ЕУ
Европа или ЕУ? То је данас најважније питање за опстанак Европе, јер њено свођење само на бирократску творевину Брисела, коју строго контролише Вашингтон, довешће до потпуне пропасти саме Европе, па ћу овде изнети, због великог неразумевања у нашој јавности и маркетиншког спиновања ЕУфанатизоване власти у Србији, какве су тенденције у Европи и каква мора да буде наша нова национална стратегија.
ЕУ се налази у највећој историјској кризи од свог настанка, нарочито се та криза појачала после изласка Велике Британије, јер је тај концепт бирократске централизације Европе са једног, бриселског места, био потпуно погрешан, концепт који је направљен са идејом да Немачка изврши чврсту доминацију у таквој наднационалној држави, што је Немачка обилато и искористила, када се данас направе анализе за земље јужне Европе, чланице ЕУ, онда се може видети да су те земље биле развијеније пре уласка у ЕУ него данас, што је најбољи доказ да наднационална ЕУ држава не може да опстане, јер нема, упркос заједничкој валути, јединствену економску и фискалну политику, што је довело до кризе поверења у Унији и до стварања југословенског синдома код земаља чланица, када већина држава осећа да су изгубили слободу, да више не могу издрже контроле и наредбе из Брисела, који се претворио у Великог Брата који све надгледа.
Криза која је избила у Европи 2008 године и коју је Европа потпуно неспремно дочекала, показала је сву промашеност тог бриселског експеримента поробљавања независних држава Европе, па је покушај Европске централне банке / ЕЦБ / да огромним штампањем евра без покрића, према моделу који је наметнут из ФЕД, који штампа енормне количине долара без покрића, реши системску економску кризу био трагично погрешан, опасно штетан и економски неприхватљив, модел који се заснивао на томе да се парама пореских обвезника и штампаним еврима без покрића спаси шпекулантски банкарски сектор, да се наметнутом штедњом смање буџетски дефицити, који се перманентно фалсификују и лажно приказују да би се сакрила дубина економске кризе, али све те погрешне економске мере су се одразиле на пад привредног развоја, пад запослености и повећавање незапослености, раст дугова, пад животног стандарда и све већу пауперизацију европског друштва. У суштини, радило се о кризи неолибералног капитализма који је, после скоро пет деценија свог дивљања по свету и пљачкања суверених држава из неразвијеног света и источне Европе, морао да се сучели са свим својим ограничењима у привредном развоју, јер такав неолиберални концепт, заснован на шок терапији и операцији без анастезије, како су се хвалили тржишни фундаменталисти, довео је до драстичног раслојавања не само између развијених и неразвијених земаља, него до раслојавања и унутар европског друштва, где је дошло до нагле пропасти средње класе, пада свих њених прихода, што је довело да пада укупне агрегатне тражње и краха европске производње.
ЕУ је банкротирала, али данас то још увек не сме јавно да се каже, мада се свакога дана све већи број људи буди из тог омамљујућег стања опијености бриселским лажима, све већи број људи схватају да је Брисел постао Вавилон, отуђени центар политичког одлучивања, да је економска криза системска, да су све предузете мере опоравка биле погрешне, да нису дале никакве резултате, да су само нанеле штету привреди и грађанима, да ЕУ не може оваква да опстане и да је боље да она што пре пропадне, да се распадне , него да се настави бриселско силовање независних европских држава.
Поред погрешног економског концепта који је, као што сам истакао, у старту био неодржив, али који је Вашингтон наметнуо европским развијеним државама, како би их могао лакше да контролише и условљава, велики проблем пред којим се нашла ЕУ је да она више нема енергетску, сировинску базу за брзи привредни препород, да су природни ресурси значајно исцрпљени, да зависе од увоза енергената из света, да је становништво ЕУ значајно старије, да нема младе радне снаге која би могла да изнесе привредни препород, да више нема радног елана, јер се рађају нове генерације које су добро ситуиране, које наслеђују имовину својих предака и који више немају ни мотива нити потребе да стварају нове вредности, да се истичу, да се надмећу на слободном тржишту, него су, сходно свом потрошачком егоизму и индивидуалној похлепи, усмерене само на себе и задовољавање својих прохтева, размажени су и нису спремни ништа да жртвују да не би случајно угрозили свој потрошачки конформизам, тако да од те европске генерације не можемо да очекујемо да ће бити носиоци неког убрзаног привредног развоја, јер они за то уопште нису заинтересовани, пошто имају породичну имовину довољну да добро живе до краја свог живота и немају осећања да треба нешто да оставе својим потомцима, који ће се наћи у великим невољама друштва у распаду.
Тај распад је најавио још пре сто година Освалд Шпенглер у свом делу ПРОПАСТ ЗАПАДА, јер је било за очекивање да ће се друштво, које се базира на егоцентричном индивидуализму, погрешном философском ставу, утемењеном још од антике, да је човек средиште света и да све мора бити подређено човеку, јер се око њега свет окреће, сигурно распасти, да заједница не може да почива на себичним и прорачунатим сукобима отуђених потрошача, конзумената, који теже да максимизирају искључиво личне потребе, који немају осећаје за заједницу, који су програмирани да буду привезак потрошачке цивилизације и којима се лако манипулише, тај најављени распад се данас дешава у државама ЕУ, упркос томе што бриселска бирократија, из ,опет, својих себичних интереса, то упорно негира, али тај распад друштва у својој основи је чињеница, то се више не може сакрити, то је сурова реалност и треба се прилагодити тој реалности, јер криза је управо сучељавање снова са реалним светом у коме живимо.
Значи, да поновим, због несносне пропаганде издајничког и уцењеног режима у Србији, пропаганде која је помутила разум грађанима и која их опсенари и наводи да погрешно гласају за оне који уништавају Србију, ЕУ се налази у дубокој духовној и економској кризи, налази се у системској кризи која се не може решити палијативним мерама, штампањем евра без покрића или празним политичким паролама, налази се у кризи представничке демократије и парламентаризма, кризи која је захватила све сегменте друштва, мере које је европска политичка квазиелита преузеле од избијања финансијске кризе 2008. године су биле све погрешне, штетне, накарадне, тако да се криза данас још више продубила, постала је још сложенија и тежа, што ће довести, према мом мишљењу, до тектонских промена у европском друштву и до потпуне пропасти лажне творевине ЕУ.
Ако на сву тежину европске кризе додамо и питање миграната, које се последњих годину дана појавило као егзистенцијално питање опстанка европске цивилизације, податак да се милиони миграната спремају на пут према Европи, теледириговани из Вашингтона, који преко својих одабраних тајкуна, типа емигранта Сороса, управљају правцима кретања мигранта и који спроводе расистичку стратегију да се Европа одузме од беле расе и хришћана , да направе нову, мешану европску расу, да изграде нову европску цивилизацију, коју ће Велики Брат строго контролисати, без могућности било каквих слобода и побуна, ако све ово додамо на постојеће проблеме у ЕУ и ако све ово знамо, ако не затварамо очи или ако не позивамо, попут неодговорне немачке канцеларке Ангеле Меркел, мигранте да у све већем броју населе ЕУ, онда је пред нама библијска драма европских народа која може, уколико се наставе све ове тенденције, да се заврши великом трагедијом.
Како избећи трагедију? Како одбранити Европу?
Постоје два начина. Један, да се наставе све доасдашње негативне тенденције у Европи, да бриселски сатрапи наставе да спроводе своју катастрофалну економску политику, да и даље држе затворене очи пред свим новим дешавањима у земљама чланицама ЕУ, да не пристану ништа да мењају, што ће довести до природне и опште побуне у чланицама ЕУ, нарочито у угроженој Немачкој, где ће се највећи број миграната наћи и где ће се осетити најјачи финансијски потрес, након слома предуване активе Дојче банке, чија дубина кризе се не назире, само у асетсима се налази 72.000 милијарди евра, док је БДП читаве ЕУ у 2015. години износио свега 16.229 милијарди евра, па ће крах евра и економски слом Немачке да доведе до победе неонациста у Немачкој, све веће јачање Алтернативе за Немачку –АфД је доказ да се то сигурно спрема, који ће, спашавајући Немачку даље пропасти, одмах изаћи из ЕУ, одбациће евро и увешће своју валуту, немачку марку, заштитиће државне границе војском, избациће све мигранте из Немачке, донеће мере за заштиту беле расе и хришћанства, донеће мере за заштиту пољуљаних европских вредности и угрожене европске културе, натераће све који нису Европљани и који живе у Немачкој да морају да поштују гостопримство домаћина, морају да прихвате све европске стандарде и вредности, такву промену европске политике ће подржати Ватикан и тражиће од свих католичних земаља да прихвате те нове мере, подржаће и остале хришћанске европске цркве, све под слоганом да је угрожено хришћанство, доћи ће до великих сагрегација у европским друштвима, изгубиће се досадашња политика мултикултурализма и толеранције, политичке коректности и заштита права мањина, све ће се то одбацити и неће смети више да се користе, донеће се нова економска политика за сваку државу, економска политика која мора да запосли народ, смањи незапосленост, смањи дефиците, повећа привредни раст, реши социјалне проблеме у друштву и припреми Немачку за једно ново доба, за једно ново раздобље, које ће морати да ублажи садашње негативне тенденције, садашње мере погрешне економске политике, које ће тежити да донесе благостање у друштву, да смире тензије и створе услове за бољи живот, макар неонацисти морали да пооштре репресивне мере у тоталитарном устројству друштва, макар морали некима да скрате слободе и да зауставе демократске процесе, што је јако опасно по друштво, али, они ће то вешто правдати немањем другог избора, што није тачно, правдаће се да немају друге алтернативе и убедиће уплашене грађане да их масовно подрже, јер је боље да њих подрже него да дође до грађанског рата или револуције, да дође до истребљења беле расе и пропасти хришћанства, сукоба цивилизација у коме ће размажени Европљани сигурно да изгубе пред налетом, како они тврде, жилавијих и одлучнијих, спремнијих за сурови живот, варварских народа.
Други начин да се спаси Европа од трагедије и да се зауставе све садашње негативне друштвене тенденције, да се избегне сукоб цивилизација, може да се оствари уколико у свим европским државама победе просвећене националне демократске снаге, које ће се ослободити досадашњег политичког олоша, превртљиваца и шпекуланата, шибицара и јајара, који ће се ослободити бриселских мрачњака и инквизитора, национална политичка снага која ће извршити ситемске промене у друштву, дубинске и темељне, радикалне,политичке промене које ће неуспешну представничку парламентарну демократију да замене директном демократијом, које ће срушити корпоративни фашизам и законима регулисати права и обавезе великих корпорација, које ће великим економским прерасподелама да друштво, у кратком року, јер нема времена за губљење, да учине праведним и социјално уравнотеженијим,показујући да интереси заједнице морају да буду изнад себичних интереса потрошача, показујући да Европа има снаге да се избори за своју будућност, да има снаге да избегне велику трагедију, да идеја Нове Европе мора да се изгради на линији Рим-Париз-Берлин- Москва , јер без укључивање Москве у обновљену Нову Европу не може стара Европа да се спаси, не може да опстане, пошто Русија има све оно што данас Европи треба, што јој живот може да обнови, има природна богатства, енергетске сировине, огромно тржиште које је жељно свега, бројну радну снагу, а, истовремено, Европа има све оно што Русији треба, нове технологије и опрему која се не користи, па је сасвим природно и логично, здраворазумски, да , напокон, дође до уједињавања старе Европе са Русијом, без присуства Вашингтона, да Европљани сами изграде своје нове односе, да направе калкулације у којима ће сви добијати, неће бити никакве колонијалне политике према Русима, експлататорске и пљачкашке, надмене политике више расе која Русе третирају као нижу, примитивнију расу, нема више простора за такву умрлу политику, него ће настати политика обостраних интереса сваке европске земље, која ће задржати своју самосталност и своју независност, неће јој више неки нови , далеки и бирократизовани Брисел да доноси одлуке о управљању државом, него ће свака држава за себе доносити одлуке у складу са својим националним интересима, поштујући успостављене нове економске вредности у Европи.
Која визија Европе ће победити? Тешко је прогнозирати. Све опције су на столу. Залажем се за овај други принцип целовите Европе, јер мислим да је то прави излаз из садашњег пропадања Европе и све радим, колико је у мојој моћи, јер пословно сарађујем са компанијама са Запада и Истока, да објасним свима предности тог обједињавајућег, свеобухватног погледа на Европу, како се не би, услед огорчености, страха, разочарења или панике, насело на демагошке пароле неонациста и клатно вратило у другу крајност, што би, морам да признам, било много опасније, довело би до даљег удаљавања супростављених страна у сукобу цивилизација, даљег неразумевања и сукобљавања, сигурно би дошло, на опште одушевљење гангстера са Вол Стрита, и до великих сукоба у Европи, новог великог страдања Словена, великих трагедија других европских народа, док би вампирски неолиберални капитализам наставио вештачки да се одржава на свим тим злочинама, тражећи начина да по сваку цену опстане и да се трансформише у неки нови рептилски облик за експлатацију планете.
Било како било, једно је извесно, ЕУ сигурно пропада. Нема јој спаса. Што се пре то буде догодило, биће лаше свим европским државама. Нећемо се замајавати и губити драгоцено време. Нећемо да покушавамо да оживимо давно преминулог мртваца, него ћемо се посветити стварању и рађању Нове Европе на потпуно новим политичким и економским принципима. И тај процес је пред нама.
Ако све ово знамо, ако сам успео да назначим визију настанка Нове Европе и сигурну пропаст застарелог модела политичке организације ЕУ, онда се поставља питање – зашто ми, Срби, хрлимо у ЕУ, када је она осуђена на пропаст? Зашто политичари на власти воде Србију у ту сигурну пропаст?
У многим текстовима од почетка века, када је извршене промене власти у Србији, када је националсоцијалистичку тоталитарну власт заменила неолиберална тоталитарна власт, објашњавао сам да је концепт ЕУ погрешан, да се заснива на погрешним принципима, да мора да пропадне и да наша национална стратегија треба да буде таква да имамо одличне пословне и културне везе са Европом, али да не смемо да постанемо чланица ЕУ, да је то погубно за наше националне интересе, да нам је искуство једне пропале Југославије било сасвим довољно, да не смемо више да поновимо такве велике историјске грешке, када смо српски национални идентитет преточили у југословенски идентитет, што нас је, током распада братске заједнице јужнословенских народа, скупо коштало, што нас је довело данас до биолошког уништења и губитка вековних територија, јер смо, нажалост, народ који се лако одриче свога националног идентитета, верујући да то у модерно доба није више ни битно, док су други чували, неговали и унапређивали свој национални идентитет, Срби су расипали свој таленат и свој квантни ум на будалаштине, поводљиво смо усвајали све најгоре особине из европског друштва, паланачки верујући да се тако можемо приближити њима, малограђански имитирајући европски гламур, дивили се лажним европским вредностима, које су српски скоројевићи наметали народу, све смо радили да заборавимо своју древну прошлост и своје националне вредности, док ЕУ није дошла до пропасти, што је данас сваком који размишља својом главом, који није издајник, протува, бараба и није уцењен, потпуно јасно и наш задатак је , ако хоћемо да опстанемо, да изградимо ту нашу нову националну стратегију.
