BEGSTVO KAPITALA
piše : Branko Dragaš, 20.09.2012
Švajcarske banke UBS i Credit Suisse izašle su sa procenama da će u narednom periodu doći do velikog odliva kapitala iz Švajcarske zato što su švajcarske banke stavljene pod veliku prismotru američkih i evropskih organa gonjenja,koji jure velike igrače koji sklanjaju kapital od plaćanja velikih poreza u svojim zemljama.Kapital su godinama prebacivali u sigurnu Švajcarsku,verujući da će tu večito ostati,ali razarajuća kriza je učinila svoje,organi gonjenja hoće da napune prazne budžete svojih država, pa su se klijenti svih banaka direktno našli na udaru novih zakona.Preplašeni vlasnici kapitala nameravaju da povuku svoje depozite.Vodeći stručnjaci ovih banaka procenjuju da može u narednih nekoliko godina iz Švajcarske da ode i 200 milijardi evra.
Zašto sam naveo ovu značajnu vest?
Naveo sam jer ona može, pametnoj srpskoj Vladi, mnogo da znači,ali samo pod pretpostavkom da su oni tu vest pročitali i da imaju pameti.Naime, tih 200 milijardi evra će otići negde, to je sada sasvim sigurno.To je privatni kapital koji je legalan ,ali neće da se vraća u svoju zemlju da ne bi vlasnici plaćali poreze i taj kapital će tražiti druge destinacije gde mu je udobno i gde može da se smesti.Cifra je toliko velika da će se mnogi ponuditi za smeštaj tog uplašenoga kapitala,koji traži sigurno utočište i dobru poslovnu klimu.
Gde će otići 200 milijardi evra iz Švajcarske ?
Zašto, recimo, 20 milijardi evra ne bi moglo da dođe u Srbiju? To je samo 10% ukupnog kapitala koji traži novo utočište.To je vest koja treba da bude koliko danas razmatrana u vrhu srpske Vlade i vest koja treba da odmah da digne sve na noge u vlasti,da krenu stručnjaci da razrađuju finansijske kombinacije i da se pripremi Srbija za dolazak dela toga kapitala.
Umesto što naši vlastodršci u kniks poklonu kleče pred šestorazredim službenicima MMF-a i Svetske banke,koji im obećavaju, uz velika uslovljavalja,sigurno će tražiti brzu prodaju porodičnog srebra,svega 400 miliona dolara, na rate,nešto u ovoj godini,nešto u sledećoj, obećavaju iznos koji nam je apsolutno nedovoljan za nevolju u kojoj se danas nalazimo, bilo bi mnogo bolje da se srpska Vlada usmeri na pripremanje terena za dolazak dela odbeglog kapitala u našu Srbiju.Ni razgovori sa Rusijom,moram to da priznam, ne idu kako treba.Za to nije kriva ni Rusija niti Putin. Problem su naši ljudi koji su otišli da razgovaraju sa Putinom,jer su se pojavili na velikoj istorijskoj pozornici bez ikakve vizije,strategije i operativnog plana.
Kada vidim kako Neverni Toma sedi na stolici preko puta Putina, kao kada seoska prija iz Bajčetine dođe u grad kod rođaka, onda sam potpuno siguran da i odobreni kredit za železnicu od 800 miliona dolara neće biti realizovan ove godine, a da ne govorimo o mnogo većem novcu koje je predsednik Srbije trebao da traži od Putina.Naime, za nas Srbe je presudno važno da Rusija bude moćna i da ponovo postane imperija, jer samo tako možemo sačuvati svoju nacionalnu nezavisnost i državu.Uprkos mnogim Putinovim greškama u njegovoj vladavini u Rusiji, o kojima sam pisao proteklu deceniju u dobrim namerama da ih Putin otkloni,podsečam da sam 1999 nagovestio,videvši prvi put Putina, da će taj energični čovek spasiti Rusiju i vratiti joj imperijalnu moć,mi nemamo prava da se mešamo u unutrašnje prilike u Rusiji,pokušaj naše ambasadorke da podrži rusku opoziciju je neshvatljiv diplomatski skandal,uprkos,dakle,svemu tome, mi možemo da budemo zadovoljni što Putin visoko ceni naš narod i što nam je naklonjen, to je nedavno opet ponovio,ali srpski predsednik nije dobro razgovarao sa Putinom.Kako je trebao da razgovara? Boraveći u Beogradu poslednji put i videvši kako ga je narod spontano dočekao,osetivši svu iskrenu ljubav srpskog naroda prema Rusiji, mada je na čelu države bio izdajnik i plaćenik Boris Tadić, Putin je u jednom trenutku rekao da je spreman da Srbiji na raspolaganje prebaci 10 milijardi dolara.To smo svi čuli i zapamtili.
Novi predsednik Srbije je morao da igra na tu Putinovu javnu izjavu i trebao je,prema mom mišljenju, da traži tih spomenutih 10 milijardi dolara i to : 1,5 milijarda dolara odmah za podršku budžetu,jer će nova Vlada napraviti veliki zaokret u rezanju javne potrošnje,plan smanjivanja javne potrošnje bi pokazao Putinu, zatim 2,5 milijardi dolara za pokretanje proizvodnje u Srbiji, pokazao bi mu kojim firmama i za koju proizvodnju bi se odobravala sredstva, a preostalih 6 milijardi dolara bi bili usmereni za spremljene projekte iz infrastrukture,energije i poljoprivrede,naš predsednik bi to sve imao u eletronskoj formi za prezentaciju,gde bi direktno učestvovale ruske kompanije,jer bi taj novac išao ruskim kompanijama da budu nosioci svih projekata u Srbiji,ali da naša preduzeća budu podizvođači.Tražili bi 10 milijardi dolara na 15 godina i uz kamatu od 3%,štio bi Putin odmah odobrio.
Tako je naš predsednik trebao da ide u Rusiju na razgovor sa Putinom. Garantujem vam da bi Putin,koji je fajter,džudista,voli ekstremne sportove,tukao se po ulicama kada je bio mali,voli drčne i hrabre ljude, bio oduševljen nastupom našeg predsednika, koji bi došao potpuno spreman da odmah ponese u Srbiju 10 milijardi dolara.Putin ne bi pogazio svoju izgovorenu reč i tako bismo se mi jednim mudrim i državničkim potezom našeg predsednika našli na putu izlaska iz ove propasti.Nažalost,Neverni Toma nije dorastao za tu istorijsku ulogu i kada onako žalosno i izgubljeno sedi pred Putinom,skupivši noge, zabijenih šaka u krilu, samo još maramu nije povezao ,dok Putin sedi raširenih nogu,zavaljen i siguran u sebe,onda sam potpuno siguran da je Putin,pogledavši na tu gubitničku pozu – žalosna sova, bio ubeđen da predsednik Srbije nije sposoban da upravlja tolikim novcem,da je smušen i smotan,da ne uliva poverenje,da želi da se audijencija što pre završi,da se na toj funkciji predsednika države zatekao sasvim slučajno,da mu je neprijatno,videlo se kako crveni, i da jedva čeka da se vrati u svoju Bajčetinu da peče rakiju u starom,pletenom džemperu koje su naše bake zvale – đile.
Tako smo izgubili tih 10 milijardi dolara.
To je potvrda moje teze,izrečene pre tri decenije, da nemamo državnike koji razumeju istorijsko vreme i koji znaju da se ponašaju u skladu sa tim vremenom, da nemamo državnike koji mogu da povlače velike poteze, nego državu vode mali ljudi,nedorasli istorijskom trenutku. To je naš najveći problem koga nismo uspeli da rešimo skoro dva veka
Zamislite sada da Neverni Toma treba da krene u Švajcarsku na razgovora sa vlasnicima 200 milijardi evra i da ih ubedi da prenesu u Srbiju 20 milijardi evra? Da li možete da zamislite tu scenu? Kada nije uspeo da ubedi čoveka koji je naklonjen Srbiji i koji,kako sam javno priznaje, hoće da nam pomogne,ali ne zna kako da nam pomogne,kada mi sami ne znamo šta hoćemo,kako bi Neverni Toma ubedio vlasnike tolikog kapitala u Švajcarskoj? Kako bi ubedio te svetske ajkule koji,kada bace pogled na svog sagovornika, rengenski mu snimaju ne samo utrobu,šta je pio i jeo toga dana, nego mu rade lobotomiju i čitaju svaku misao? Ko može iz Srbije da izađe pred te svetske finansijske zveri? Premijer Dačić da im otpeva Miljacku? Prepodobni Vučić da ih ubedi da će stvarno napraviti kancelariju za brze odgovore? Dinkić da im obeća subvencije iz praznog budžeta za svaku njihovu donetu milijardu? Svašta! Takvi ljudi ne mogu da predstavljaju Srbiju u velikim igrama na svetskom tržištu.Ponavljam, za brz zaokret i izlazak iz ove državne i nacionalne katastrofe nama treba velika svetska igra. Za to nam trebaju veliki svetski igrači koji znaju da igraju tu svetsku utakmicu. Za to nam trebaju ljudi, kako bi moji Zemunci ulično rekli, koji imaju lobanju za te velike igrače.
U srpskoj politici takvih ljudi nema. To su lokalni kokošari,jajare,šibicari,tucači kafanskih pevaljki,provincijaslni đilkoši i džiberi i mekušasti malograđani i skorojevići.Niko od njih nema harizmu da stane pred velike igrače i napravi im pravu finansijsku kombinaciju u kojoj i Srbija dobija.
Tako 20 milijardi evra nema ko da uzme u Srbiji.
Slobodnog kapitala na svetskom tržištu ima u izobilju.Kina ima 3400 milijardi dolara viškova, preko 1.100 milijardi dolara mora da drži u SAD,jer da to tamo ne drži SAD bi za nekoliko dana bankrotirale, dok je preostalih 2.300 milijardi dolara slobodno za plasman. Malezija ima višak kapitala.Saudijska Arabija takođe i sve zemlje u njenom okruženju,ali moj prijatelj iz Rijada mi objašnjava da mi još nemamo diplomatske veze sa SA i da ništa nismo učinili da se ispravi negativna slika o nama.Brazil ima slobodnih 360 milijardi dolara i spreman je da ih negde plasira. Postoji slobodan kapital i u bankrotiranoj EU. Države su bankrotirale, ali kompanije,porodice i pojedinci imaju kapital i ne znaju šta da rade sa njim. Danas sam dobio podatak iz moje kancelarije iz Toronta da kanadske banke i investicioni fondovi imaju 650 milijardi dolara i da ne znaju gde da plasiraju toliki novac koji im leži na računima i pravi troškove.Na početku prošle godine sam u Parizu afričkim biznismenima iznosio predloge gde svoj ogroman novac da investiraju,tražili su da ih vodim u Vladu da razgovaraju sa predstavnicima države,kada sam se javio ministrima u Vladi, svi su odmah odbili da se sastanu , jer sam bio nepoželjan za saradnju,pošto kritikujem vlast. Tako su mi rekli njihovi lični savetnici i brzo bi u strahu spuštali slušalice.U Narodnoj banci Srbije nesposobni Šoškić je odbio da se sastanemo.Poslao je na sastanak dečka iz svog kabineta koji je imao godina koliko ja radnog staža.Nikoga nije zanimalo da napravimo strategiju za privlačenje stranih investitora u uslovima krize.
Na kraju, imao sam nameru,dragi prijatelji,jer vama ovo pišem, da vam sve otvoreno kažem,da iznesem svoje ideje i da pokažem da novca ima u svetu,da postoji način da brzo izađemo iz ove tragedije,ali da je problem kod nas. Problem je u nama.Nikoga ne treba da okrivljujemo za sve neuspehe koje smo doživeli.Mi smo glavni krivci za sve.
Nadam se da će nevolja,koja nam se munjevito približava,dovesti do brzog buđenja i da ćemo morati u hodu da sazrevamo.To je onda velika prilika za nove ljude. Čekamo tu priliku.
Beograd,20.09.2012
