Početna Sadržaj Komentari Bankrot

Bankrot

1357
0
SHARE

Ludilo. Potpuno ludilo. Ne mogu da verujem šta nam se dešava. Kao da živimo u ludnici. Normalan čovek više ne može da prati narastajuće političko ludilo. DS i SPS prave vladu?! Neverovatno. Tadić govori da je to nastavak dobre saradnje Milošević – Đinđić i njihove ideje da formiranju zajedničku vladu. Tadić falsifikuje istoriju. Stari članovi DS ćute. Niko ne sme da demantije ove laži. Niko ne sme da se odupre Tadićevoj političkoj oligarhiji. Stare demokrate ćute poražene prekrajanjem istorije od strane njihovog odmetnutog predsednika. Ali niko javno ne sme da se suprostavi marketinškim trikovima Borisa Tadića i njegovih PR makijavelista. Zašto ćute stare demokrate? Zašto se plaše pošteni ljudi? Zašto dozvoljavaju da ih novokomponovane demokrate ponižavaju? Šta se dešava sa DS? Da li je to ona ista stranka koju je osnovao Borislav Pekić? Šta je istina? Moram građanima Srbije da kažem istinu. Primoran sam na to. Moram da razbijem laži nadobudnog Tadića. Iznosim istinu kao učesnik tih istorijskih događaja. Bio sam jedan od najvećih finansijera DS. Nikada nisam bio član te stranke. Ništa nisam tražio za sebe. Smatrao sam da treba da se svi pošteni i misleći ljudi udruže radi rušenja despotskog režima koji je Srbiju vodio u propast.

Dogovor Đinđića i mene od 1989. godine je bio da zajedno radimo na tome. Nastupao sam u javnosti potpuno samostalno kao finansijski stručnjak. DS mi uopšte nije bila potrebna za moje medijske nastupe. Nisam gradio nikakvu političku karijeru. Rizikovao sam, ali to je bio moj problem. Vezivanje DS za mene štetilo je samo mome biznisu. Na kraju, režim je finansijski nasilno uništio moju banku da bi se prekinula ta veza Đinđića i mene. Iznosio sam otvoreno u javnosti svoj ekonomski program i svoju viziju razvoja Srbije. Smatrao sam to svojom intelektualnom obavezom. Đinđić je bio vezan za mene i to mogu da potvrde stotine mojih saradnika. Naš odnos je bio vrlo specifičan. Đinđiću sam ja bio potreban, a ne on meni. To se vidi iz intervjua koji je dao nedeljniku “Duga“ 1994. godine kada je doslovno rekao da sam ja taj čovek koji ima presudan uticaj na njega i koji finansira stranku. Ta njegova izjava je bila pogubna po mene i moju banku.

Zašto sve ovo navodim? Navodim zbog toga što nijednu ključnu odluku u stranci Đinđić tih godina nije donosio, a da prethodno nije danima sa mnom razgovarao. Nikada nije bilo govora da DS pravi vladu sa SPS-om. Nikada! Bilo je ponuda od strane nekih ljudi iz Miloševićevog režima, ali Đinđić nikada nije ozbiljno uzimao te ponude. Đinđić je dovoljno inteligentan bio da shvati da bi to bila kobna istorijska greška. Đinđićev DS je izbegao smrtni politički zagrljaj despotovog SPS-a. Despotski režim je vampirksi tražio koalicionog partnera da bi nekako preživeo mračnu balkansku noć i Đinđić je dobro razumeo da ne sme istorijski da produži život tom nakaradnom i nazadnom režimu. Moja malenkost je dala svoj doprinos toj njegovoj odluci. I to se pokazalo ispravnim.

Tadić sada tvrdi suprotno. Ali ko je Boris Tadić da to tvrdi? Boris Tadić o tome ništa nije znao. Boris Tadić ništa nije predstavljao u stranci. Ako pogledate knjigu “Ko je ko u Srbiji?“, izdatu 1993, gde se nalazi preko 4.000 ljudi koji nešto znače u Srbiji, javnih ličnosti iz različitih profesija, onda možete da vidite da u toj knjizi nema Borisa Tadića.To je dokaz da Boris Tadić nije imao nikakav politički kredibilitet ni u stranci, niti u javnosti. Boris Tadić, dakle, ništa nije znao šta je bila namera Đinđića. Istovremeno, Đinđić je imao prezir prema Tadiću. Lično sam bio prisutan kada je Đinđić u nekoliko navrata, razgovarajući nasamo sa mnom, izbacivao Tadića iz svog kabineta, zbog njegovog bezobraznog i bahatog upadanja. To je istina. Đinđić je Tadića držao u stranci samo zbog njegovog oca, akademika Ljube Tadića. Dakle, Boris Tadić namerno falsifikuje istorijske činjenice, namerno nanosi štetu tragično stradalom predsedniku DS -Zoranu Đinđiću, samo zbog toga da političkim mešetarenjem opravda novu koaliciju DS i SPS. Boris Tadić i njegovi ortaci i pajtaši iz vrhu DS spremni su na sve samo da bi ostali na vlasti po svaku cenu i na taj način izbegli sud istorije zbog svih kriminalnih radnji od kako su na vlasti.

Zašto članstvo DS to trpi nije mi jasno. Ali da je ogromno nezadovoljstvo u stranci, to se prikriva stalnim strahom. Nema demokratije na strahu. Nema demokratije u društvu bez demokratije u stranci. Ali to je problem DS. I njihove istorijske odgovornosti za stanje u Srbiji nakon skoro osam godina vladavine. A kakvo je finansijsko stanje u Srbiji? Da li funkcioneri SPS znaju kakvo je pravo stanje? Guverner Jelašić je neplanirao izleteo i izjavio da država ima na depozitu kod NBS samo 100 miliona evra. Sve ostalo je potrošeno. Ministar finasija je rekao da je ostalo svega 400 miliona evra, ali da će u septembru budžetu nedostajati čitavih 450 miliona evra.

Da li je funkcionerima SPS važno da li je ostalo 100 ili 400 miliona evra? Da li funkcioneri SPS znaju da je od 2001. godine do 2007. u Srbiju došlo 88 milijardi dolara? Ukupan priliv deviza u Srbiji za tih sedam godina je 88 milijardi dolara, drugovi funkcioneri SPS-a? Gde je nestalo tih 88 milijardi dolara? Znaju li funkcioneri SPS gde su nestali toliki novci? Ako je država spala na svega 100 miliona evra ili, grubo izračunato,150 miliona dolara, mogu li nam funkcioneri SPS da odgovore gde je nestalo 87,850 milijardi dolara? Ko je potrošio toliki novac? Kada jedna država koja se kandiduje za prijem u EU potroši 87,850 milijardi dolara i ostane samo na 100 miliona evra, onda je to matematički dokaz da je ta država – bankrotirala! Glavni krivac za bankrot države je oligarhija u DS. Ne članstvo DS, nego korumpirana oligarhija vrha stranke. Ako znamo da je trenutni dug prešao 30 milijardi dolara i da taj dug raste mesečno više od jedne milijarde dolara i ako znamo da se spoljnotrgovinski deficit mesečno uvećava za više od milijardu dolara, tako da će ove godine dostići skoro neverovatan iznos od skoro 14 milijardi dolara,onda se postavlja pitanje znaju li ove podatke funkcioneri SPS? Ako je danas svakom običnom građaninu jasno da se dosadašnji koncept rasprodaje državne i društvene imovine, zaduživanja i potrošnje dobijenih para kroz budžet priveo kraju i da treba politički i sudski kazniti sve aktere ove dobro pripremljene prevare naroda, onda je potpuno nejasno kako to ne vide funkcioneri SPS-a. Ako su funkcioneri DS i šifrovane sekte izašli sa predlogom da se ubrza preostala rasprodaja državne imovine kako bi se napunio ispražnjeni budžet, kako misle funkcioneri SPS da pune budžet kada sve u državi bude rasprodato?

Nije mi jasno zašto funkcioneri SPS idu u četnike 1946. godine? Jasno mi je da familija Krkobabić mora da igra na jedinu i poslednju kartu koju imaju, jer nikada više neće doći u priliku da reše sve svoje porodične probleme, ali da funkcioneri SPS zatvaraju oči pred svim ovim poraznim činjenicama mora da postoji neki veliki interes. Čiji interes? SPS-a i njegovih članova? Ne. Dobro poznajem članstvo SPS i dobro znam da oni ne mogu preko noći da zamene crvene dresove nametnutim žutim. Prvi sam posle Petog oktobra ustao u odbranu 40.000 ljudi koji su smenjeni samo zato što su članovi SPS-a i prvi sam, kao još tada uvek lični Đinđićev savetnik , javno napao Đinđića zbog kriznih štabova i jakobinskog terora prema onima koji su pripadali SPS-u, ali ne razumem šta to danas rade funkcioneri SPS-a. Hoćete da pravite koaliciju sa onima koji su potrošili 87,850 milijardi dolara i koji su nas zadužili 30 milijardi dolara? Zašto? Čiji interes je u igri? Samo lični interesi funkcionera SPS-a? Obećanja o ulasku u socijalističku internacionalu i putovanja po tuđa mišljenja neće napuniti ispražnjeni budžet Srbije. Bankrotirana država ne može se spasiti rasprodajom preostalog porodičnog blaga, jer će do dovesti do socijalne revolucije na ulicama svih opština u Srbiji. Funkcioneri SPS prave koaliciju sa onima koji su već rasprodali veliki deo sopstvene države i nacije. Zašto? Koji je to novac u igri? Zar ti funkcioneri SPS-a ne shvataju da su istorijski gubitnici ako uđu u tu bankrotiranu koaliciju? Zašto kupuju akcije firme koja odlazi u stečaj? Zar samo zbog toga što će vladati godinu dana? Zar će mrvice uzetih provizija biti važne pred istorijskim saznanjem da su prevarili svoje birače. Ali, to je njihov politički izbor. Momci, nemojte više da nas zamajavate tadićevskim glupostima o socijalno odgovornoj vladi, kada dobro znate da oni koji su isterali radnike iz njihovih preduzeća i prodali im za bagatelu imovinu, nemaju nikakvog moralnog obzira, jer su interesna grupacija. Oni nameravaju da taj isplanirani zločin nastave.

Nesretni Koštunica je kasno shvatio da je učestvovao u tom zločinu. Zašto funkcioneri SPS hrle u to? OK! Napravite vladu! Što pre! Jer što pre napravite vladu, to će ona pre i pasti. Na novim izborima koalicioni partneri će platiti račun. Kazniće ih svi oni građani koji ne mogu da prežive bankrot. Vremena za oklevanja nema. Vreme radi protiv političara u Srbiji. Velika nevolja se nadvila nad državom. Posle osam godina reformskih laži i pljačkanja, račun za naplatu stiže u septembru. Počinje rasplet. Nemojte da se plašite. Moramo, napokon, da prođemo kroz čistilište. To je bolje od ove agonije. Moramo prekinuti mrcvarenje. Sledi rasplet! Srbija će izaći čvršća i jača. Naše zablude moramo sami da platimo. I to je pravedno. Plaćanjem računa izlazimo iz ludila. I bankrota. Srbiji treba nova koncepcija i novi ljudi. Srbiji treba PROMENA.

SHARE