Početna Sadržaj Komentari BANKROT

BANKROT

823
0
SHARE

BANKROT
 

piše : Branko Dragaš 06.06.2012 

Predložio sam pre četri godine da država Srbija proglasi bankrot. Izneo sam konkretan predlog 25 političkih mera koje treba odmah preduzeti i 101 ekonomsku meru. Jedna dnevna novina je to detaljno objavila. Rezultat?  Muk.  Javnost je uplašeno ćutala. Mislili su da im politički ološ može da ponudi bolje rešenje. Sanjali su Druga Tita kako jaše na čelu kolone kreditora koji nam donose nove kredite za naš lagodan život. Otuda u javnosti bivših južnoslovenskih država toliko nostalgije prema Velikom mešetaru sviju hulja. Estradni plaćeni ekonomisti su, takođe, ćutali. Nisu imali ni znanja niti hrabrosti da se oglase. Unosnije je bilo da se dodvoravaju političkom ološu i da uzimaju velike apanaže za prostituisanje. Politički ološ je nastavio da zadužuju Srbiju. Tako smo se od 2008. do 2012. zadužili nešto više od 6 milijardi evra. Samo za nekoliko poslednjih meseci, pošto je budžet prazan, zadužili su nas novih 1,1 milijardu evra. Nastavlja se dosadašnja pogubna politika zaduživanja.

  

Vlada nije formirana ni posle 45 dana. Zašto nije formirana? Objašnjenje je vrlo jednostavno. Srbija je kompozicija voza koji juri niz usku prugu kanjona, otkazale su kočnice, mašinovođe su iskočile iz lokomotive u trenutku kada je kompozicija ulazila u kanjon, niko nema hrabrosti sada da preuzme upravljanje, jer se političari boje da budu okrivljeni za udes.
Političarima je lično dobro.Oni su se svih ovih godina toliko nakrali da više ne mogu da prikrivaju svoje bogatstvo. Bahati ministar odbrane Dragan Šutanovac gradi stan od 250 kvadratna metra, jer smatra da je to sasvim uredu pošto slične veličine stanova imaju Toma i ministar prosvete Žalosni Žarko. Politika je profitabilno zanimanje i politički ološ smatra da imaju pravo da kradu i otimaju od siromašnih građana Srbije.

 
Kandidati za spas Srbije se sami nameću. Tako smo ponovo dobili spasioce u likovima brbljive alapače  Kori Udovički i suludog uništitelja srpske privrede Mlađana Dinkića. Pošto znam lično oboje, ukoliko oni zaista budu u novoj vladi ministri, to je konačno kraj ekonomije Srbije. Nagovestio sam da će, bilo ko da dođe na vlast, pozvati ekonomske ubice iz MMF-a da završe započeti posao ubijanja srpske privrede. Udovički i Dinkić su neznalice i poslušne sluge svojih gospodara iz MMF-a, koji će izvršiti sve preuzete obaveze. A obaveze su jasne – rasprodaja preostalih nacionalnih resursa: Telekoma, EPS, Komercijalna banka, Dunav osiguranje, Galenika, RTB Bora i rudnog blaga države. Nalog su dobili da to urade i oni su spremni da sve unište.

 
Toma ih podržava u tome. Toma i Alavi Vučić su spremni da im daju sva ekonomska ministarstva samo da napakoste blesavom Borisu Uzurpatoru i gangsterskoj organizaciji DS. Održani izbori su bili farsa. Građani su po ko zna koji put opet prevareni. Toma je izabrao kabinet od 70 ljudi. Na put u Rio de Žanerio su išle tri grupacije. Plaćali smo ih mi, poreski obveznici, iz budžeta koji je već u minusu za pet meseci skoro 80 milijardi dinara, projekcija je da će minus biti preko 230 milijardi dinara, platni deficit za prva tri meseca 1,184 milijarde evra. Plaćali su te političke parazite 142.000 radnika koji primaju paltu do 20.000 dinara, manje od 15.000 dinara prima 38.000 radnika.Ti nesretni radnici plaćaju političare. Ali ti radnici barem nešto primaju, ima oko 200.000 ljudi koji dolaze na posao i ne primaju plate.     Preko 55.000 preduzeća od 95.000 preduzeća koja su predala završne račune  danas ne uplaćuje poreze i doprinose. Nevernog Tomu i Alavog Acu to ne zanima. Umišljeni da  su građani Srbije glasali za njih, što nije istina, jer većina građana Srbije nije glasala i nije htela da glasa za ovakve političare. Politički ološ nastavlja da trguju našom nesrećom.Obećavaju budućim koalicionim partnerima sve samo da formiraju vladu po meri bankrotirane EU i nestručnog MMF-a. Umesto da SNS pusti Borisa Uzurpatora da formira vladu sa prepotentnim i opijenim Malim Slobom, da prime u vladu Mucavog Čedu i ekonomskog ubicu Mlađu, da ta Četvoročlana banda za tri meseca potpuno uništi Srbiju i da, nakon konačne propasti, formira se narodni pokret za spas Srbije. Neverni Toma nema istorijske snage za to. Budimo realni i to otvoreno recimo. Masturbacije političkih analitičara o Tomi su noćne polucije tinejdžera u krevetu.Toma je igrom istorijskih slučajeva postao predsednik države. Njegov maksimum se završava u lokalnim komunalnim preduzećima i njegov najveći uspeh je dobijanje stana od dva ara u Beogradu i obezbeđivanje svojih sinova. Zato je on iskreno u jednom i intervju priznao da je on sve svoje snove ispunio. Takav predsednik države nema istorijski kapacitet da napravi radikalni zaokret, a izdaja svog duhovnog oca i stvoritelja – Vojislava Šešelja, evropsko konvertitstvo i podanička inaguracija samo su dokazi da će se Toma uklopiti u tu tragičnu sliku sahranjivanja Srbije, gde će on, žalosno ucvelejen, držati sveću na opelu.

 
Pa, dobro, pitate vi, ako je sve to tako, šta dalje?  Kakva nam je bliska budućnost?  Neki politički analitičari su se pojavili sa mračnim procenama do 2016. Kažu da će najgora godina biti 2016. Greška! To je mnogo daleko. Mi danas živimo u situaciji dnevnog preživljavanja. Danas se planira na jedan dan. I radujemo se u tom jednom danu ako nismo imali većih problema. Ako smo u tom danu ostali živi i zdravi, mi i naši najdraži, ako smo imali da jedemo, ako smo platili sve račune i ako smo mirno zaspali. A sutra? Sutra je drugi dan i kada ustanemo borićemo se za taj dan da preživimo. Ovo je, gospodo drugovi, istina o nama u Srbiji. I svi znate da sam napisao istinu. Svi znate da nikada nije gora bila situacija u Srbiji i da smo bankrotirali. Ta reč ne sme da se javno izgovori. Uprkos mojim četvorogodišnjim nastojanjima da nametnem temu bankrota kao jedini spas za Srbiju. Izjava ekonomskog ubice Dinkića, preneta na naslovnim stranicama dnevnih novina, da u septembru neće biti novca za penzije, najbolje govore šta nam se sprema.        Naime, prošlo je više od deset godina kada sam, kritikujući neoliberalni koncept i ekonomske ubice, nagovestio da će primena takvog koncepta dovesti do toga da država neće moći da isplaćuje penzije. Kako politički ološ i dalje penzije smatra socijalnom kategorijom, kao da 1,65 miliona penzionera nije radilo i zaradilo svoju penziju, kao da Penzioni fond nije kapitalni fond, onda sam sasvim siguran da će jednoga dana, a taj dan se približio, penzioneri, nažalost, ostati uskraćeni za isplatu penzije. E tada, kada se to dogodi, suočićemo se sa otrežnjenjem.Tek tada. Građani će  tada shvatiti šta im se desilo. Kako od penzija iz budžeta živi sigurno oko 3,5 miliona ljudi, prvi mesec kada ne budu primljene penzije izbiće – socijalna revolucija. Građani će morati da izađu na ulicu i da potraže svoja izgubljena građanska prava. Postoji velika opasnost da se tada nametne neki opasni demagog tipa Đilasa ili Dinkića, koji može nametnuti novi totalitarizam da bi se, navodno, zavođenjem čvrste ruke, spasila ugrožena demokratije i životni standard miliona siromašnih građana.

 
Dragi prijatelji demokratije i sloboda, to nije put našeg izbavljenja. Demagog Đilas ili Dinkić nisu deo rešenja, oni pripadaju problemima koje mora da rešava jedna nova demokratska vlast. Pa, šta onda treba da se radi? Već sve stoji napisano. Godinama nudim rešenja. A onda čitam neka baljezganja dokonih blogere da nema rešenja. Ima rešenja! Nije tačno da nema rešenja! Nije tačno da nema ljudi. Ima ljudi! Ali ti ljudi se ne nalaze u politici. Ti ljudi moraju da dođu iz unutrašnje snage našeg naroda. Kako iz same zemlje, tako iz rasejanja. Zato je potrebno da dođe do građanskih protesta na ulicama. Jedino snagom ulice može da se sruše politički ološ i njihove političke nagodbe, monopoli, kohabitacije i ucenjivanje. Ulica je direktna demokratija. Uličnim, građanskim, mirnim protestima miliona opljačkanih i obespravljenih građana može se stvoriti nova politička energija za političku promenu sistema. Kako bi to izgledalo? Vrlo jednostavno. Dok građani budu u mirnim protestima na ulici, sadašnje institucije države će, kontrolisane od građana sa ulice, pripremiti nove biračke spiskove za deset dana i pripremiti državu za vanredne izbore.

 
Vanredni izbori bi se održali u septembra. Ali, pod drugim izbornim principima. Svi mediji sa nacionalnom frekvencom bi bili oslobođeni za prezentaciju političkih programa. RTS bi postao istinski javni servis. Odmah bi se postavio novi generalni direktor RTS, koji bi bio izabran na 60 dana. Iz državnog budžeta stranke ne bi dobile ni dinar. Zabranili bi se bilbordovi. Uvela bi se stroga kontrola finansiranja političkih stranaka.Sve političke stranke koje su do sada učestvovale u izborima, koje su bile u vlasti, dobile bi minimalni prostor za prestavljanje svojih programa. RTS bi otvorio prostor za sve nove političke pokrete i nove ljude iz zemlje i rasejanja koji nisu učestvovali u politici. Potkupljivanje birača i kupovina glasova bi se kažnjavalo kao teško krivično delo, akteri podmićivanja birača bi bili uhapšeni, te stranke bi bile izbačene iz političkog nadmetanja, dok bi se njihovim liderima zabranilo dalje bavljenje politikom.Građani na ulicama bi pratili izborni proces, koristećin se savremenom kompjuterskom tehnologijom i imali bi mogućnost da,kroz oblike direktne demokratije, predlažu i iznose svoje konkretne ideje.

Nakon održanih vanrednih izbora, formirala bi se Vlada nacionalnog spasa.Vlada bi se formirala u roku od sedam dana.Vlada bi imala premijera, dva potpredsednika i 9 ministara.Vlada bi dobila mandat na 6 meseci. Članovi Vlade bi potpisali ugovor o zalaganju svoje lične imovine i etički kodeks o ponašanju. Vlada bi u roku od 15 dana napravila presek stanja države. Najkasnije do početka oktobra građani na ulicama bi imali tačan presek stanja u državi i plan koje mere bi nova Vlada preuzela.

Prvo,Vlada nacionalnog spasa bi proglasila bankrot Srbije i uvela privremene mere u državnu upravu. Mere bi se uvele na šest meseci. Bankrot bi se odnosio na državnu upravu i finansije, dok bi vanredne mere bile uvedene u sve državne institucije. Policija i tužilaštvo bi odmah procesuiralo podignute krivične prijave protiv tajkuna i političke oligarhiije, pohapsili bi se tajkuni i političari koji su optuženi za kriminal, konfiskovala bi im se imovina i prenela u penzione i socijalne fondove. Hapšenje političara i tajkuna je nužna higijenska mera radi uspostavljanja reda u državi, dok je trenutna konfiskacija imovine otklanjanje istorijske nepravde koja je učinjena građanima Srbije. Tako bi nova Vlada dovela do katarze.To što je propušteno šestog oktobra, sada bi bilo ispravljeno.Građani bi čitav oktobar proveli po nekoliko sati na ulicama, radi davanje snage novoj Vladi i novoj Skupštini da se obračunaju sa kriminalom i korupcijom u državi.

Plan bankrota postoji na mom sajtu i možete se da upoznate sa njime. Zašto je važan bankrot? Bankrot je važan jer se konačno – podvlači crta! PODVUCIMON CRTU! To treba da bude slogan demokratske i slobodne Srbije. Podvlačenje crte znači da nema više tonjenja i propadanja ispod te crte. Podvlačenje crte znači da ćemo svi mi koji smo javne ličnosti od 1989. godine do 2012. morati na finansijski i imovinski rendgen da pokažemo ko šta poseduje, kako bi se primenio Zakon o konfiskaciji imovine koja je stečena na privilegijama, monopolu, korupciji ili kriminalu.

Predvideo sam pet grupacija koje odmah startuju u novoj Vladi : Grupacija za zakonodavstvo, policiju, tužilaštvo i sudstvo, Grupacija za uštede u državi, Grupacija za pokretanje proizvodnje i zapošljavanje, Grupacija za izvoz, privlačenje investicija i reeksportne poslove i Grupacija za kontrolu svih poslova u državi. Evo, gospodo drugovi, operativnog plana za spas države i građana. Garantujem da je ovaj plan moguć.Prve rezultate ćemo videti već posle nekoliko meseci. Kompletan ekonomski program imate objavljen na mom sajtu.

 
Bankrot je psihološki dobar u sadašnjoj situaciji, jer prekidamo sa sadašnjom politikom beznađa, apatije i propasti. Bankrot dovodi do otrežnjenja. Bankrot je dokaz da građani žele novu politiku i nove ljude. Privremene mere se primenjuju samo u državnim institucijama. Uvodimo red i disciplinu u državnu upravu. Državna uprava postaje efikasna i jeftina. Privremene mere se mogu obnoviti još jedno na šest meseci. O tome će odlučiti građani na referendumu. Direktnom demokratijom će se građani izjašnjavati. Nakon godinu dana, održavaju se novi izbori i građani dobijaju mogućnost da biraju najbolje. Predlažem da se u narednih deset godina izbori održavaju svake godine. Nakon predaje završnog računa elektronski glasamo za novi parlament i novu vladu. Tako ćemo politiku staviti u službu građana. Političari neće biti špekulanti i kriminalci.

Ukoliko uspostavimo direktnu demokratiju, nama političari više nisu potrebni. Političari su paraziti. Političari su čarape koje ujutru obuvamo i uveče ih bacamo u korpu za pranje. Sledeće jutro oblačimo nove čarape. To je moguće i sa političarima. Nije teško, zar ne? Važno je da krenemo. Zato se zalažem za masovne proteste građana na ulicama.To je početak našeg spasa od sadašnji prevaranata političara. To je put izbavljenje države i građana.

 

SHARE