba da padnu 90%, jer su naduvane i ne odražavaju stvarne odnose u poslovanju kompanija.

Pogledajmo jedno istorijsko poređenja. Uporedićemo index Dow Jones 30 u peridou 1980 i danas, prema ceni zlata. Godine 1980. DJ index je bio 850 i cena zlata je bila 850$/ unca. Na današnji dan, kada pišem ovaj tekst, DJ index je pao na 30.044, dok je zlato potcenjeno na 1.667$/unca.

Nekada je odnos bio 1:1, danas je odnos 18 : 1. To praktično znači, da je realna cena zlata 30.044 $/ unca ili da DJ index mora da padne na 1.667. Vi, koji se kockate na berzama, dobro treba da razmislite o svojim investicijama. Kolika je onda realna vrednost zlata? Pogledajmo matematiku, koju je prošle nedelje izneo Nik Đanbruno, poznati berzanski špekulant i međunarodni investitor. Koji smatra da je politika FED-a štetna za privredu, da će da dovede do finansijske nelikvidnosti, recesije i nezaposlenosti, pa će FED morati, vrlo brzo, da odstupi od takve monetrane politike.

Šta bi bilo rešenje? Kako da se sistem oslobodi tolike količine falsifikovanih i kontaminiranih dolara? Jedino rešenje je da se monetarni sistem vrati na zlatni standard, kao što je to bilo sve do 1971.godine. Šta bi se onda dogodilo? Pogledajmo jedan konzervativni scenario.

Pretpostavimo da američka vlada zaista ima 261 milion unci fizičkog zlata u svojim trezorima. Da li ima ili nema, to tek treba da se utvrdi. Ako bi se američka vlada odlučila da uvede zlatni standard, onda bi se to morala da usaglasi sa količinom M2 novca. Podsećam, M1 uključuje gotovinu i depozite po viđenju, dok M2 uključuje M1 plus štedne depozite, hartije od vrednosti i druge kratkoročno oročene depozite u iznosima do 100.000 $.

Ako bi američka vlada odlučila da novčanu masu M2 pokrije 25% zlatnim standardom, onda bi cena zlata bila 20.773 $/ unca. Ako bi, pak, odlučila da novčanu masu M2 pokrije 100% zlatnim standardom, onda bi cena zlata bila -83.091 $/unca. Ima i drugih ekonomista, koji se slažu sa ovom računicom. Zar brojke nisu šokantne? Jesu. Ali, zar nije šokantno koliku količinu novca su centralni bankari već ubacili u sistem? Taj veliki novac danas juri malu količinu robe. To je jedan od uzroka narasle inflacije. Taj ubačeni veliki novac je naduvao berze.

U trećem kvartalu je 9.000 milijardi dolara izbrisano iz akcijskog kapitala na berzama. Međutim, to je samo početak finansijskog cunamija, koji preti da potpoi Vol Strit i sve svetske berze.Budžetski deficiti se nagomilavaju. Depoziti u Trezoru se smanjuju.Za manje od šest meseci FED je usporio ponudu novca sa 12,2% na minus – 2,27%, što je dovelo do pada berze i privredne aktivnosti, koja donosi recesiju. Centralni bankari neće da priznaju da je američka privreda u recesiju. Menjaju metodologiju obračuna, samo da ne bi slali loše podatke sa tržišta.

Desiće se isti scenario kao sa odbijanjem da priznaju postojanje velike inflacije. Danas se inflacija pretvorila u požar, koga centralni bankari ne znaju da ugase. Treći predsednik SAD Tomas Džeferson je još 1802.godine opominjao : „FED je institucija koja gaji ogromno neprijateljstvo prema principima i dizajnu našeg Ustava. Ja sam neprijatelj svake banke koja, kada diskontuje zapise i obveznice, plaća sve osim nominalne vrednosti.

Ako američki narod ikada dozvoli privatne banke da kontrolišu trošenje svog novca, prvo kroz inflaciju, zatim kroz deflaciju, banke i korporacije koje rastu oko tih banaka oduzimaće svu imovinu ljudima sve dok njihova deca ne odrastu bez krova nad glavom na kontinentu koji je osvojio njihove pretke“. Na kraju, jedna poslastica. Kraljevska švedska akademija nauka dodelila je Nobelovu nagradu za ekonomiju 2022. bivšem predsedniku FED-a Benu S. Bernankeu, zajedno sa teoretičarima Daglasom V. Dajmondom i Filipom H. Dibvigom „za istraživanje banaka i finansijskih kriza“, posebno pozivajući se na centralnu banku iz 2008. i odgovor banaka na stambenu i finansijsku krizu.

Odgovor se sastojao od spašavanja banaka „kvantitativnim popuštanjem“, što je isto toliko eufemizam koliko i „socijalno distanciranje“.Glavni krivac za ubacivanje lažnog novca u sistem, nagrađen je Nobelovom nagradom, umesto da bude uhapšen. Zapadni svet će da propadne. Nek propadne nije šteta. Srbija samo treba da vodi računa da nas vrtlog Titanika ne povuče za sobom.

SHARE