VOJVOĐANSKE SPECIJALNE BOLNICE ZA REHABILITACIJU PRED PRIVATIZACIJOM
Pre dve godine u Skupštini Vojvodine organizovano je savetovanje o budućnosti vojvođanskih banja, a kao svojevrstan rezultat sesije PIV je izdvojio čak 300.000.000 dinara za njihovu adaptaciju. Od toga 118 miliona dobio je „Termal” u Vrdniku, dok su ostale pare podeljene na banje Kanjižu, Rusandu, Apatin i Slankamen. – Skupština i PIV su ovim želele da pomognu rad banja jer su one, po novoj mreži zdravstvenih ustanova, postale specijalne bolnice za rehabilitaciju – kaže potpredsednica Skupštine AP Vojvodine zadužena za zdravstvo dr Branislava Belić.
– Potrebe za lečenjem i rehabilitacijom u ovakvim ustanovama sve su veće, pa smo želeli da ih obnovimo i unapredimo njihov rad.
Ipak, i tokom pomenutog skupa nezaobilazna tema bila je – privatizacija. Tada je zaključeno da „privatizacija pre svega treba da bude pravedna”, odnosno da bi svi oni koji su ulagali u izgradnju banjskih kompleksa morali da dobiju akcije. Dugi niz godina država je, naime, podizala banje i u investirala u njihov razvoj, u nekim slučajevima je kroz samodoprinos učestvovala i lokalna zajednica, a sada se ulaganjem Pokrajine vrednost vojvođanskih banja samo još povećala. – Sve što se dešava govori u prilog tome da privatizaciju banja treba raditi pametno. Zato insistiramo na tome da se vlasnički odnosi raščiste – kaže dr Belić.
Objektivno, u stvari, nije razrešena nijedna od brojnih nedoumica koje se vezuju za buduću privatizaciju ovih specijalnih bolnica. Postavlja se, recimo, pitanje da li će se država odreći ovog vida zdravstvene zaštite i prepustiti ga u privatne ruke. I drugo, hoće li se dopustiti da „vatri bliski tajkuni” za male pare dođu do veoma vredne imovine. Uostalom, ne treba zaboraviti da do sada u sistemu zdravstva kod nas zapravo još nije bilo privatizacije, pa je šablon koji će se dobiti privatizacijom banja veoma važan i za eventualne dalje vlasničke transformacije u ovoj oblasti.
Čije su geotermalne vode?
– U utvrđivanju vlasništva nisu problem samo zgrade i stečena imovina u aparaturi i opremi, već je ozbiljan problem sudbina geotermalnih voda koje se u banjama koriste. Bušotine su, naime, vlasništvo NIS-a, koji takođe treba da ide u privatizaciju, pa i ovde mora jasno da se razgraniči ko je vlasnik čega, kao i kome će se plaćati nadonkada za korišćenje vode. Jer, ne mogu se sa zgradom i zemljištem prodati i geotermalne vode, pošto su one prirodno bogatstvo – upozorila je dr Branislava Belić.
– Do sada je privatizovana jedino Brestovačka banja, koja je bila u okviru RTB “Bor”, ali u koju pacijenti nisu ni bili upućivani o trošku zdravstvenog osiguranja. Zdravstvo, zapravo, pravi početne korake u privatizaciji upravo preko banja. Međutim, mislim da prvo na nivou države treba da se donese odluka o tome šta je to što treba privatizovati, a šta će država da zadrži pod svojim okriljem. Kao mogući vid privatizacije predložili smo i koncesiju, odnosno da banju nekome damo na korišćenje određeni broj godina, ali da ona ipak ostane državna svojina, s tim da akcije budu podeljene onima koji su finansijski učestvovali u njenom podizanju. U tom kontekstu je zahtev Fonda za penziono osiguranje potpuno opravdan, jer su oni u banje mnogo ulagali, a i starijim sugrađanima lečenje i rehabilitacija u njima je neophodna – zaključuje dr Branislava Belić.
Podsetimo, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao pravni nastavljač nekadašnjih samoupravnih interesnih zajednica, SIZ-ova, koji su ulagali novac u izgradnju rehabilitacionih centara, zahteva jasna vlasnička prava nad tim objektima. Član Upravnog odbora Fonda i predsednik Saveza penzionera Vojvodine Milan Nenadić obrazlaže za naš list da bi novac uložen u rehabilitacione centre naprosto morao na adekvatan način biti vraćen onima koji su taj novac i izdvajali.
– Fondu mora biti vraćen novac u realnom iznosu. Stoga je nužno da se donese zakon o imovini Fonda i tim povodom već je pokrenuto više inicijativa. Naprosto, potreban nam je zakon koji će omogućiti vraćanje imovine, a pokazalo se da nam je nužna i izmena propisa koji se odnose na privatizaciju, jer je po sadašnjim zakonskim odredbama Fondu PIO onemogućeno da upravlja akcijama. Naime, našim akcijama sada raspolaže Agencija za privatizaciju, ali smo mi uvereni da bi penzioneri bolje brinuli o svom dinaru. U svakom slučaju, inicijativu za privatizaciju rehabilitacionih centara, odnosno banja, pokrenulo je prethodno Ministarstvo zdravlja, ali se tom koraku suprostavilo drugo ministarstvo, ono za rad i socijalnu zaštitu. Kako se na ovom pitanju očigledno prelamaju brojni interesi, veliko je pitanje kakav će stav zauzeti buduća vlada. To ćemo tek videti, kad i ako te vlade bude – rekao je Nenadić.
J. Barbuzan, LJ. Petrović
Čekajući petu zvezdicu
Kanjiža je sa Zavodom za specijalizovanu rehabilitaciju “Banja Kanjiža” najreprezentativnija u vojvođanskom i jedan od vodećih centara banjskog turizma u Srbiji. Sa smeštajnim kapacitetima od 500 postelja u objektima s tri i četiri zvezdice i preko stotinu postelja u privatnim pansionima, sezona traje tokom cele godine, pa je, prema podacima Turističke organizacije opštine Kanjiža, tokom prošle godine ostvareno 108.499 noćenja. Na temelju toga izvedena je računica da je prihod od turizma doneo oko 3,4 miliona evra, od čega je gotovo petina iz vanpasionske potrošnje.
Kao renomirani banjski centar, Kanjiža je već učinila korake da se poveže s banjskim klasterom iz susedne Mađarske, a prepoznat je interes da se formira regionalni klaster zdravstvenog turizma, sa sedištem u Kanjiži, kojim bi se povezali svi oni koji mogu doprineti povećanju konkurentnosti ovdašnje banjske ponude. U okviru Udruženja banjskih i klimatskih mesta Srbije, banja Kanjiža uključuje se i u projekat prekogranične saradnje “Turizam – banje – zdravstveni turizam” (TTB), u okviru konkursa “Novi program jadranskog susedstva”, gde su uključeni partneri iz Italije, Hrvatske, BiH i Srbije.
Direktor Zavoda “Banja Kanjiža” primarijus dr Ferenc Agošton, kao predstavnik Udruženja banjskih i klimatskih mesta Srbije, učestvovao je pre dve nedelje na sastanku Koordinacionog odbora projekta TTB u italijanskom gradu Leče.
– Cilj ovog projekta, za čiju realizaciju je obezbeđeno 413.440 evra, je ekonomska integracija prekograničnih sistema proizvodnje i prekogranična saradnja u širenju i razvoju turističkog poslovanja – naglašava dr Agošton. – Za nas je to značajno jer je glavna tema termalni i zdravstveni turizam. Na ovaj način ulazimo u Evropu i svet na mala vrata, zajedničkim nastupom s partnerima iz susednih zemalja. Posetili smo prilikom boravka na jugu Italije banju Santa Čezarea i moj utisak je da su u banjskom turizmu daleko ispod nas. Imaju na raspolaganju oko 1.000 kreveta i 12 stalno zaposlenih, a samo u sezoni od septembra do decembra angažuje se sezonska radna snaga. Videvši to, s kolegama iz Daruvarskih toplica iz Hrvatske, inicirali smo da u banjama postoji lečenje i rehabilitacija, a drugi resor da budu preventivni programi, koje zovu i velnes. Preventivni programi imaju smisla ako su medicinski kontrolisani, dok iza ostalog dela programa, u koji se trpa sve i svašta, ne želimo da stanemo, jer ne može svako ko ima bicikl i đakuzi-kadu biti velnes centar.
Po njegovim rečima, u našim banjama najveći problem je infrastruktura, odnosno vidi se da do sada nije bilo dovoljno novca za investiranje. No, pošto imamo prirodne resurse i kadrove, dr Agošton veruje da se mogu naći ulagači i novac.
– U Mađarskoj su imali slične tradicije banjskog turizma iz socijalističkog doba, ali posle promena, tamo se država opredelila da to postane značajna privredna delatnost i investirala, preko Sečenji plana, u pet-šest banjskih centara kao fabrika zdravlja. Kada se videlo da banjski turizam donosi pare, i lokalne samouprave su ulagale i sad na svakom ćošku imaju banje. Bliže su bili Evropi i lakše shvatili ono što treba, a i mi sada počinjemo to da shvatamo – ukazuje Agošton.
Po njegovim rečima, naše banje imaju dovoljno kapaciteta, ali nedovoljno kvalitetnih, i ulaganja bi trebalo da idu u tom pravcu. U Kanjiži, osim hotela “Abela” namenjenog pacijentima, tri zvezdice ima “Akvamarin”, dok su dva privatna hotela, koji se direktno naslanjaju na Zavod “Banja Kanjiža”, “Lupus” i “Akva Panon” s četiri zvezdice. Kanjiža za nekoliko godina treba da zaokruži smeštajne kapacitete na 1.000 postelja namenjenih banjskim i drugim turistima.
– Pored klasične banjske ponude, gostima treba i mnogo pratećih sadržaja, koji će upotpuniti ponudu i podsticati ih da ovde potroše pare – kaže Agošton.
Kao naredni korak u razvoju predviđena je gradnja još jednog sprata nad centralnim objektom hotela “Akvamarin”, koji ima ravan krov, što će doneti novih 4.500 kvadrata, s kongresnom salom, ekskluzivnim restoranom i dodatnih tridesetak apartmana i novim pratećim sadržajima. U saradnji s opštinom obavljen je značajan deo pripremnih poslova za budući akva-park, za koji se planovima detaljne regulacije obezbeđuje prostor od desetak hektara i za njega je već spremna bušotina s termalnom vodom od 64 stepena Celzijusa.
M.Mitrović
Uz ime ide i cena
U okolini Sombora postoje dva banjska lečilišta. Dok je široj javnosti poznatije ono u neposrednoj blizini Apatina, banja “Junaković”, veliki broj ljudi sa zdravstvenim problemima dolazi i u manje eksponiranu, Jodnu banju u Bezdanu. Dok banja “Junaković” posluje u sklopu Doma zdravlja u Apatinu, bezdanska banja radi kao centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u okviru somborskog Zdravstvenog centra “Dr Radivoj Simonović”.
Bezdanska banja ima 89 postelja i sve su stalno popunjene, a da bi se dobilo mesto, pacijenti moraju da čekaju i po nekoliko meseci. U ovoj lekovitoj jodnoj banji postoji hidro-terapija kao osnovna delatnost, a tu su još elektro, termo i radna terapija, a u njoj leka traže pacijenti s prelomima, reumatičnim i neurološkim oboljenjima. Zbog ograničenih smeštajnih kapaciteta, mnogi pacijenti iznajmljuju sobe u ovom selu somborske opštine, a leče se u banji. U terapeutskom bloku, izgrađenom 1981. godine, pacijentima su na usluzi dva bazena s alkalnom vodom, a u banju, osim domaćih pacijenata, dolaze i oni iz susednih zemalja, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Mađarske…
Kako u marketinškom smislu, ali i po uslovima smeštaja, daleko zaostaje u odnosu na banju “Junaković”, tako su i cene smeštaja i terapija gotovo simbolične. Naime, cena pansiona za nepokretne pacijente je 1.000 dinara, a za prvi pregled treba izdvojiti još 500 dinara. Dnevni pansion za pokretne bolesnike staje 800 dinara, i to su cene koje se nisu menjale već više od godinu dana.
Banja “Junković”, već zbog činjenice da se radi o jednoj od “najmlađih” ustanova ovog tipa u Srbiji, predstavlja model modernog banjskog turizma. Uz prvi blok, sagrađen 1983. godine, i najnoviji aneks, dograđen pre sedam godina, ova banja raspolaže s 270 ležajeva i tri restorana, kao i brojnim sportskim terenima i otvorenim bazenima. Osim zdravstvenog, u potpunosti je opremljena i za sportski i kongresni turizam, te je gotovo izvesno da bez većih problema može da “istrči” i tržišnu trku, u čemu joj istovetnost vode kao u češkim Karlovim Varima ili mađarskom Harkanju, samo olakšava posao.
Za razliku od svojih komšija u Bezdanu, Apatinci ulažu i u velnes programe, samim tim postajući konkurentni i u nadmetanju za naklonost ekonomski boljestojećih gostiju. Već sama činjenica da, i pored cene smeštaja na bazi pansiona u jednokrevetnoj sobi od 2.830 dinara, banja “Junaković” nema problema s popunjavanjem kapaciteta, sasvim dovoljno govori o tome da, zahvaljujući ovoj ustanovi, Apatin ima svoje mesto na turističkoj mapi Vojvodine i Srbije. M. Mć
Velika investicija u budućnost
Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju “Termal” u Vrdniku redak je prirodni dragulj, ekološka oaza u srcu Nacionalnog parka “Fruška gora”. Drugim rečima, idealno mesto za lečenje, odmor i rekreaciju. Šetnja, plivanje, podvodna masaža i druge terapije utiču na bolje raspoloženje i zdravlje. Lekovita termalna voda od 32,7 stepena Celzijusa, stručno osoblje, na čelu s lekarima specijalistima fizijatrima, klimatski faktor, prijatno okruženje – čine da su rezultati lečenja, od reumatskih, zatim stanja posle povreda, do rehabilitacije neuroloških i ortopedskih bolesnika, izvanredni. Hotel ima dva zatvorena bazena, manji, s veoma toplom vodom za one s kostoboljom, i veći, s vodom prijatnom za plivanje i razgibavanje mišića i zglobova. Gosti, odnosno pacijenti ove banje, koja se svrstava u zdravstvene ustanove poluintenzivnog tipa, dele se na bolesne i one koji to ne žele da budu. Prve na lečenje obično šalje socijalno, a ovi drugi plaćaju iz svog džepa. Rekreativne usluge su dostupne svima koji žele da unaprede zdravlje i kvalitet života.
Međutim, i ova banja osetila je teška vremena, krizu, vreme tranzicije. Pre dve godine, kada je Izvršno veće Vojvodine počelo da ulaže u banjski deo Specijalne bolnice “Termal”, na lečenju je bilo desetak pacijenata, grejanje nije radilo, a zaposleni nisu plate dobijali redovno. Danas ova banja odiše sasvim drugom pričom. Sobe su adaptirane, restoran je dobio nov nameštaj i iz dana u dan sve se polako menja nabolje. Nažalost, nije baš sve sjajno, jer trenutnu situaciju opterećuju krivične prijave, koje je policija nedavno podnela protiv dela rukovodstva „Termala”, i to pod sumnjom da upravo u poslovima rekonstrukcije objekta nije baš sve bilo čisto. U svakom slučaju, Izvršno veće Vojvodine do sada je u opremanje “Termala” uložilo više od 100 miliona dinara, a u toku ove godine investiraće približno još toliko, jer se planira dogradnja još jednog sprata, i to specijalizovanog za potrebe kardiovaskularnih bolesnika. Kada se ta investicija okonča, „Termal” će se nesumnjivo svrstati u red najatraktivnijih i najtraženijih rehabilitacionih centara na ovim prostorima. S. B.
Dnevnik 26.04.2007
