Početna Tekstovi БАЛКАНСКО ПИТАЊЕ

БАЛКАНСКО ПИТАЊЕ

2617
2
SHARE

БАЛКАНСКО ПИТАЊЕ

 

После пуних 150 година нисмо успели да решимо балканско питање.Када кажем – ми – мислим на све балканске народе који живе на Балкану. Дозволили смо да нам наше проблеме решавају велике силе. Кад оне решавају балканско питање, онда увек раде само у своју корист. Балкански народи су на губитку, јер сами, уз стрпљиви договор и разумевање, неће да уреде своје односе. Своје поделе, несугласице и мржње не решавају сами.Висока је цена коју плаћају за услугу посредовања великих сила.

 

Балкан је колевка прве светске цивилизације, писмености, уметности, металургије и културе, које су баштина наших заједничких предака и које ћемо, за потребе овог разматарња могућих решења балканског питања, назвати, због данашњих мржњи и подела, прасловенском баштином, мада се појам Словена први пут појављује тек негде око 525.г.н.е, док су наши древни заједнички преци били познати под заједничким именом Серба, Сораба, Сербона,Сармата или Трачана, Расена, Раса, Илира, Скита, Далмата, Дардана, Трибала, Гота, Венета, Венда, Пелазга и других имена, која су настајала у зависности где су ти наши преци живели на том огромном простору од иберијског полуострва до Индије и од Балтика до Крита.

Сви балкански народи, осим Албанаца, који су дошли тек 1043.године, потичу из истог, као што га назвасмо, прасловеснког, древног народа, из истог прасловенског семена и само су се хиљадама година касније поделили по нацијама и вери, поделили тачно онако како је Херодот описао злу судбину наших предака, проклету коб која нас прати до данас и која нам је донела толико проклетства, крви, страдања и међусобног истребљавања балканских народа.

 

„ Народ Трачана је после Хиндуса најмогобројнији.Када би њима владао један човек и ЈЕДНА МИСАО ( подвукао –БД), били би непобедиви и јачи од свих народа…Имена имају многа и различита према областима, али су им ОБИЧАЈИ у свему код свих ИСТИ.“

 

Подвукао сам ово – ЈЕДНА МИСАО, јер овај текст управо пишем због недостатка те једне мисли и мој покушај је да некако дођемо до те једне, спасоносне за све, драгоцене мисли, да дођемо до памети и да, напокон, после свега што нам се дешавало у историји,после толико проливене крви и страдања, покушамо да извучемо неке разумне закључке, покушамо да се променимо и пронађемо начин за заједнички живот на Балкану.

 

Ко је страдао највише на Балкану? Чија крв се проливала у потоцима?

 

Страдао је тај наш несрећни,изманипулисани,напаљени,нахушкани и заведени народ. Страдала је та наша беда и сиротиња коју су освајачи презирали и које су немилосрдно поробљавали, јер су себе сматрали да су  виша раса, старија и развијенија цивилизација, напреднији и просвећенији народ који има природно  и неотуђиво право да окупира те несрећне и подељене балканске дивљаке, варваре, убице, простаке, то људско смеће, нижу расу, стоку, рају, словенске народе који не знају да управљају сами собом, који су неспособни да управљају својим животима, који морају да имају господаре и који једино могу да опстану под окупацијом великих, империјалних сила. Наметању тог поданичког става највише је добринела покварена, лицемерна, паланачка, примитивна и слугерањска балканске интелигенција, која се продавала за шаку привилегија, за државна намештења или за неке своје мале, личне, материјалне интересе, мекушаста интелигенција која је прихватала и ширила германску фалсификовану историју, која је издала свој народ и која је главни кривац за све несреће што су  се дешавале на Балкану.

 

Последњи ратови деведесетих година прошлог века су најбољи доказ наше суманутости, лудила и мржње. Поново су Германи гурнуло словенске народе да се међусобно сукобљавају и убијају, док су сви они зарађивали на нашој несрећи. Ништа се вековима није променило, јер тако су исто, подло и покварено, прорачунато и калкулантски, радили Аустријанци, Млеци, Немци, Угари, Османлије и Ватикан. Завади па владај! Пљачкај! Отимај! То је једина конзистента политика великих сила на Балкану. Колонијална политика коју прате велика и немилосрдна пљачкања националног блага балканских народа.

Нажалост,балкански народи нису ништа научили од историје учитељице живота и непрекидно понављају једне те исте, кобне грешке из трагичне наше заједничке прошлости, понављају упорно уверени  да раде праву ствар и да ће само таквим својим понашањем, напокон,баш они успети да победе своју сабраћу, поред којих  вековима живе,  да ће успети да их поробе и да им наметну вољу својих господара, империје која  њих штити и која их је гурнула у то братско крвопролиће и клање.

Ништа од тога се није догодило.Сва обећања и сва надања су остала само мртво слово на папиру.Освајачи су похлепно извлачили велике екстра профите, читава њихова империјална политика се само и водила због тих екстра профита, домаћи издајници су добијали свој део отетог колача, док је већина народа остајала сиромашна и поробљена. Разлог за то сиромаштво и поробљавање је правдано понашањем и деловањем других народа и вера, који су приказивани као главни кривци за губитак сопствене слободе и  за то успостављено ендемско сиромаштво.

Просто је невероватно колико су словенски народи  било поводљиви и колико нису имали снаге да се одупру перманентној, затрованој и агресивној пропаганди великих сила и опојној реторици националне интелигенције, која је служила интересима окупатора.

 

Тако су настале све наше несреће.

 

Шта се данас променило?

Ништа.

Настављају се и даље поделе и свађе словенских народа.

Мржња је исто тако велика као у време највећих наших трагедија.

Данас би поново, када би дошло до сукоба, присуствовали новој кланици браће и сестара.

Долива се непрекидно уље на неугашене ватре.

Национални и верски идеолози дувају у своје ратничке трубе.

Велике силе наоружавају словенске народе за нове ратове.

Шкргућемо једни на друге зубима и оштримо речи.

Када избију сукоби, оштрићемо ножеве и бајонете.

Удариће брат на брата, јер су заведени,опијени и задојени исконском мржњом.

 

Шта да радимо да спречимо нове злочине?

Како да победи разум?

Како да избегнемо нове невоље?

Који је пут нашег спасења?

И, на крају, има ли нам уопште спаса?

 

Пре него што одговорим на сва ова питања и понудим могућа оперативна решења, погледајмо како данас изгледа геостратешка позиција словенских народа на Балкану.

 

Велике силе су се опет сукобиле на Балкану. Поново на Балкану одмеравају своју снагу. Балкан им је изузетно важан. Ако смо ми такви варвари и дивљаци,како нас они вековима приказују, зашто се толико хиљада година боре да владају нама? Народи Балкана их нису звали да нам буду господари.Они нама уопште не требају. У Винчанској цивилизацији две хиљаде година уопште није било рата и није коришћено никакво оружје против других људи. Нису убијани људи. Када ово знамо, онда се поставља питање – ко је нецивилизовани дивљак? Словени или Грци,Римљани Германи, Англосаксонци , Франци и Османлије?

 

Распадом Отоманског царства, велике силе су се сукобиле  у другој половини XIX века око својих интереса на Балкану. Вечити сукоб Запада и Истока.Граница две сукобљене хришћанске цивилизације.Католика и православаца. Ватикана и Москве. Сукоб у кога се умешао и ислам. Зато је Босна и Херцеговина постала поприште највећег сукоба три различите цивилизације.Прасловенски народ се поделио на Србе, Хрвате и Бошњаке. Мада су припадали истом семену, истој, древној цивилизацији која је створила прву светску цивилизацију, они су заборавили на своје порекло и на своје заједничке претке, насели су на манипулације великих сила и заратили су католици, православни и муслимани, бранећи интересе великих сила на Балкано и сатирући немилосрдно једни друге.

Осам векова Ватикан покушава да покатоличи читав Балкан и то му никако не успева, јер се ти проклети православни јеретици одупиру да клекну пред папу и неће да му пољубе руку, док муслимани четри века бране своју веру и не желе да  буду надвладани од католика и православаца, па гледају у Цариград као једини спас за свој даљи опстанак.

Османлијско царство је било смртни болесник на Босфору, све од пораза 1683.године под Бечом, и историјски је било потпуно јасно, после српске револуције 1804 – 1815 године, да Османлије више не представљају неку велику силу на Балкану и да балкански народи, предвођени побуњеним Србима, желе да се ослободе окупације, желе Срби да обнове своју средњевековну државност, уметност и културу, које су страдале под налетом дивљих османлијских копита,знају Срби да су издани од старне прорачунате и себичне Европе, да су остављени на милост и немилост Османлија, који су их, ради угоднијег  варења за обилном трпезом набијали живе на колац покрај шатора, знају Срби добро да су били вековима предстража хришћанске Европе и да су гинули за интересе те исте покварене и подмукле Европе, која је, да ствар буде трагична и гротескна, презирала те исте Србе и причала свакакве гадости о њима, плашила се њихове улога Пијемонта у ослобађању осталих поробљених словенских народа од окрутне Аустро-Угарске царске чизме за вратом.

Освајач Наполеон Бонапарта је рекао да не жели један метар земље преко Дунава да пређе руско копито, поновио је само познате речи ватиканских папа, који су вековима били у вечитом страху да Руси не изађу на топла мора и који су се одлучно борили да Балкан одбране од руских империјалних претензија. Главну опасност да се у тим руским намерама заиста и успе, да се оствари велико Словенско царство од Јадрана до Беринговог мора, представљали су побуњени и непокорни Срби, који скоро пет векова негују косовски завет, гуслају епске песме и величају српска страдања, који имају свој хиљадама година стар календар, који чувају древну традицију својих прастарих богова и чувају сећања на време када су њихови древни преци били распрострањени на великим територијама, па је Ватикан одлучио да се прво обрачуна са тим непослушним јеретицима Србима, који су 1439.године покварили планове Ватикана да се преваре и поунијате Руси на фирентинском концилу, па оштро сатанизује Србе, настоје да их сурово казне, истребе и униште, само због тога што је постојала велика опасност да Срби не обнове, заједно са Русима, своје некадашње царство и да Срби не помогну Русима, као својој православној браћи, да постану наследници срушеног ромејског царства.

Главни играч Ватикана на Балкану је била Аустрија, која је преузела обавезу да заштити интересе Свете столице на Истоку и за ту своју одансот Ватикану добили су право да 1878.годину  окупирају Босну и Херцеговину, да створе на јадранској обали Албанију, да Косово и Метохију населе Албанцима и да све католике у Далмацији и Босни и Херцеговини прогласе за Хрвате, процес кроатизације Босне и Херцеговине је почео тек  после 1876.године, како би се на тај начин створио чврст католички бедем  у сукобу са православном Русијом. Ватиканску политику су подржали Енглеска, Немачка и Француска и пружили су одлучујућу помоћ Цариграду да се, у два одлучна наврата, године 1877 су Руси стигли на десетину километара удаљености од Цариграда, па је постојала реална опасност да се православни свет поново врати у свој посед царски град Константинопољ, да се протерају узурпатори и освајачи Османлије и да се обнови велико православно царство, што је Ватикан доводило до лудила, па су папе дозволили да се предузму сва средства да се то не оствари и тако су здружени европски крсташи стали на страну Османлија и помогли им да се одбране од руске најезде. Хришћанска Европа је отворено стала на страну муслимана у борби против православних хришћана и тиме су показали да су њихови цезаропапски интерси изнад интерса хришћанства. Ништа нас ово не треба да чуди, јер после стварања 1204-1261 Латинског царства у Константинопољу, после злочина и зверстава, пљачкања, отимања и уништавања  која су крсташи урадили према својој браћи у вери и најпросвећенијем и најбогатијем хришћанском граду, јасно је свакоме паметном човеку било да ће католичка корпорација, предвођена својим изабраним менаџерима папама, све да предузме, неће бирати средства, па чак и тај паклени савез са Османлијама, само да спречи даље ширење Русије и њено коначно избијање на топла мора.

 

Фигуре на шаховском пољу су биле поређане овако : на једној страни су били Ватикан, католичке земље, првенствено Аустрија и Угарска, иза којих је стајала, незадовољна светском поделом богатства, агресивна Немачка,спремна да помогне у решавању Источног питања, затим Бошњаци,Хрвати, Османлије, Албанци, Енглези и Французи, док су на другој страни били Срби из Босне и Херцеговине, Срби из Србије и Руси.

Срби из Босне и Херцеговине су покушали сами у перидоду 1804 – 1918.година да се ослободе терора Османлија, хтели су да се угледају на своју сабраћу у Србији, који су се сами ослободили вековног османлијског ропства, у наведеном периоду је било 14 великих српских сељачких устанака, како истиче професор Милорад Екмечић ,то је била „ једна перманентна аграрна револуција“, јер су сви ови крвави устанци били праћени изузетним патњама сељака, доње класе, који су живели горе него афрички робови и били су приморани да се лате оружја и да се тако боре за голи живот. Сматра се да је у српском устанку 1875-1878.године страдало 150.000 људи.

Срби из Србије су мучили своје муке и нису могли својој сабраћи у Босни и Херцеговини да помогну, највише због тога што су дипломатски односи великих сила, у којима је Русија учествовала и преговарала,гледајући да у тој неравноправној борби са европским државама некако сачува своје националне интересе, најчешће били кочница за значајан улазак Србије у ослобађање Босне и Херцеговине од пропале османлијске власти.

Русија није имала довољно снаге да сама води борбу на свим фронтовима и отуда је прихватила одлуке Берлинског конгреса.

Тако је Аустрија, предвођена генералом из Госпића Јосипом Филиповићем, који је са 280.000 војника ушао у Босну и Херцеговину, успела да до 03.октобра 1878.године покори нову територију и почне да спроводи хабсбуршку политику у освојеној земљи.

 

Значи, силом крсташког оружја и одлуком великих сила на мировном конгресу у Берлину 1878.године успостављена је граница према православним јеретицима на Дрини.

 

Подсетио сам на основне токове поделе границе између Запада и Истока.

У овом тексту не образлажем све аустријске злочине који су почињени, све под расистичком политиком цивилизовања примитивних словенских племена, нарочито ратнички бунтовних Срба, јер о томе има много документа и писаних материјала и није предмет ове анализе.

Суштина је да извучемо парелелу између онога што се тада дешавало и онога што се сада дешава.

 

Данас је поново дошло до сукоба великих сила на Балкану.

 

Успостављањем нове равнотеже, једна сила у уздизању, Русија, тражи од Империје у растројству, САД, земље ЕУ су поробљене и оковане бриселским ланцима,оне се више ниша не питају, него редовно добијају оперативне задатке шта морају да ураде,тражи Русија, дакле, да се изврши подела интересних сфера на Балкану.

И ми данас живимо у времену када се води отворена борба око поделе Балкана.

Погледајмо какав је распоред снага на Балкану у овом новом сукобу Запада и Истока.

 

  • САД као главни предводник Западне коалиције у подели интерса на Балкану имају велике унутрашње проблем, нарасле унутрашње дугове, социјална раслојавања и кризу која може да доведе до грађанског рата у земљи, тако да све то смањује оперативну моћ САД да се више учврсти у борби за Балкан. Данас је САД у позицији некадашњег умирућег Османлијског царства и само је питање времена када ће надувани финансијски балон да пукне у САД и тако доведе до потпуног слома државе,
  • Европа је банкротирала у свако погледу, разара је економска криза, биолошки је остарела и нема снаге за привредни развој, нема енергетске ресурсе, нема радну снагу за нови привредни препород, налази се под притиском миграната и изгубила је европски идентитет. Нарастање десничарских снага је само одговор на недостатак политичких идеја да се изађе из садашње ситемске кризе неолибералног капитализма. Прогнозирао сам да још пре петнестак година да ће у Немачкој неминовно да дође до нарастања неонацизма као одговора на угроженост нације, државе и беле расе. То се сада потврђује као тачна прогноза.Европске земље су се забавиле о свом јаду и више немају снаге да се боре на туђим територијама.
  • Турска се под султаном Ердоганом преиграла, покушала је да се на брзину обрачуна са усправљеним сибирским медведом, али је лукави лисац Ердоган брзо схватио да у тој борби нема никакве шансе, подвио је одсечени реп и брзо отишао у Москву да се извини за начињене преступе и да пољуби скуте новом господару. САД су издају покушали да реше на класичан каубојски начин, како су то до сада радили у свету,елиминисањем непослушног Ердогана, хтели су да му узму скалп, али то им није пошло за руком, јер је Москва на време јавила Ердогану шта се спрема и тако му спасила главу. Путин данас држи Ердогана у шаци, а преко Ердогана држи све муслимане на Балкану под контролом. Како се Ердогану не може никада веровати и како он брзо може да промени страну, онда Путин води такву игру да Ердогана што више привеже за себе, држи га на кратком ланцу, помаже му у спречавању рушења националне валуте лире,спречава сценарио соросовске политике спонтане побуне народ, па је султан Ердоган схватио да му је Путин тренутни једини излаз и једини гарант да сачува не само власт, него и главу.
  • Ватикан више нема моћну европску државу која би верно спроводила његове католичке планове на Балкану. На сваком кораку губи превласт над Балканом, игра на карту агресивних Албанаца, јер је изгубио своје верне слуге Хрвате, на које је до сада играо, пошто Хрвати више немају снаге да сами реше своје унутрашње проблеме у држави и изгубили су сваку снагу да воде нацоналне борбе на несигурном Балкану,
  • Русија је постала империја, упркос свим економским потешкоћама у којима се налази, спремна је да читав Балкан стави под своју контролу и Путин улази у обрачун са Западом уверен да он ту битку сигурно добија, да се више не води само битка за Балкан, него да му се отворио пут да промени Европу, да уништи фашистички Брисел и да доведе на чело европских држава националне политике са којима може да гради сигурну европску будућност и мир. Стање у Европи Путину одговара и зато он на Балкану води умерену политику, полако али сигурно осваја Балкан, потискује руске вековне непријатеље и гради полигон за коначно освајање Европе. Главни савезник му је у томе Кина, која у стопу прати Путинове акције у Европи, јер жели да оствари своје империјалне интересе за жуту расу у увек заводљивој Европи. Када том савезу додамо и земље БРИКС-а, мислим да је онда потпуно јасно ко ће у овом веку да буде лидер у свету.
  • Србија је потпуно изгубила моћ политичког расуђивања јер њоме управља један болесни психопата, кога хоће да сруше са власти политички дилетанти и преваранти у опозицији.Србија је економски потпуно уништена и била би територијално распарчана да Путин није стао у одбрану Србије.Божијом вољом, како то код Срба увек бива, Србија није претворена у Београдски пашалук. Србија чека да Путин уради све што треба за њу. Путин чека да се Србија тргне, пробуди и освести и да почне да ради на свом спасу. Добра вест је да Србија почиње да се буди. Писањем оваквих политичких текстова Срби све више почињу да схватају шта морају да раде.
  • Хрватска је потпуно промашен случај, јер је успела да етничким чишћењем Срба добије своју независну државу из које данас масовно беже Хрвати.Далматинска обала је под контролом мултинационалног капитала и неће више припадати Хрватској, као што никада у повести није ни припадала, Славонија је опустела и остарила, а предели у којима су некада живели Срби су пустаре. Хрвати су разапети између Ватикана, у кога више не верују, Брисела који их више нервира него некада угарска Пешта, те сталног подгрејавања мржње према Београду, који им је опсесија и неостварена љубав. Хрвати не знају шта ће сами са собом. У коју год државу уђу, те држава се распадне.Они се налазе у најгорем положају на Балкану, мада то покушавају да прикрију малограђанским флоскулама о европском сну. Када се распрши тај сан у престојећем банкроту ЕУ и када дође до болног буђења, поново ће Хрвати потражити друштво курчевитих и тврдокорних Срба.
  • Бошњаци покушавају да од подељене Босне и Херцеговине направе трулу Југославију,желе да живе у браку са Србима и Хрватима, али према одредбама Курану, настоје да одбране целовитост државе која на овакав начин не може никако да функционише, јер је нерационалан, неефикасан и прескуп начин државног организовања.Немају више чврсту подршку из Цариграда коју су имали док се султан Ердоган није поклонио Путину и признао га за свог господара.
  • Република Српска је искористила отворену подршку моћне Русије,промену снага на Балкану у геостартешкој политици сучељавања великих сила, схватила је,за разлику од слуђене Србије, са које стране снажан ветар дува и где треба да се окрене да оствари своје националне интересе. Отвореним захтевом за разбијање труле БиХ и прикључења РС својој матици Србији, Република Српска намерно појачава тензије, диже адреналин, повећава улог и игра на карту  која ће јој донети највећу добит.
  • Хрвати из Федерације су највећи губитници у овој националној папазјанији која се кува у босанском лонцу и последњи избори су показали сву трагедију њиховог националног положаја.Не само да им матица Хрватска не може да помогне услед сосптвене дезоријентисаности у времену и простору, него нису у могућности да сами изаберу свог представника у Федерацији, који ће заступати њихове, хрватске интересе, него морају да препусте Бошњацима да одлуче уместо њих.
  • Алабанци су доживели врхунац у својој експанзивистичкој политици према суседима, захваљујући послушном служењу Бриселу и Вашингтону, додворавали су се и пузали пред Администрацијом Империје, подизали споменике америчким политичким кретенима и цирксуантима, плаћали и љубили руке, уверени да је то једини пут да добију све што су замислили, али су се превише занели, јер немају биолошког потенцијала и националне енергије да поједу оно што сварити не могу, може им се десити, као халапљивој крави када уђе у сочну детелину, да се опасно преједу, сувише су се везали за губитничку Западну страну и сада имају велики проблем како да затворе та своја широм отворена уста. Настојање Пентагона да их наоружа је погубан пут за Албанце. Тим путем не смеју да крену, јер могу да настрадају. Сучељавање са реалношћу, спуштање тензија, смиривање својих узнемирених и преплашених суседа, одустајање од нереалних захтева, све то Албанци морају да ураде у што краћем временском року, јер постоји велика опасност да се подигнуто клатно, које је много  далеко отишло од њих, сада врати на другу страну, да се одједном обруши директно на њих и да, после толике њихове успаљености и искључивости, после превелике самоуверености и сигурности да морају да добију све што су наумили,сруши све њихове снове и планове, да их поруши као кулу од карата и да изгубе чак и оно што мисле да је сигурно њихово, јер  ако се Русија определи да на Балкану уједини православне народе као протитвтежу муслиманима и католицима, онда се отвара једно потпуно ново поглавље у модерној историји Балкана.

 

Узео сам у разматрање само оне играче који могу да учествују у предстојећој  утакмици око надигравања за поделу интересних сфера на Балкану.

Пошто је у овој утакмици, за разлику од 1878.године, много јача страна на Истоку , где су се две империје, Русија и Кина, удружиле у свом заједничком освајању Балкана и Европе, пошто је данас сваком политички писменом човеку јасно да ће у финалу плеј офа набујали Исток сигурно победити декадентни и банкротирани Запад ,ако и дође до правог рата, онда је та брза победа загарантована. Потпуно је извесно да ће савезници Истока остварити значајне добитке у овој одлучујућој утакмици када се успоставља нови поредак на Балкану.

 

Премда Србија  све ово, што сам овде изнео, уопште не разуме, понаша се потпуно супротно њеним националним интересима,ради све против себе,  што би могло да доведе до тога да не добије ништа од онога што јој, према историјском праву припада,захваљујући Путиновом стрпљењу и разумевању, не, дакле, некој српској политичкој памети, јер памети никакве нема,него само политичко лудило дилетаната и лузера, Србија ће добити велики простор да може да се опорави, избави и коначно реши српско национално питање.

Требају нам нови српски политичари који ће да разумеју и спроведу у политичку реалност све ово о чему пишем.

Државници који ће бити визионари и који ће се посветити националној борби за спас државе и народа.

Када се све ово зна, онда можемо да закључимо да нема никакве потребе да Срби срљају у признавању лажне државе Косово, него да све те преговоре треба прекинути и сачекати да се велике силе договоре око даље судбине Балкана.

Успостављање равнотеже великих сила над Балканом одговара српским националним интерсима.

Истовремено, Србија мора добро да се наоружа, да створи Српску Армију (СА) од 100.000 редовне војске и Територијалну Одбрану (ТО) од 1,5 милиона људи, ради одбране својих националних интерса, јер историјско искуство нас учи да морамо да будемо опрезни и мудри. Како би паметни српски народ рекао, кога су змије уједале и гуштера се плаши.

 

Мораће, дакле, према моме мишљењу, да се одржи нова конференција о Балкану на којој ће присуствовати велике силе Истока и Запада, али уз присуство свих актера које сам овде навео, како би се коначно решила спорна питања на Балкану.

Боље да се та мировна конференција одржи пре могућег избијања рата на Балкану, него после нових крвопролића, када ће настарадали балкански народи морати, опет, да седну за сто и да разговарају о својој даљој судбини.

 

Након одржаних последњих избода у Босни и Херцеговини, потпуно је јасно да овакав облик државе више не може да опстане и зато је потребна мировна конференција о БиХ, што пре, како би се помогло народима БиХ да пронађу адекватну државну форму у којој могу да остваре своје националне, грађанске и верске интересе.

Мислим да је најбоља форма за БиХ да држава  буде уређена по принципима Швајцаске и да се на тај начин обезбеди народима да могу  да одбране свој национални и верски идентитет, како би се заједничка држава окренула економском развоју и спашавању свих народа од огромног сиромаштва.

 

Упркос свим нагомиланим проблемима које притиска балканске народе, немогућности да се постигне договор о начину суживота, новим ескалацијама мржње и непосредној ратној опасности у којој се сви налазимо, што нарочито подгрејава администрација Запада, мишљења сам да сами балкански народи морају да дођу до свести о значају Балкана и да сами морају да се изборе за себе.

 

Које су  највеће претње балканским народима?

 

Сиромаштво, исељавање и мигранти.

Услед великог сиромаштва, јер нема привредног развоја, Балкан се данас брзо празни и постоји велика опасност да прорачунати Западни манипулатори, предвођени гмизавцем Сорошем, испразне Балкан његовим аутохтоним народом и да га населе мигрантима из Азије и Африке. То је паклени расистички Карнегијев план из 1922.године, којим се потиру европски народи и бела раса.

Први на удару великих и планираних миграција, којима ће милиони људи из Азије и Африке да се пресели према Европи, биће балкански народи.

 

Хоће ли ова заједничка опасност да уједини балканске народе?

 

Тешко да ће се то догодити са садашњом политичком структуром која влада на Балкану, јер они не воде помирљиву балканску политику, него политику у интересу Брисела и Вашингтона.

 

Први задатак просвећених људи на Балкану је да сруше ратнохушкачке политичке олигархије у својим државама и да замене тоталитарни парламентарни политички систем непосредном, директном демократијом.

 

Други задатак, образовање и учење словенских народа да су они аутохтони народи на Балкану, да су они створили прву светску цивилизацију  и да је њихов данас задатак да поново спасе цивилизацију од пропасти, јер неолиберални капитализам води ка унишатавњу народа и држава.

 

Трећи задатак, прављење заједничке политичке платформе балканских народа да се на конфедералан начин, свако брани своје интересе и усаглашавање заједничких интереса, повежу сви балкански народи у борби за стварање јединственог политичког простора, који ће бити ослоњен на изворне принципе народа на Балкану и који ће омогућити балканским народима да имају своју, сопствену, балканску политику и неће зависти од посвађаних интереса великих сила.

 

Четврти задатак, прављене јединственог економског тржишта Балканске уније, који ће омогућити удруживање балканских економија у брзом привредном развоју, убрзаном запошљавању, искорењивању незапослености и сиромаштва, те повратку свих оних који су отишли са Балкана и стварању економских услова за испуњен и целовит живот грађана Балкана.

 

Пето, стварање јединственог уметничког и културног простора Балкана, који ће представити свету Балкан у потпуно новом светлу, који ће показати нову, праву историју словенских народа на Балкану и који ће омогућити свим нацијама и свим верама да се остваре у целости.

 

Компаративна предност Балкана је древна историја и различитост балканских народа.

То треба да буде заједничка основа за развој Балкана и излазак балканских народа из сиромаштва и беде.

 

Све је на нама.

Свако треба да среди своју кућу.

И да научимо да радимо заједно.

Поштујући и чувајући различитости.

 

Балкан балканским народима!

 

Београд, 7527. шумопад, тридесет први дан

 

 

 

 

 

SHARE

2 KOMENTARI