Da li smo mi Srbi zaista najgluplji narod na svetu, kako nas je prikazao onaj engleski nesretnik u njegovom rasistièkom razvrstavanju evropskih naroda? Kada uzmemo u razmatranje šta se sve dešavalo našem narodu u XX veku, naroèito u njegovoj poslednjoj deceniji, onda moramo biti zabrinuti za našu inteligenciju, jer teško da bi neki evropski narod toliko zla naneo sam sebi. Taènije, teško da meðu drugim narodima možete da naðete takvu politièku kvazielitu koja je toliko zla nanela svome narodu. Nema takve nadmene i bahate politièke grupacije u Evropi koja je nemilosrdno spremna da žrtvuje svoj narod, radi zadovoljavanja nekih svojih sujeta ili pohlepnih interesa.
Kada uzmemo da analiziramo šta se sve dešava na bankarskom tržištu, onda moramo konstatovati da je stvarno otvoreno pitanje naše ineligencije. To potvrðuje i jedan moj prijatelj, švajcarski bankar, koji je pitao nekog bankara šta rade u Srbiji, a ovaj mu je veselo odgovorio – uzimamo pare od glupih Srba i plasiramo ih još glupljim. Porazno, zar ne? Ali, gospodo, manimo se nacionalne sujete, to je prava istina.
Od oktobarske kontrarevolucije do danas naši graðani su odneli preko 2,5 milijardi evra na štednju u banke. Na oroèene štedne uloge graðani dobijaju kamatu od 4 – 6%. Kada graðani traže kredit cena uzetog kredita se penje od 10 do 30% godišnje.Naravno, ta cena ukljuèuje u sebi kamatu, marže, provizije, devizne klauzule, kao i druge troškove koje bankarski èinovnici izmišljaju kako bi uveæali svoje zarade. Centralna baka to uopšte ne sankcioniše, nego nemoæno poziva bankare da se uozbulje i da ne obmanjuju graðane, nego da realno prikazuju ukupne troškove uzetih kredita. Ali, bankari nastavljaju da nude kredite na izvolite.
Dobija se utisak, kada gledate vulgarne i prostaèke bankarske reklame, tipa uðeš, izaðeš i gotovo ili lizing po ukusu, gde devojka jezikom liže karoseriju automobila, da bankari nemaju nameru da poslušaju savete Centralne banke. Zašto je to tako? Razlog treba tražiti u èinjenici da su banke, meðu kojima je najviše stranih banaka, prepune uzetog novca od graðana i da moraju da ga plasiraju kako bi ostvarivali velike zarade. Strategija banaka, u èijem poslovodstvu se nalaze bivši ministri ili pripadnici nekadašnje vladine birokratije, koji su dobili nagradu za uèinjenu uslugu dok su bili na vlasti, ide u pravcu da se naši graðani što više zaduže jer je njihova zaduženost trenutno mnogo manja nego u susednim zemljama.
Poreðenja radi, Bugari su zaduženi 370 evra po glavi stanovnika, Maðari 1200 evra, Hrvati 2000 evra, a graðani Srbije samo 150 evra. Pošto je naplativost kredita od graðana fantastièna, skoro 98% vraæa kredite na vreme, postoji veliki prostor za novo zaduživanje, Recimo, ako milion graðana uzme kredit od samo 2000 evra, eto bankama posla da plasiraju novih 2 milijarde evra. Eto i uvoznicima posla. Potrošaèka groznica æe dovesto do rasta uvoza nad izvozom, poveæavaæe se spoljno-trgovinski deficiti i domaæa proizvodnja æe se gasiti. Dosadašnji deficit u razmeni sa svetom, raèunajuæi od januara 2001, dostigao je skoro 27 milijardi dolara. Kako se posao plasiranja novca graðanima pokazao unosan, najbolje se vidi po sve veæem i sve luksuznijem prostoru koje banke otvaraju, dok je privreda u kolapsu, strane banke su dobile od svojih centrala kreditne pozajmice u iznosu od 940 miliona evra.
Tako se ostvaruje godišnja èista zarada od 10% na preneta sredstva i to daje krila bankarima da nastave da nude kredite graðanima. Ako su vas bankari zvali na kuæni telefon i nudili kredite, to je posledica ove poslovne strategije. Graðani, recimo, Grèke postali su žrtve pohlepnih bankara. Nije èudno da je uzreèica – dužan kao Grèka – zadržana još uvek kod nas. Pokušaj guvernera, koji brine o inflaciji, da poveæavanjem obavezne rezerve sa 40-60%, ogranièi bankarske plasmane, neæe uroditi plodom. Bankari æe prevaliti trošak na graðane poveæavanjem kamate.
Inflacija raste. Cene su se otrgle kontroli. Ako poredite pijacu u maju prošle i ove godine videæete da su cene porasle u proseku 300%. Uzrok inflacije nalazi se u bolesnom privrednom organizmu koga niko ne leèi i preskupoj državi. Pacijentu se stanje pogoršava , a temperatura raste. Asistenti za reforme menjaju toplomer misleæi da æe tako temperatura da padne. A novokomponovani guverner sa Ukletog brda smanjuje sobnu temperaturu, pokušavajuæi da nas ubedi kako je visoka sobna temperatura uzrok visoke inflacije.
Pacijentu je sve lošije. Ne može više da izdrži šok-terapiju. Operacija bez anastezije ugrozila je život pacijentu. Za to vreme nadrilekari se bogate. Prosti su i osioni. Njima sobna temperatura odgovara, jer oni nisu u sobi. Pacijent koristi njihove usluge. Bolest njegova postaje unosni biznis. Jedini naèin da se spreèe dalje manipulacije banaka je da graðani ne uzimaju kredite. Ako baš ne moraju. Pacijent može ozdraviti ako ne bude zavisan od kredita. Èuvajte zdravlje. I gotovo.
