Početna Sadržaj Mišković BEKO ZARADIO 83.000.000 EVRA, DSS DOBIO 25 MILIONA

BEKO ZARADIO 83.000.000 EVRA, DSS DOBIO 25 MILIONA

2979
0
SHARE

Ispovest nekadašnjeg direktora C marketa o nezapamćenoj pljački (3)
Piše: Slobodan Radulović

KOŠTUNIČINA VLADA RADI ZA BEKA I MIŠKOVIĆA: Posle dobijanja “zelenog svetla” od strane Vlade, krenuli smo u završetak dogovora. Beko je preuzeo na sebe da preko svojih ljudi obezbediti da na osnovu podnetih zahteva, Komisija za hartije od vrednosti donese rešenje kojim se odobrava dokapitalizacija C marketa od strane Bekove firme Delmot, što se, zaista, ubrzo i desilo. Pravi karakter Milana Beka pokazao se odmah nakon odluke C marketa da ide u dokapitalizaciju i nakon dozvole Komisije za hartije od vrednosti za dokapitalizaciju C marketa. Beko počinje da me izbegava, i da samostalno razgovara oko modaliteta preuzimanja C marketa. Čim je dobio rešenje od Komisije za hartije od vrednosti na ime svoje firme, Beko šalje poruke Miškoviću i Koštunici da je on vlasnik C marketa i da je spreman da razgovara oko modaliteta da C market proda Miškoviću. Poruku Miškoviću poslao je preko Branka Pavlovića i Danka Đunića, a Koštunici preko Dragog Mićovića i Dejana Mihajlova.

U tih desetak dana od dobijanja dozvole Komisije do saznanja da me je Beko izdao i da je iskoristio naš poslovni dogovor i rešenje koje je na osnovu toga dobio da bi C market ponudio Miškoviću  – mi smo se nekoliko puta nalazili sa Dragim Mićovićem i Dejanom Mihajlovim kako bi precizirali sve detalje oko plaćanja dogovorenih 15 miliona evra i ostalih koraka u dokapitalizaciji C marketa. Dan ili dva posle poslednjeg sastanka između Mihajlova, Beka, Mićovića i mene, pozvao me je Dejan Mihajlov da hitno dođem u Vladu gde i odlazim. To je bilo 18.08.2005. godine. Tada me je Dejan Mihajlov, generalni sekretar Vlade, obavestio da je Vlada na čelu sa Koštunicom donela konačno rešenje oko C marketa, da to moram da prihvatim, da je to konačno, da će se organizovati sastanak, a da će me o detaljima sastanka obavestiti sutradan Danko Đunić i to u ime Vojislava Koštunice. Rekao mi je Mihajlov da će na sastanku biti Miroslav Mišković, Milan Beko i ja, da je to najbolje rešenje za sve nas i da će na taj način svi pojedinačni interesi biti zadovoljeni. Ja sam za taj sastanak saznao nešto ranije od samog Đunića, koji mi je to javio.

KAKO SAM BIO PRINUĐEN DA SE ODREKNEM C MARKETA: Sa Đunićem sam se, inače, viđao i ranije, jer je po nalogu Miškovića dolazio da me ubeđuje da C market prodam Delti, i da “budem pametan i uzmem ponuđenih 10 miliona evra”. Mihajlov je očigledno organizovao sastanak da mi saopšti sledeće: da će Đunić izneti predloge koji su prihvatljivi i za Miškovića i za Beka; da Mišković sumnja da ću ja lako pristati da prihvatim Đunićeve predloge, ako mi se sasvim jasno ne stavi do znanja da je to Koštuničin izričit stav; da u slučaju da ne potpišem Koštuničin predlog, niko neće moći da zaustavi Miškovića da protiv mene ne upotrebi sva sredstva da me ”urazumi i da me se već jednom oslobodi”, kako je to Mihajlov rekao. Beko mi se nije javljao na telefon i ja sam shvatio da me je „prodao“ Miškoviću i da nemam više nikakvih mogućnosti, sem da na to sve pristanem i pored činjenice da je to protivzakonito i nelegalno.

Preko Memoranduma do C marketa: Miroslav Mišković, prijatelj dr Koštunice
Photo: StockTako je 19. avgusta 2005. godine, po nalogu Vojislava Kostunice, u kabinetu predsednika Vlade Srbije, potpisan Memorandum na osnovu koga su Mišković i Beko preuzeli C market, a ja bio prinuđen da taj dokument potpišem. Pošto bez mog potpisa nisu mogli da završe ovaj prljavi posao, tražio sam da se u Memorandum ubace članovi po mom zahtevu, kojima se nije dozvoljavala promena vlasničke strukture u periodu od najmanje dve godine, jer sam makar na taj način u toj situaciji pokušao da sačuvam C market, nadajući se da će u tom periodu možda doći do političkih promena ili da ću uspeti da dođem do Borisa Tadića, predsednika Srbije, i da će on ili već neko sprečiti ovo bezakonje i kriminal.

PRETNJA HAPŠENJEM I MEDIJSKIM LINČEM: Ja sam morao da potpišem Memorandum jer sam doveden u takvu situaciju najpodlijom izdajom od strane Milana Beka, jer sam bio prisiljen, nateran i ucenjen od strane najmoćnijih ljudi u državnoj administraciji. Prećeno mi je hapšenjem, a i nastavkom medijskog uništavanja kako mene tako i moje porodice, posebno mojih ćerki, koje su ni krive ni dužne bile izložene medijskoj proskripciji, javnom sramoćenju, objavljivanjem najgnusnijih laži o njima, po nalogu Miroslava Miškovića koje su pisali plaćeni novinari Delte.

Kumovi u šopingu: Dragi Mićović i Dejan Mihajlov, ugledni poslovni ljudi

Photo: StockTo je bilo vreme kada se znalo da u zatvoru završavaju svi oni koji se nađu na putu Miškoviću i Delti, a da preko plaćenih tužilaca i sudija Mišković odlučuje ko će i koliko biti u zatvoru i na kakvoj optužnici. O tome je nedavno svedočila i njegova najbliža saradnica Milka Forcan, potvrđujući ove navode. Upravo zbog svega navedenog, ja nisam bio sposoban da se oduprem izdajama, pretnjama i ucenama i da ne potpišem Memorandum. Iako sam bio ucenjen i doveden u bezizlaznu situaciju, i sam sam dosta kriv što nisam ranije prozreo podlu nameru Milana Beka. Kao što sam već pomenuo, dobro sam poznavao Beka i dobro znao o kakvoj se osobi radi. Znao sam da Beko sklapa prijateljstva samo kada za to ima poslovni interes i da sve ljude posmatra kroz lične i finansijske interese, pa čak i članove svoje porodice. Znao sam i da svoje partnere izdaje bez razmišljanja, samo ako ima bolju ponudu i veći interes od nekog drugog. I pored svega toga, prihvatio sam partnerstvo s njim, jer je tada bio u velikom “ratu” s Miškovićem, a ja naivno verovao da ću uspeti da se uz njegov interes oduprem Miškoviću.

MILAN BEKO OSTVARIO SVE SVOJE SNOVE – UZEO 83 MILIONA EVRA, POKLON ZA DSS 25 MILIONA: Beko je, pak, ovim nemoralnim činom obezbedio sebi sve ono o  čemu je maštao celoga života. Zaradio je zajedno sa tajnim partnerima 83 miliona evra prodajom svojih 60 %  akcija C marketa do kojih je došao bez i jednog uloženog centa, a Koštuničina Vlada mu je kao zahvalnost što je Miškoviću predao C market, “poklonila” Luku Beograd, omogućivši mu da je privatizuje po enormno niskoj ceni, a odmah zatim i njemu i Miškoviću predala i Večernje Novosti, i konačno Beku dala monopol u preradi mleka. Ni Beko nije bio manje galantan: iako je dogovor bio da se Demokratskoj stranci Srbije, pojednicima i crnogorskoj opoziciji da 15 miliona evra – Milan Beko je posle prodaje svog dela i ostvarenja zarade od 83 miliona evra, preko Dragog Mićovića platio Koštunici 25 miliona evra.

Idejni projektanti Memoranduma o C marketu: Aleksandar Nikitović i Vojislav Koštunica
Photo: BetaU ponedeljak 22. avgusta 2005, dva dana po potpisivanju Memoranduma, na inicijativu predsednika vlade Vojislava Koštunice održan je sastanak u njegovom kabinetu. Na sastanku su bili predsednik Vlade Vojislav Koštunica, ministar za privatizaciju Predrag Bubalo, generalni sekretar Vlade Dejan Mihajlov, šef kabineta predsednika Aleksandar Nikitović, i potpisnici Memoranduma – Mišković, Beko, Đunić i ja. Na tom sastanku je izvršena i analiza potpisanog Memoranduma. Predsednik vlade Vojislav Koštunica i ministar Predrag Bubalo su konstatovali da u Memorandumu piše sve ono o čemu su oni razgovarali sa Dankom Đunićem, kada su Đuniću naložili da koordinira potpisivanje Memoranduma. Predsednik vlade Vojislav Koštunica je posebno istakao da je radi „interesa razvoja nacionalne privrede“ zahtevao da se potpiše Memorandum. Tom prilikom Koštunica je kao znak zahvalnosti Beku i Miškoviću obećao da će im država omogućiti privatizaciju Luke Beograd po specijalnim uslovima, a i omogućiti preuzimanje dnevnog lista Večernje Novosti !

Istog dana Miroslav Mišković organizuje sastanak sa predstavnicima malih akcionara na kome ih obaveštava da je Delta uspela da preko predsednika Vlade Vojislava Koštunice izdejstvuje preuzimanje većinskog paketa akcija C marketa i da je održan sastanak između predsednika Vlade i potpisnika Memoranduma, gde je dogovoren modalitet preuzimanja C marketa od strane Delte i Miroslava Miškovića (ova izjava nlazi se u sudskim spisima). Ja sam ovim potpisivanjem pokušavao da „kupim vreme“, nadajući se da ću istinu o ovoj otimačini uspeti da saopštim javnosti, koja je mogla da mi bude jedini saveznik. Naravno, u zemlji gde su sve medije držali Mišković i njegov novi partner Beko to je bilo jako teško.

Ipak, period od dve godine tokom kojih nije bilo moguće menjati vlasničku strukturu, davao mi je određenu sigurnost da Mišković neće moći da uništi C market, kao što je prethodno uništio Pekabetu.

Dogovor pare gradi: Milan i Miroslav, živa diskusija o mrtvom C marketu

Photo: StockPRIPREME ZA MOJU LIKVIDACIJU:  Ali, planovi Beka i Miškovića bili su potpuno suprotni. I oni su znali da im vreme ne ide na ruku i da pod hitno moraju da me eliminišu i tako završe započet posao uništavanja C marketa. Miškoviću se žurilo da što pre preuzme 100 % vlasništva nad C marketom i time monopol u trgovini hranom, a Beku – da što pre proda svoj udeo i tako zaradi desetine milione evra. Koštunici i DSS-u se žurilo da što pre završe ovaj proces i naplate 25 miliona evra, posebno što je Referendum o nezavisnosti Crne Gore bio zakazan za maj 2006. godine i po rečima Mihajlova, velike količine novca su morale da se šalju što pre kao pomoć Milovoj opoziciji! Svi zajedno imali su interes da o svemu ovome ja nikada ne progovorim.

Upravo iz ovih razloga doneta je odluka da Milan Beko smisli način kako da me što pre eliminišu. Ubrzo po potpisivanju Memoranduma počinju nove vrste pritisaka na C market i mene kao direktora. Miškovićeva banka na silu blokira C market zbog jednog kredita, a Beko dovodi svoje ljude u C market na ključna mesta. Prethodno je na mesto predsednika Upravnog odbora postavio Gorana Mrđu, bivšeg izvršnog direktora u Agenciji za privatizaciju. Sve ove odluke imale su za cilj da moj ugled u poslovno bankarskom svetu pokažu kao problematičan i tako pripreme moju smenu s mesta direktora.

Beko je znao da će moja smena teško ići, pa preko novih ljudi koje je doveo u C market pokušao da dokaže da sam ja poslovno oštetio C market, da sam koristio bankarske kredite za lično bogaćenje i tome slično. Ja tada pišem pismo predsedniku UO Goranu Mrđi i obaveštavam ga o stvarnom stanju C marketa. U tom dopisu, uz priloženu dokumentaciju, ja pokazujem da je vrednost C marketa bila 335 miliona evra, da je C market u svom vlasništvu imao 154.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, da je prosečni promet C marketa bio 345 miliona evra, sa prosečnom zaduženošću kod banaka od 23 miliona evra, kao i da je tržišna vrednost nepokretnosti, postrojenja i opreme 31.12.2005. bila veća od knjigovodstvene vrednosti nepokretnosti, postrojenja i opreme za 88,5 miliona evra.

BEKO I MIŠKOVIĆ MI PRETE DUGOGODIŠNJOM ROBIJOM: Posle ovoga dopisa Mišković i Beko odlučuju da se nikako ne sazna istina o vrednosti C marketa i da ni po koju cenu u javnost ne procuri informacija – da je firmu vrednu 335 miliona evra, Mišković kupio za 45 miliona, a da su tom prevarom oštetili akcionare za preko 130 miliona evra. Drugi važan razlog za moju smenu bila je i potreba Delte da prekine petnaestogodišnji način plaćanja C marketa svojim dobavljačima, a to je bilo plaćanje putem menica. Na taj način je C market 15 godina uspevao da sve svoje obaveze isplati na vreme, da dobavljačima garantuje isplatu na tačno određeni dan i omogući normalno funkcionisanje celokupne privrede. Miškovićeve namere bile su potpuno drugačije. Već tada se spremao da koristeći monopol, ucenjuje dobavljače, da produžave rokove plaćanja i da dođe u fazu u kojoj je za samo dve godine kasnije i doveo dobavljače – da im duguje preko milijardu evra za preuzetu i čak prodatu robu. Upravo iz tih razloga menice C marketa  su morale da se na neki način zabrane. I tu je ulogu dobio Milan Beko, koji je uz pomoć svojih službenika iskoristio pojedine ugovore koje je C market sklapao, da lansira lažnu priču o šteti koju je C market pretrpeo u poslovima sa firmom Eko Produkt, putem menica. Prvo je pokušao da uz pomoć ministra policije Dragana Jočića i ministra finansija Mlađana Dinkića, lansira priču o upadu u monetarni sistem Srbije, pa kad to nije prošlo, uz pomoć policijskih inspektora i tužilaca pripremio krivičnu prijavu o navodnoj šteti od oko 20 miliona evra, koju sam tobože ja uradio sa firmom EKO Produkt.

Vlada Miroslava Miškovića i Milana Beka: Ministri Lončar, Jočić i Dinkić, u društvu premijera Vojislava Koštunice i predsednika Borisa Tadića

Photo: EpaSastavni deo dogovora kojim su me Beko i Mišković uz pomoć ucene državnih organa nasankali, a oni zaradili blizu 300 miliona evra, podrazumevao je i moje “uništenje” koje je Miroslav Mišković prepustio Milanu Beku, jer je on u tom partnerstvu zadužen za najprljavije poslove. Tako je Beko osmislio da me lažno optuži i uz pomoć, policije, privatnih tužilaca i sudija pokrene sudski proces, kako bi me se na taj način trajno rešili i onemogućili da istina koju ja znam dopre do javnosti. Tako sam početkom februara 2006. na najbrutalniji način smenjen s mesta direktora C marketa, uz pretnje Milana Beka i Miroslava Miškovića da ću brzo završiti u zatvoru, da pretnje dolaze od ministara Jočića i Dinkića koji ih podržavaju i da mi preti višegodišnja robija. Naravno da je to sve bila laž, jer da je bilo šta postojalo protiv mene, njihov ministar Jočić bi odavno poslao svoje pripadnike da me uhapse.

Mišković čak nije ni krio da je za sve što je radio protiv mene  – radio uz punu saglasnost Vlade Vojislava Koštunice. Tako mi je prilikom mog smenjivanja s mesta direktora jasno rekao da to radi uz punu saglasnost ministra policije Dragana Jočića i ministra finansija Mlađana Dinkića. To isto je doslovce ponovio i na sastanku u Delti, gde su bili prisutni Miko Brašnjović, Milan Beko, Ivana Veselinović, Vojislav Glavinić i ja. Na tom sastanku su mi pretili i terali me da potpišem da sam ja kroz posao sa Brašnjevićem oštetio C market za 23 miliona evra, što je bila ordinarna laž i što ja, naravno, nisam imao nameru da potpišem. Znao sam da sav taj Miškovićev pritisak na mene ima samo za cilj da me što pre skloni i da mi ne dozvoli da pričam o Memorandumu.

Društvo na planini Povlen iz srećnijih vremena: Slobodan Radulović, Ljubomir Mihajlović (ispred) i Dušan Mihajlović, Miroslav Mišković sa šeširićem (iza)
Photo: Povlenske magle i vidiciKoliko je Vlada bila involvirana u ovaj nezakoniti i prljavi posao obračuna sa mnom pokazao je ministar policije Dragan Jočić, mnogo pre podizanja optužnice izjavljujući u dnevnom listu Večernje Novosti, čiji su vlasnici postali Beko i Mišković, laž kojom je Mišković pokušao da me optuži: ”Kod stečajne mafije, kad je reč o C marketu, ukupna šteta za državu prelazi 22 miliona evra“, ponašajući se kao portparol Milana Beka  i Miroslava Miškovića.

ODLAZIM IZ SRBIJE ZBOG LAŽNE OPTUŽNICE I PRETNJI: Posle moje smene sa mesta direktora pritisci na mene i moju porodicu postajali su sve brutalniji. Svestan da će na kraju i ostvariti svoj cilj i uz pomoć montirane i lažne optužnice uhapsiti i predmet prebaciti u Specijalni sud, koji Beku i Miškoviću i služi za te svrhe, bio sam primoran da napustim Srbiju krajem februara 2006. Tada iz inostranstva telefonom zovem mog dugogodišnjeg prijatelja, partijskog kolegu i osobu koju sam finansirao godinama Dušana Mihajlovića i molim ga da pođe do svojih prijatelja, pre svega Miškovića i da me spasi od njihove zle namere da mi nameste lažnu optužnicu.

Mihajlović me je bez razmišljanja odbio, tvrdeći da je Mišković nastavio da plaća policiju i Dragana Jočića i da on tu uslugu ne može da traži, a da bi za mene bilo najbolje da se vratim i predam državnim organima, a da će mi „oni omogućiti da se branim“. Iako zvanično protiv mene tada nije podignuta optužnica, Mihajlović mi je samo potvrdio namere Miškovića i Beka da će me staviti na optužnicu i osuditi na višegodišnju robiju. Kako im ja nisam bio dostupan, pritisak su nastavili da vrše na direktora firme Eko Produkt Miku Brašnjevića, koristeći u tim pretnjama najstrašnije metode i načine. Ne mogavši da se izbori sa pritiscima, Brašnjević je pristao i potpisao dokument o navodnom dugu njegove firme prema C marketu, ali je i pored tog ubrzo završio u zatvoru. Dva meseca kasnije pronađen je mrtav u zatvorskoj ćeliji sa porukom koju je napisao da iza njegove smrti stoje „zlikovci Beko i Mišković i njihov nezasit apetit u uništavanju svih koji im se nađu na putu“.

Vlada Srbije počastvovana da je Milan Beko konačno postao vlasnik Novosti: Ministar Predrag Bubalo (desno) saopštava radosnu vest Manojlu Manji Vukotiću (levo)
Photo: StockUbrzo je tužilac po nalogu ove dvojice moćnika, Beka i Miškovića, podigao optužnicu protiv mene, napisanu na osnovu laži, falsifikata i netačnosti, poput takvih flagrantnih neistina, kakva je i ona da se sastanak kod predsednika Vlade Koštunice uopšte nije dogodio, a da Memorandum niko nije ni potpisao jer taj dokument, tvrde, ne postoji!

Od tada, evo, punih pet godina traje silovanje pravde u Specijalnom sudu u Beogradu. Sud, koji je inače osnovala Vlada Zorana Đinđića sa namerom da se bori protiv organizovanog kriminala stvorenog u periodima rata i sankcija za vreme režima Slobodana Miloševića, posle ubistva premijera Đinđića upravo od strane takvih kriminalaca, pretvoren  je u partijski sud stranke DSS. Svi oni koji su politički smetali toj stranci i premijeru Koštunici, ili su se našli na putu oligarsima poput Miškovića i Beka – završavali su u tom Sudu na tajnim optužnicama Tužilaštva. Tu su držani i po nekoliko godina bez podizanja optužnice, ili su odatle stavljani na Interpolove poternice, ako nisu pristajali da budu nezakonito tamničeni. Posle jednog broja čudnih samoubistava koja su se tamo desila, nevini ljudi su se radije odlučivali na odlazak iz zemlje pa i po cenu poternica, nego da se prepuste na milost i nemilost Miškoviću i Beku.

Veliki vernik, još veći DSS preduzetnik: Vojislav Koštunica, 25 miliona evra nije greh

Photo: EpaUPOZORENJE EVROPSKOJ UNIJI: I evo danas, posle pet godina od tog nezakonitog i kriminalnog oduzimanja C marketa, koje su Mišković i Beko dobili jer su platili 25 miliona evra Vladi Vojislava Koštunice – Miroslav Mišković je uspeo u svojoj nameri. Napravio je apsolutni monopol u trgovini hrane i svima u Srbiji nametnuo svoje uslove. Ti uslovi podrazumevaju da preuzetu robu ne isplaćuje, pa se tako dug prema dobavljačima firme koja se danas zove Delta Maxi popeo na milijardu evra. U zemlji u kojoj je prosečna plata 300 evra, ovakav dug je znak da je Mišković uspeo da uništi privredu u Srbiji i hiljade ljudi pošalje na ulicu gaseći njihove firme i terajući ih u stečaj.

Posle svih kriminalnih radnji koje je kroz ovaj monopol činio, Mišković je rešio je da tu ukradenu firmu proda nekom međunarodnom lancu i tako po njegovom mišljenju stavi tačku na ovaj kriminal. Sagovornike za ovaj nezakonit posao je našao u belgijskoj firmi Delhaize Group. Uveren da ni odgovorne osobe iz firme Delhaize, kao ni nadležne institucije Evropske unije ne znaju pozadinu nastanka firme Delta Maxi, smatrao sam svojom obavezom da vas o tome obavestim i da vam skrenem pažnju na sve nezakonitosti koje su se dešavala i još se dešavaju u Srbiji sa kojom rešavate status eventualnog pridruženog člana.

Veselje se širi na sve strane: Rade Bulatović i Aleksandar Nikitović, DSS ikone

Photo: StockSve ono što se najstrožije sankcioniše u Evropskoj uniji dešavalo se i dalje se dešava u Srbiji. Uticaj pojedinaca na političke procese i nihovo sprečavanje demokratskih procesa. Razgranatost korupcije i kriminala. Direktna kontrola medija koji su u apsolutnoj zavisnosti od pojedinaca-moćnika koji su najčešće do bogatstva stigli kriminalom. Novac stečen kroz pljačku društvene imovine koristi se za finansiranje političkih stranaka, kao i za pokušaje da se smene legalno izabrane vlade u regionu. Pravosuđe koje je najkorumpiranija grana društva, potpuno je potčinjeno stranakama na vlasti i pojedinim oligarsima kao što su Mišković i Beko.

Srbija s kojom se vode pregovori o priključenju EU postala je vlasništvo nekoliko porodica od kojih su apsolutno najmoćniji Milan Beko i Miroslav Mišković. Ukoliko bi se ova prodaja dozvolila i na nju prećutno odreagovala Evropska unija, to bi bila nagrada za kriminal i nezakonitosti koje su ova dvojica bliskih Miloševićevih saradnika u prethodnih dvadeset godina uradili. To bi bila i dozvola od strane odgovornih institucija EU da su kriminal i korupcija dozvoljeni, bio bi to i kraj bilo kakvih nada da Srbija može da postane demokratska država. Upravo iz tih razloga, apelujem na vas da detaljno proučite slučaj privatizacije C marketa i sami donesete odluku o čemu se tu radi. Ja i moj advokatski tim vam stojimo na raspolaganju za sve dodatne informacije, kao i odgovarajuću dokumentaciju, dokaze, adrese svedoka, bilo šta, što vama bude potrebno.

* Ovo pismo je poslato na stotine adresa svim organima i institucijama Evropske unije

SHARE