Početna Sadržaj Komentari Banditi od zakona

Banditi od zakona

1096
0
SHARE

Prema izveštajima ruske policije, koja najbolje poznaje stanje u državi, više od dve hiljade moćnih kompanija širom Rusije pod direktnom su kontrolom mafijaša. Petina od tih kompanija su toliko velike da od njih zavise sudbine celih gradova. Zvaničnici tvrde da postoji 450 dobro organizovanih bandi i armija od 12.000 kriminalaca koji su ozbiljna opasnost za društvo. Ministar ruske policije Rašid Nurgalijev odlučio se da otvoreno saopšti javnosti ove šokantne podatke jer smatra da da se protiv organizovanog kriminala mogu boriti samo uz pomoć građana. Najveću opasnost za državu prestavljaju, kako policija ističe, ozakonjeni banditi ili banditi iz zakonskih rupa, kojih ima oko 200 kriminalaca sa autoritetom i njihova jedina uloga je da ozakone kriminalne radnje i koordiniraju uspešno vođenje poslova. Nakon pljače velikog kapitala, legalizovani kriminalci nastoje da se kandiduju za gradonačelnike i nameravaju da naprave političke karijere i u vrhu same države. Ruski ministar policije otvoreno poziva građane i javnost da se uključe u borbu protiv ove opasne zarazne bolesti u društvu.

Naš ministar policije, koji je u mladosti obijao trafike, pokušava sam da vodi rat protiv raznih oblika mafije: stečajne, drumske ili carinske, ali samo ograničeno i uz veliku zadršku. Zar stečajna mafija postoji samo u Beogradu? Šta je sa stečajnom mafijom u drugim gradovima?

Izjava direktora carine je krajnje problematična. Da li direktor carine štiti uhapšene? Drumska mafija godinama ima svoje insajdere u ministarstvima. Ali još uvek se njihova imena ne otkrivaju. Da li će Goran Kljajević, u jeku izborne kampanje, izaći sa imenima ministara koji su mu naređivali kako i kome da prodaje preduzeća iz stečaja? To sve zavisi od procene Koštunice da li treba da puca iz najjačih oružja da bi podigao sopstveni urušeni kredibilitet u biračkom telu.

Pretpostavljam da će biti još hapšenja i još otkrivenih mafijaških organizacija u toku same kampanje. Ali niko neće smeti da uhapsi tajkune, koji su vrh kriminalne hobotnice i koji spadaju u red bandita od zakona, jer sve što su opljačkali od države i građana, učinjeno je po zakonima i uz punu podršku vlasti.

Da li je ta vlast bila ideološki obojena frazama o vlasti radničke klase, naciji ili tržišnim reformama i evropskim integracijama, to je potpuno nevažno za bandite od zakona, za njih je presudno važno da se pljačka po zakonu odvija i da oni postaju sve bogatiji. Uprkos plaćanju velikih reketa političkim strukturama na vlasti, što je danas tek priznala i Danica Drašković, tajkuni su sve bogatiji jer se rasprodaje nacionalno bogatstvo izuzetne vrednosti. Otuda objašnjenje zašto sve političke stranke izbegavaju razgovor o privatizaciji. Plaše se da ne uvrede svoje sponzore koji učestvuju u direktnoj pljački državne imovine.

Kada kažu korumpirani političari i njihovi tajkuni da se njihovo poslovanje odvija po zakonu, onda je to isto opravdavanje koga su koristili nacistički zločinci u Ninbergu, tvrdeći da su poštovali zakone i radili po tim zakonima. Istina je na njihovoj strani, koncentarcioni logori su osnivani po važećim zakonima, a upravnici tih logora i svi koji su učestvovali u neviđenom genocidu su nastojali, kao revnosni pripadnici stranke na vlasti i kao odgovorni službenici, da što efikasnije i što uspešnije sprovode zakone. Isto su radili i oni u staljinističkom gulagu. Koja je razlika?

Ubistvo nevinih ljudi je zločin, bez obzira pod kojom ideološkom sektom na vlasti se to vršilo. Noćna pljačka banke organizovanog ganga iz podzemlja je kriminalno delo kao i rasprodaja nacionalne privrede po knjigovodstvenoj vrednosti dinara iz devedesetih godina i uz početnu cenu od 20 odsto od te namerno umanjene vrednosti kapitala, kako je to smišljeno zakonskom pljačkom u procesu privatizacije. Lično mislim da građani imaju veće poštovanje prema tim kriminalcima koji dolaze sa ulice, jer su neprestalno izloženi tržišnoj utakmici, nego kriminalcima koji postaju predsednici vlade, ministri, direktori raznih agencija i direktori državnih preduzeća, pošto oni svoju kriminalnu aktivnost sprovode kroz državu, mimo tržišta i uz trošenje para poreskih obveznika.

Ispostavlja se da je tačna konstatacija nekadašnjeg najvećeg američkog gangstera Lakija Lućana, koji je rekao da je mnogo teže postati kum mafije, nego predsednik SAD. Lično mislim da građani imaju veće poštovanje prema prostitutkama koje zarađuju na surovom tržištu svoj novac, nego prema političkim konvertitima, preletačima, silikonskim reformatorima i njihovim pevaljkama, estradnim sponzorušama, voajerima iz Velikog brata ili idolima grand parada i piramida. Kod prostitutki je sve jasno. Nema licemerja, foliranja, prenemaganja, malograđanskog kiča, skorojevićevskog cmizdrenja i kenjkanja. Kod prostitutki je jedino sve transparentno. Isto kao kod kriminalaca. Zbog toga oni privlače štrebere, moralne protuve, političke skotove i kvaziintelektualni šljam i zbog toga su njihovi životi tako primamljivi za malograđanske mekušce u tranziciji.

Svedočenje Bagzija to najbolje potvrđuje. Zapanjujuća je tolika sprega između demokratske vlasti i kriminalaca. I dok se taj savez ne raskine u glavi političara, nema nikakve mogućnosti da dođe do ozdravljenja društva. Kriminalci na ulici su bakterijske upale koje se brzo leče pravovremenom policijskom terapijom. Ali tajkuni su najteža opasna i zarazna bolest u društvenom organizmu, koja se jedino temeljno leči hiruškom operacijom. Ta operacija se zove – moral. Samo nepotkupljivi mogu biti hirurzi. Samo elita koja ima viziju i koja je spremna da se žrtvuje za ideale i ideju može iskoreniti opaku bolest. Samo državnici na vlasti mogu da iskorene bandite od zakona. Građanskim institucijama uništavamo banditizam tajkuna. A građani Srbije, ako hoće bolji život, moraju tajkune privesti zakonu.

SHARE