Dana 9. Novembra 1989. godine srušen je Berlinski zid. Prošlo je tačno 25 godina od toga dana.
Berlinski zid je podignut 13. avgusta 1961. Bio je visok 3,6 m, širok 1,2 m i dugačak preko 155 km.
Podigli su ga Hladni rat i Ravnoteža blokova. Srušila ga Ideologija neoliberalizma.
Mnogo toga je napisano o Berlinskom zidu, ali želim na današnju godišnjicvu da istaknem neke interesantne detalje.
Sovjetska imperija je morala da se uruši, jer je bila iznutra trula. Nije mogla da se nosi sa agresivnom Ideologijom neoliberalizma koja je narodu iza Berlinskog zida obećavala raj na zemlji.
Bila je to, naravno, propagandna laž, ali je privukla sve istočnoevropske narode, koji su na Zapad gledali kao na ispunjenje svih svojih vekovnih snova.
Gorbačov je iznutra razorio sovjetsku imperiju bez ispaljenog metka i slavlen je na Zapadu kao veliki reformator, što on uopšte nije bio.
Imao sam prilike da te 1990. godine započnem svoje poslovanje na tržištu Rusije i video sam sve promašaje politike Gorbačova. To je bilo užasno kriminalno vreme. Niste smeli u centru Moskve da ostanete na ulici kada bi mrak pao. Bolja kola smo morali da obezbeđujemo sa nekoliko momaka iz policije.
Gorbačov je poverovao da se stvaraju temelji jedne Nove Evrope i bezuslovno je potpisao, zajedno sa svim predsednicima zapadnih država, te 1990. godine PARISKU POVELJU ZA NOVU EVROPU.
Gorbačov danas priznaje da u toj Povelji nije bili napisano da će se NATO širiti na Istok, da zapad neće preduzimati nikakve akcije u državama gde Moskva ima svoje interese, tu je nabrojana i Jugoslavija, da neće doći do stvaranja vojnih baza na Istoku, ali ništa od toga nije ispoštovano i nijedna država Zapada se toga nije pridržavala.
Meni je tih godina Gorbačov bio izuzetno antipatičan. Nisam verovao u njegove reforme. Sve je bilo lažno i usmereno na uništavanje svih potencijala Rusije. Gorbačov je otvorio vrata da se Rusija uništi, porobi i dovede u kolonijalni odnos prema Zapadu.
Krstaše je interesaovalo samo da otmu bogata sirovinska nalazišta i zato su podržavali Gorbačova.
Gorbačov je pripremio dolazak na vlast pijanog ludaka Jeljcina, koji je ponizio Rusiju i doveo je do potpunog sloma.
Berlinski zid je morao da padne jer se naduvanom neoliberalnom kapitalizmu moralo obezbediti novo tržište za ekspanziju. Vampir je morao da ima što više žrtava kojima će da pije krv.
Istok Evrope je bio veliko tržište i veliki plen koga su krstaši kolonizirali, pričajući propagandne floskule da uvode demokratiju, slobode i zaštitu ugroženih građanskih prava.
Sve je to bila obična prevara.
Krstaši su hteli samo bogatstva Istoka.
To su mogli da ostvare preko Gorbačova i Jelcinja, koji su dobili zadatak da sprovedu neoliberalni koncept rasprodaje Rusije.
Sećam se proleća 1991. godine, kada sam sa grupom ministara i ruskih generala leteo u državnom avionu u Tjumensku oblast, da su mi jednu veliku vojnu bazu, koja je bila zastrašujuće glomazna, prepuna vojnog oružja i mehanizacije,ponudili da otkupim za 200.000 dolara i da njima dam isto toliko para za posredovanje. Moja gruba procena je bila da je tu bilo robe za nekoliko desetina miliona dolara, ukoliko se roba samo tretira kao staro gvožđe, iseče i proda čeličanama u Italiji.
Odbio sam takav aranžam, jer sam znao da tako zarađen novac može da mi postavi omču oko vrata i pošto sam više cenio slobodu od najamnog odnosa terača robova, izbegavao sam da učestvujem u takvim kombinacijama na štetu države.
Berlinski zid je simboličnim padom obeležio kraj jedne socijalističke epohe i nastanak turbo divljeg, oligarhijskog kapitalizma, koji je sprovodi šok terapiju i operaciju bez anasteziju.
Mnogo sukoba na istočnoevropskom tržištu tih godina sam imao sa ekonomskim ubicama, berzanskim mešetarima, pohlepnim tajkunima i ideolozima prvobitne akumulacije. Video sam da Rusija srlja u veliku nesreću i povukao se iz velikih poslovnih kombinacija, koje su mi se na tanjiru nudile, prešao sam da radim manje trgovačke, finansijske i građevinske poslove.
Video sam kako se nepismeni ruski oligarsi preko noći bogate, kradući državu, kako tapkaroši ispred Boljšog teatra postaju veliki trgovci naftom, gasom i rudama.
Znao sam da ta pljačka mora da ima i svoj prirodan kraj.
Ekonomskim krahom 1. avgusta 1998. godine, kada je rublja propala 400 odsto u nekoliko sati, što sam predvideo na predavanju , koga sam držao 1991 službenicima ministarstva finansija i centralne banke, došlo je do naglog državnog zaokreta.
Služba je shvatila da će doći do potpune propati Rusije i dovodi na vlast nepoznatog činovnika Službe u koga su svi veliki igrači iz Službe imali poverenje.
Tako je Putin došao na vlast bez izbora i zaustavio dalju agoniju Rusije.
Ostalo je sve istorija.
Padom Berlinskog zida političari koji su vodili Srbe ništa nisu razumeli šta se dešava. Rigidni apsolutista Milošević je povlačio pogrešne poteze. Umesto da mi Srbi, kako sam predlagao, prvi izađemo iz bankrotirane Jugoslavije, da se napravi konfederacija na ekonomskoj osnovi, svako da plaća svoje račune, da se odmah uvede višepartijski sistem, čak sam ostavio mogućnost da se proglasi i parlamentarna monarhija, meni republikancu to nije smetalo, smatrao sam da je to dobar marketinški potez i veliki raskid sa komunističkom prošlošću, da se ne prihvate ekonomske ubice iz MMF-a i Svetske banke za savetnike, da se omogući povratak Srba iz rasejanja u Srbiju i mnoge druge ideje, koje nije imao ko da čuje.
Umesto svega toga, Milošević i njegova klika je izabrala najgluplji način da stradamo.
Ušli smo u kaubojski film obučeni kao Indijanci.
Danas živimo u rezervatu i spremaju se da nas dokrajče.
Iz današnje persektive, kada se sprema opšti bankrot neoliberalnog kapitalizma, Berlinski zid više ne deluje tako omamljujuće kako je delovao te 1989 godine.
Mnoge zablude smo krvavo paltili.
Narodi Istočne Evrope.
Najviše, južnoslovenski narodi.
Sada smo svi razdrobljeni, osiromašeni i pretvoreni u dužničko roblje.
Svi su želeli da imaju svoje države i kada su to dobili, niko više nije sretan u tim državama.
Pakleni plan jedne Imperije da zavlada Istokom Evrope je uspeo.
Posle 25 godina prevare , laži i pljačke ustala je prva Rusija da odbrani pravo nacije na svoju državu i različitost.
Odnosno, prvi su ustali Srbi.
Ali, mi nismo imali snage da nosimo taj istorijski teret.
Prerano smo kukuriknuli i završili u loncu.
Da li smo nešto naučili od pada Berlinskog zida?
Ništa.
Izdajnici danas otvoreno rade protiv svoje države i naroda.
Moramo ih zaustaviti.
Nemamo Službu da ih smeni.
Nemamo Putina.
Moramo iz utrobe naroda da pronađemo novu snagu za spas Srbije.
I nove ljude.
Verujem da to možemo.
Verujem u Srbiju.
Dosta nam je EU zidova.
Slobodarska Srbija traži slobodu.
Na dan pada Berlinskog zida 09.11.2014
