Početna Tekstovi АРТИКУЛАЦИЈА

АРТИКУЛАЦИЈА

2831
0
SHARE

АРТИКУЛАЦИЈА

 

У прошлом тексту сам написао да улични протести још немају артикулацију.

Нажалост.

Покушај лажне опозиције да преваре грађане још није успео.

Надам се да неће успети у својим подлим манипулацијама.

У разговору са народом јасно се види да им је доста И КУРТЕ И МУРТЕ.

Нека тако и остане.

 

Тражи се данас нова политичка форма.

Дух времена тражи рушење сваког облика политичког тоталитаризма.

То значи, замена лажне представничке демократије стварном непосредном демократијом.

То значи,ослобођено друштво у коме нема професионалних политичара.

Електронско доба нам омогућава да то остваримо.

 

Изнео сам које захтеве грађани морају да поставе велеиздајничкој власти :

 

  1. Нема кршења Устава и нема признавања лажне државе Косово,
  2. Нови бирачки спискови,
  3. Нови Изборни закон,
  4. Слобода свих медија,
  5. Закон о лустарцији, Закон о пореклу капитала 1989-2019 и Закон о конфискацији имовине политичара и тајкуна.
  6. Влада народног спаса.

 

Без усвајања ових  захтева, предложио сам да се до даљег БОЈКОТУЈЕ велеиздајничка власт и њихов покушај одржавања изрежираних избора.

Грађани остају на улицама  све док се не испуне сви ови постављени захтеви.

 

Зашто још увек нема ових захтева?

Зашто се не постављају рокови?

Зашто лажна опозиција подваљује грађанима Споразумом са народом?

 

Како влада велика конфузија у јавности о начину како може да се смени овај велеиздајнички режим, мада сам све предлоге написао и снимио видео на ТВ СВЕТЛО, морам  неке основне ствари да понови.

Конфузију намерно праве политичари и њихови плаћени ботови.

Ако не навијате за њих,за власт или за опозицију, ако нисте сврстани у  те њихове торове, ако желите да останете слободни и да размишљате својом главом,онда сте највећи непријатељ политичког олоша.

Зато је потребно ово објашњавање.

Просвећивање. Понављање.

Ослобађање од прерасуда и заблуда. Учење.

 

Морамо да знамо,ипак, понешто из наше историје.

Упркос томе што екстремисти, обично кукавно скривени иза неких шифрованих ознака, позивају на државни удар, насиље, револуцију и рушење власти на улици, наша модерна историја показује да то није наша демократска пракса.

 

Крвави мајски преварат 1903 године је изузетак.

Због кога су нас осуђивали из лицемерне Европе да смо варвари.

Мада су крваве револуције европска политичка идеја.

Коју су патентирали, финансирали и пренели у царску Русију.

 

Упркос великом незнању српских екстремиста, власт у Србији се мењала и потврђивала искључиво на изборима.

У периоду 1903 -1914 било је 18 влада у Краљевини Србији.

Тај период се звао златни период српске демократије.

Избори су организовани скоро сваких осам месеци.

 

Комунисти су дошли на власт у грађанском рату и борби против сила Осовине.

Али су на намештеним изборима потврдили своју диктатуру пролетаријата.

Друг Тито је владао као  доживотни комунистички монарх,али је увек организовао намештене изборе.

Ни титоиста Слободан Милошевић није дошао на власт државним ударом.

Дошао је на изборима, који су били, такође, намештени да он победи.

 

Слободан Милошевић није изгубио власт државним ударом, него,опет, на изборима.

Народ је изашао на улице Петог октобра да спречи изборну крађу.

И да одбрани своју изборну вољу, јер су хтели да сруше тиранију Милошевића.

Знамо да Коштуница није победио у првом изборном кругу са довољним бројем гласова и да је требао да се одржи други изборни круг.

Западне обавештајне службе то нису хтеле да дозволе и зато је Скупштина запаљена.

Изгорели су гласачки листићи.

Преплашени Милошевић је признао пораз.

 

У периоду 2000 године до данас владе су се мењале на изборима.

Није велеиздајник Вучић дошао на власт државним ударом, него изборима.

Преварени грађани су гласали за Неверног Тому јер су хтели да скину са власти корумпираног и неспособног Бориса Тадића и његову жуту мафијашку хоботницу.

Аца Драмосер је презео сву власт на основу одржаних избора.

 

Шта нам, дакле, показује сва ова историјска ретроспектива?

Управо оно што сам већ написао, власт се у Србији мењала и потврђивала на изборима.

То што су избори од 1945.године до данас били намештени и изрежирани, то је доказ недемемократског карактера те власти, али није било насиља.

Па, шта онда шифровани екстремисти по друштвеним мрежама баљезгају о једном метку, револуцији и насилном преузимању власти?

Зашто лажна опозиција носи вешала?

Зашто народну жељу да се велеиздајничка власт промени излаже руглу?

 

Годинама уназад пишем да морамо да променимо тоталитарни систем власти.

И морају да се одрже,напокон, прави слободни, фер и демократски избори.

Које нисмо имали од доласка комуниста на власт.

Зато сматрам да је данас дошао историјски тренутак да се то догоди.

И илзлазак народа на улице схватам као жељу да се сруши политички тоталитаризам у окупираној Србији.

Мора држава да се ОСЛОБОДИ ОКУПАЦИЈЕ.

 

То се може да уради једино на демократски начин.

Одржавањем слободних, фер и демократских избора.

Први пут у Србији.

Избора на којима ће се  показати народна воља.

Која је основ сваке демократије. И коју нико не може да оспори.

Ни једна велика сила. Ослобађање од окупације је демократско питање.

 

Сви остали путеви промена у уништеном и разореном друштву су погрешни.

Не може се један тоталитаризам да сруши другим тоталитаризмом.

Ни Курта ни Мурта не доносе демократију у друштво.

Тоталитарни политички систем опстаје и наставља да уништава и пљачка грађане и државу. То смо све већ пробали. И дошли смо до пропасти.

Чему онда побуна обесправљених  и опљачканих грађана?

Ни један метак не решава ништа суштинско у друштвеним односима.

Онај који позива на насиље, изазива могућност грађанског рата.

Тиранин ће се свим средствима бранити, јер му без власти нема живота.

Вешала су као она пушка што виси на клину у првом чину драме Чехова.

Пушка која опали увек у трећем чину.

И донесе несрећу.

 

Србија је данас упала у велике невоље не због тога што је Вучић полудео, он је такав ушао у политику, него због тога што је у друштву уништен демократски потенцијал.

Узурпатор влада и успоставља култ личности зато што смо му то дозволили.

Када би Србија имала јак и непоткупљив демократски потенцијал, онда Вучић никада не би могао да постане Узурпатор.

Проблем је, дакле, у нама, не у њему.

 

Демократки потенцијал креира и намеће српска национална елита.

Која се уплашила, повукла, сакрила, осамила, разочарала, гледа своје интересе, неће да се бави политиком, неће да се замера  и не ради оно што је њен историјски задатак – рушење тоталитарног режима.

Пошто су продали морална уверења за материјалне користи,пристали су да их политички олош корумпира, друштво је тако остало без српске политичке елите као узора у кога мора да се угледа.

Лични пример је у овим временима важнији од свих  калкулација поткупљиве и малограђанске квазиелите, која глуми неку интелектуалну величину.

 

Народ је тако остао сам. Напуштен.

Обезглављен.

Покушај неколицине нас непоткупљивих да помогнемо народу није довољан.

Потребно је да нам се и други прикључе.

Нарочито наши стручни људи из расејања и млади људи који немају шта да изгубе.

Времена која долазе су прави изазов за способне младе људе, који траже свој животни простор.

 

Потребна је критична маса.

И зато је важам рад са нашим народом.

Морамо да му повратимо веру у себе.

Морамо да га научимо да узме власт у своје руке.

Као што сам већ писао, ради лакшег разумевања, изборно право је својина сваког грађанина.

Нико не сме да му то одузме.

Нико то не сме да злоупотреби.

 

Глас грађана је најјаче оружје у борби против политичког олоша.

Глас грађана је најмоћнија полуга за рушење тоталитарног система.

Оловком се мења из корена друштво, оружјем се успоствља нова тиранија.

Политичка воља народа може да сруши тиранију полуделог Утурпатора.

Начини су различити.

Ако већина грађана блокира систем ГЕНЕРАЛНИМ ШТРАЈКОМ, Узурпатор мора да пристане на слободне, фер и демократсек изборе.

Које сигурно губи. Победом на изборима потврђујемо вољу грађана.

 

Борба за слободу медија је борба за слободу грађана да бирају и да буду бирани.

Непосредна демократија је наша будућност.

Грађани у непосредној демократији више никада не преносе своју политичку вољу на посреднике политичаре.

Преваранте, манипулаторе и шпекуланте.

Грађани сами управљају и одлучују својом приватном својином.

Нико од грађана боље не зна шта им је прави  интерес.

 

Искусни стручњаци који управљају државом су само извршни менџери народне воље.

Који се мењају као прљаве чарапе.

Редовно и када се упрљају.

Које сви грађани контролишу да ли њихово стручно управљање државом испуњава или  не испуњава народну вољу.

Неће се грађани мешати у стручна питања тих менаџера, него ће мерити делотворност њиховог рада на друштво.

 

Тако се ослобађамо шпекулантске представничке демократије.

Тако друштво  добија непосредну демократију и професионални елитизам струке.

Нема политичког волунтаризма плаћених политичара.

Нема сакривања иза непроверене народне воље празним паролама, манипулацијама, контролом медија и огавном политичком демагогијом.

Друштво постаје отворено и спремно за све корените и системске промене.

Мере се остварени резултати.

И грађани то стално оцењују.

Ангажовани стручни менаџери су у служби просвећених грађана.

Који ће знати да бране добробит непосредне демократије.

 

У оваквом конципираном друштву више нема Вођа и Узурпатора.

Нема политичке манипулације самозване политичке олигархије.

Нико више не може да уништи демократски потенцијал народа.

Политика више није уносан бизнис.

Нико се више професионално не бави политиком.

Политика доноси општу добробит за све грађане.

 

У електронском добу провера воље грађана се може да врши стално.

Блокчејн технологија нам омогућава да Скупштину народа чине сви држављани Србије у земљи и расејању.

Тако добијамо глобалну снагу за брзи препород Србије.

Србима савремене технологије одговарају да несметано развиајају своју интелигенцију и да свој индивидуализам и креативност ставе у функцију развоја заједнице.

 

Отвара се једно потпуно ново поглавље у политичкој историји нашег народа.

Уместо вечитог гушења слободе, остварује се непосредном демократијом отварање потиснутог демокрастког потенцијала ослобођене заједнице.

Слободна конкуренција идеја и програма је доступна свима.

Свако добија могућност да се изрази сходно својим потенцијалима.

Елите нико не спутава у њиховом усавршавању и уздизању.

Различитост појединаца је предност у заједници, која не ствара неједнакост у друштву.

Читаво друштво постаје еластичније, прилагодљивије и брже у променам које се намећу новом технолошком револуцијом.

 

Све што сам изнео је могуће остварити.

Ако сада артикулишемо вољу грађана да мењају политички систем.

Дух времена то од нас тражи.

 

Београд, 7527.година, сечко, дан осамнаести

 

SHARE