Početna Sadržaj Osvetljenja BANKARSKA MAFIJA

BANKARSKA MAFIJA

835
0
SHARE

FRANCUSKA BANKARSKA MAFIJA I NJIHOVI POLITIČKI ZAŠTITNICI
ponedeljak, 20 jun 2011 10:05 .Ohrabreni političko-finansijskim manipulacijama, bankari su tražili još više deregulacije u radu i zahtevali da se nove međunarodne norme u bankarstvu (Bazel III), koje bi trebalo da važe od 2013. godine, jednostavno nikada ne primene

 

Od 1. janura, prema direktivi Evropske unije, bonusi direktora banki i trejdera ograničeni su u odnosu na njihovu fiksnu zaradu. Ova zakonska mera trebala bi da omogući da se izbegnu odnosi od jedan prema pet, šest ili više, do kojih se dolazi kroz preterano finansijsko rizikovanje. Svaka od zemalja članica, trebala je da ugradi ovu direktivu u sopstvene zakone. Međutim, prema podacima sa početka godine, francuski direktori banki i trejderi, nisu se ni malo obazirali na ova ograničenja. Banke su podelile rekordne bonuse koji mogu da se porede sa onim isplaćenim u periodu pre ekonomske krize 2008. godine. Odnosi fiksne zarade i varijabile, uprkos evropskoj direktivi, bili su jedan prema četiri i pet. Paskal Kanfen, francuski poslanik u evropskom parlamentu pažljivo je pregledao novi francuski zakon i pronašao da je Sarkozijeva vlada falsifikovala evropsku direktivu.

Krajem 2008. godine Sarkozi je u Tulonu naglasio da plate direktora i trejdera moraju da budu drugačije regulisane da bi se izbegle zloupotrebe. Godinu dana kasnije, u Pitsburgu na sastanku G20, francuski predsednik je zapretio da će napustiti samit ukoliko se ne donesu regulacije u isplaćivanjima bonusa. Godinu dana kasnije, evropski parlament je doneo namensku direktivu kojom se ograničavaju varijabile i tako se trejderi i njihovi direktori odvraćaju od preterano rizičnih špekulacija koje bi mogle da dovedu do novog sloma finansijskih sistema. Međutim, Sarkozi koji je pred televizijskim kamerama zahtevao takvo ograničavanje, bez kamera, diplomatskim i političkim putevima, zatražio je od komisije suprotno – da ne ograničava odnos fiksa i bonusa. Uz britansku podršku, on je uspeo da umesto eksplicitnih ograničenja, u direktivi stoji ublažena rečenica „uravnoteženi odnos između fiksne komponente i varijabile“. Potom, prilikom ugrađivanja evropske direktive u francuski zakon, Sarkozijeva vlada hotimično je prepravila „uravnoteženi odnos“ u „prilagođeni odnos“, čineći time direktivu beskorisnom i ostavljajući bankarima mogućnost da se ponašaju istovetno kao i pre krize.

Ohrabreni ovakvim političko-finansijskim manipulacijama, sâmi bankari su tražili još više deregulacije u radu, te su zahtevali da se nove međunarodne norme u bankarstvu (Bazel III), koje bi trebale da važe od 2013. godine, jednostavno nikada ne primene. Lažno ističući sporedne probleme, nedostatak supervizije i klimavu monetarnu politiku, bankari pokušavaju tako da izbegnu zakonske promene koje bi ih ograničile u nekažnjivoj zloupotrebi tuđeg novca. Dodajući da oni ništa nisu tražili od poreskih obveznika, te da su regulacije nepotrebne, bankari zaboravljaju da nas je ova finansijska kriza Francusku koštala 10 poena godišnjeg bruto prihoda, a da obveznici još uvek plaćaju polupane lončiće i servisiraju državni dug.

Po nedavnim analizama Međunarodnog monetarnog fonda, objavljenim juna meseca, zbog prevelikog javnog duga, Japan će ove godine morati na tržištu da pozajmi ekvivalent od 56 odsto njihovog godišnjeg bruto prihoda, Amerika 29 odsto, a Grčka, Italija, Belgija, Portugalija i Francuska, u visini preko 20 odsto. U trećini analiziranih banki, stanje je takođe loše, jer one imaju sopstvene fondove koji ne dostižu ni 8 odsto njihovog bilansa. Takođe, trenutne finansijske potrebe banki u evro zoni dostižu 3.600 milijardi dolara u narednih dve godine.

Naravno, dobar deo francuskih banki, za razliku od države i zaposlenog naroda koji još uvek osećaju posledice krize, izašle su iz iz krize, te su njihovi poslovni rezultati, tokom 2010. godine, u znatnom porastu u odnosu na pretprošlu godinu. BNP Paribas se izjednačila sa 2007, svojom rekordnom godinom, ostvarivši skoro 8 milijardi evra zarade. BPCE (Banques populaires / Caisses d’épargne) koja je tokom krize imala neverovatne gubitke u filijali Natixis, ostvarila je zaradu od skoro 2,5 milijardi evra, a CM5-CIC ostvarila je 2,1 milijardu evra zarade. Ovakvi rezultati, prema analizama stručnjaka, omogućeni su povećanjem cena usluga i povratkom sistemu od pre krize.

Tako smo, tokom proleća, saznali da bankari, odgovorni za ogromne gubitke širom sveta, kao i za finansijsku krizu, ponovo jašu.

Žan-Pjer Mistije, nekadašnji direktor Société Generale, i nadređeni Žeroma Kervijela, trejdera koji je, protivzakonito, ali uz blagoslov hijerahije, u jednom trenutku angažovao punih 50 milijardi evri u različitim kupovinama, što je banku dovelo do gubitka od 5 milijardi, preuzeo je funkciju finansijskog direktora italijanske banke UniCredit. Bil Vinters, američki bankar koji je od 1994. do 1997. godine radio za Morgan banku i smislio „credit default swaps“, izuzetno toksičan finansijski proizvod koji je debelo doprineo svetskoj finansijskoj krizi, pozvan je da svoje znanje stavi na uslugu banci Rothschild. Alan Švarc, poslednji direktor banke Bear Stearns, banke koja je zbog toksičnih stambenih kredita prva bankrotirala i time označila početak svetske ekonomske krize, nalazi se na čelu finansijskog servisa Guggenheim Partnersa koji upravlja kapitalom od stotinak milijardi dolara. Antigon Ludiadis, bankar Goldman Sachsa koji je Grčkoj pomogao da falsifikuje državno knjigovodstvo da bi ušla u zonu evra, a time ju je i pogurao ka finansijskom ambisu, za svoj prevarantski posao bio je nagrađen direktorskim mestom u banci za koju radi.

Istovremeno, zbog bezgranične političke podrške, osećajući se snažniji nego ikada, finasijeri i bankari počinju i da se udaljavaju od bilo kakvih poslovnih pravila. LA Times je nedavno pisao o preduzećima koja, za velike američke banke, regrutuju nove trejdere među igračima pokera. Pod izgovorom da su igrači pokera potencijalno dobri za rad u finansijama zbog svoje inteligencije, savlađivanja stresa, pamćenja, brzih odluka, osećaja za predviđanje i dobrog podnošenja gubitka i dobitka, bankarima se, ustvari, dopada samo pokeraška želja za rizikovanjem i jakim emocijama. Bez ikakvih ekonomskih ili biznis škola, naoružani pokeraškim ili kladioničarskim iskustvom, ovi mladi ljudi postaju trejderi i dobijaju ogromne svote tuđeg novca da se njima igraju na globalnoj zelenoj čoji berze. Tako i filadelfijska trejderska firma Susquehanna International Group, kroz kockarske igre, redovno trenira svojih 1500 zaposlenih.

Tokom 90-ih godina zarade u sektoru finansija bile su 15 odsto veće nego u drugim ekonomskim sektorima, a neposredno pred krizu, ta razlika je porasla na 45 odsto. U današnjem, kazino kapitalizmu, finansijeri žele da ostvare još veće zarade, znajući da će im, u slučaju ogromnih gubitaka i ekonomske krize, njihovi politički partneri ponovo dati dovoljno novca za amortizaciju. Međutim, Hoze Vinals, finansijski savetnik MMF-a, smatra da je neophodno prekinuti takvu praksu: „Ne možemo više da se zadovoljavamo prevencijom kroz davanje gotovine, nego moramo da uspostavimo strukturalne promene“.

Prirodno, za strukturalne promene su neophodne političke odluke, a današnja politička elita živi isključivo na kratkoročnim planovima koji se računaju dužinom njihovih mandata. „Apr?s moi le déluge“ (Posle mene potop), izjavio je Luj XV pred smrt, ostavljajući svom unuku zemlju ruiniranu moralno i ekonomski. Današnja politička elita, od čitave istorije, zapamtila je samo ove cinične reči starca smrtno bolesnog od velikih boginja.

Autor Aleksandar Manić

SHARE