Piše: Branko Dragaš
SRBI – Nikada nam u srpskoj istoriji nije bilo teže.
Ni onda kada su nas Velike sile okupirale, masovno ubijale, kažnjavale, zlostavljale, kada su nas turske dahije na kolac nabijali, kada smo morali da napustimo našu državu 1915. godine i kada su streljali sto nevinih Srba za jednog nemačkog vojnika, ni tada nismo tako nisko pali kao danas, kada smo okupirani uznutra, kada nam rasprodadoše državu, veru, tradiciju i uništiše naš narodni suverenitet. I to sve pod parolom demokratije, slobodnog tržišta i ljudskih prava i sloboda.
Niko nije takav zločin napravio svom narodu kao nesrećni srpski političari u poslednjih dve decenije svoje vladavine. Kada su strani okupatori zulum činili našem narodu i kada su se naši preci odmetali u hajduke, boreći se za svoju ličnu slobodu i slobodu svoje sopstvene države, države koju su stvarali po svojoj meri i svojoj pameti, države koja će biti dom našem narodu i našoj pravoslavnoj veri, države koja treba da omogući opstanak naše nacije, ma koliko, dakle, sav taj otpor stranom okupatoru krvav i tragičan bio, naši preci su to radili da bi odbranili svoj pogled na svet, svoje pravo na život, svoju osobenost i svoju civilizacijsku različitost od drugih naroda, branili su svoje dostojanstvo i samostalno odlučivanje o svojoj sudbini, tako da je sva ta žrtva imala uzvišeni smisao i svrhu postojanja. Mi možemo da govorimo, što radim već punih tri decenije, da je trebalo birati bolje strategije kako bi se izbegle tolike nepotrebne žrtve za odbranu svoje države i nacije, slobode i nezavisnosti da je srpska elita trebalo da donosi mudrije istorijske odluke u teškim vremenima, da je trebalo da se više drži računovodstvenih dobitaka i gubitaka u donošenju strateških istorijskih odluka, da o svemu tome možemo da se sporimo, raspravljamo i tumačimo, ali niko normalan neće osporiti to da je suština našeg otpora upravo bila pravo na odbranu svog nacionalnog identiteta i svoje države.To ne može da se ospori.
Tačnije, mislio sam da je to nešto što je zajedničko svima nama. Nažalost, dolaskom na vlast neoliberalnih okupatora, koji su dovedeni isceniranom revolucijom na ulicama da bi se uništila država i nacija, da bi se obesmislila vera i tradicija, da bi se slomila kičma remetilačkom faktoru na Balkanu, videli smo na delu kako se rasprodaje i izdaje sopstvena država i nacija. Uništava se planski, programirano i po naredbama iz jednog centra. I uvek je to isti centar.
I tu je ključna razlika između srpskih političara, s jedne strane, i nas, srpskih građana, s druge. Srpski političari su ološ. Oni su spremni da prodaju državu i naciju za svoj lični komoditet. Srpski političari nemaju nikakvu istorijsku odgovornost prema svojoj državi, naciji, tradiciji, veri i vremenu u kojem danas živimo. Oni su sve podredili samo svojim skorojevićkim prohtevima i politiku doživljavaju isključivo kroz svoje lične i stranačke interese.
Nametnuta je instant politika. Sve treba staviti use, na se i poda se. I to što pre. U što kraćem roku. Živeti danas punim plućima. Uzimati ovog trenutka sve od života, otimati, grabiti samo za sebe, jer sutra više nećete imati tu priliku. Takva politika bez ideje i vizije, politika bez morala i vere, bezglava i poltronska politika doživela je svoj bankrot. Opšta apatija, gubitak smisla, korumpiranost, bezvoljnost.
POVRATAK – Sve se namerno obesmišljava. Sve je bačeno u kaljugu. Sve je uprljano. Ništa više nije sveto. I zato kažem da nam je danas teže nego u čitavoj našoj istoriji. Uništavaju se sve kapitalne vrednosti jednog društva.Vrednosti bez kojih zajednica ne može da opstane. Okupirani smo iznutra. Bahata politika, perverzije, vulgarnosti i otimanje su postali nacionalne vrednosti. I zato propadamo. Zato što smo pristali na to. Zato što smo sagnuli glave pred ološem. Zato što nismo spremni da nešto uradimo da se to promeni. I zato je danas teško zaustaviti to samorazaranje. Tu unutrašnju destrukciju. Evo, radi boljeg razumevanja, jednog istorijskog primera kada se pojavio, posle pet decenija komunističke zabrane, dokumentarni film o proboju Solunskog fronta i ratnim operacijama srpske armije i kada sam gledao kako srpska vojska napreduje, saveznički generali su bili zaprepašćenosti hrabrošću i odlučnošću srpskih ratnika,video sam te izmučene, napaćene, pregorele ratnike – domaćine koji su hrlili napred, u Srbiju, u svoju domovinu, u svoju kuću, u svoju porodicu, u svoju štalu, u svoj voćnjak i na svoju njivu, hrlili su da se vrate tamo gde im je bilo mesto, tamo gde su ponikli, gde im je korenje, gde su upili životne sokove i gde žele da nastave život.
Vraćali su se kući. Vraćali su se u svoju državu. To sam video na licima tih ratnika. Srbija je bila njihova kuća. Njihov dom. Njihov krov. Vraćali su se na svoju imovinu. Milioni njihovih predaka poginulo je da bi sagradili taj dom. A onda su došli japijevci i sve to rasprodali. Izneli su na rasprodaju našu državu i naš narod. Ustao sam da se to spreči. Opominjao moj narod šta će se dogoditi. Ali to se, ipak, dogodilo. I šta sada? Ima li nam spasa?
Mislim da imamo rešenje za sve današnje nevolje. Moramo se vratiti izvornom shvatanju države, nacije i vere. Moramo sve pojmove modernizovati i usaglasiti s novim dobom. Moramo izaći s novom političkom idejom.
ARAPI – Nema nikakve slučajnosti u tom, kako ga Tajms naziva, arapskom proleću. Sama činjenice da sve što se dešava u arapskom svetu porede sa 1989. godinom, kada se raspala sovjetska imperija. To je samo dokaz da je sve već unapred izrežirano. Ponavlja se krvava istorija. Sovjetski blok je uništen kako bi multinacionalne kompanije, šireći ideologiju neoliberalizma, dobili novo tržište. Kriza je bila razarajuća i pretila da sruši kapitalizam. Posle dve decenije dobili smo bankrotirane i usitnjene istočnoevropske državice koje se nalaze pred socijalnom revolucijom. Ali, kapitalizam je produžio svoju agoniju.
Danas je u još većim dubiozama pred konačan krah. Sada se isti scenario sprema za Afriku. Traži se sveža krv za preživljavanje vampirskog sistema. Naime, najdinamičnije tržište XXI veka je Afrika! Gangsteri sa Volstrita izgubili su početak trke za Afriku. Dok su oni krali sveže štampane dolare iz trezora FED, druge države, poput Kine i Rusije, temeljno su ušle na to novo tržište.
Gangsteri sa Volstrita shvataju da su zakasnili i sada teledirigovano prave haos u Africi. Nije sporno da su ti režimi u Africi anahroni i da moraju da se menjaju, kao što nije bilo sporno i da je režim Miloševića morao da se promeni, uzgred da kažem i to da su svi ti režimi nastali uz podršku imperije u rastrojstvu, ali je sporno na koji način se sve to danas radi, šta se zaista sprema i kakva je pozadina čitave ove predstave u kojima gine običan svet na ulici.
Najbolji primer za razumevanje čitave ove arapske tragedije dao je uvodničar Njujork tajmsa koji je napisao da nije prirodno da pet miliona Libijaca živi od 50 milijardi dolara godišnjeg izvoza nafte. Zašto nije prirodno? Zar ta nafta ne pripada Libijcima? Volstrit, Pentagon i Bela kuća smatraju da to prirodno bogatstvo ne pripada državama i narodima nego čitavom svetu. Kao što su već isticali da bogatstvo Sibira ne treba da pripadne Rusima, nego da svi trebaju da imaju pravo na eksploataciju tog prirodnih bogatstava.
Naravno, to se ne odnosi na ogromna nalazišta naftnih škriljaca u Stenovitim planinama. Ta nalažišta pripadaju samo Imperiji. Ista objašnjenja smo imali i za Irak i Avganistan. Pod parolom borbe protiv terorizma i spasavanja sveta od biološko-hemijskih i nukleranih bombi uništen je Irak. Uništena je drevna mesopotamijska civilizacija, banditski opljačkana riznica, samo da bi kompanija Halibarton gangstera Dika Čejnija otela nekoliko stotina milijardi dolara. U Avganistanu je pre ulaska okupatorske vojske Imperije proizvodnja opijuma godišnje iznosila oko 1.000 tona, danas je proizvodnja opijuma uvećana desetinu puta i sve kanale kontrolišu agenti CIA.
Podaci govore da je glavni švercer opijatima upravo CIA, državna agencija Imperije, i da je njihov glavni prihod za finansiranje intervencija po svetu upravo trgovina drogom. Epilog, prošle nedelje okupatori su u Avganistanu pozvali talibane na pregovore. Shvatili su ono što su znali i Aleksandar Makedonski i rimski carevi da ne mogu nasiljem da vladaju Avganistanom.
Arapsko proleće je, dakle, nastavak takve jedne velike istorijske manipulacije. Nezadovoljstvo arapskog i afričkog sveta se namerno kanališe ka sukobima na ulici kako bi se svrgli diktatorski režimi koji su se otrgli kontroli Imperije i kako bi se,umesto njih, uspostavile nove snage koje će da rade po uputstvima ekonomskih ubica sa Volstrita, MMF i Svetske banke. Sve smo to već videli. Ne samo od Aljendeovog ubistva u Čileu i vojnih režima koji su preko noći nicali, uz punu podršku gurua neoliberalizma Miltona Fridmana, dok su stotine hiljada ljudi ubijani, deportovani u koncentracione logore i nestajali samo da bi se stvorilo tržište za multinacionalne kompanije, nego smo sve to iskusili i na vlastitoj koži kada je iskorišteno nezadovoljstvo naroda Miloševićevim režimom da bi se izvršila petooktobarska kontrarevolucija i postavili na vlast čikaški momci koji su počeli da sprovode šok terapiju i tako doveli Srbiju do bankrotstva i socijalnerevolucije.
Scenario je uvek isti. To se čak i ne krije. Pripadnici srpskog Otpora kao gerila multinacionalnih kompanija otvoreno se hvale o svojim revolucionarnim poduhvatima. U Srbiji su ti klinci vrlo brzo došli do kapitala, još brže ušli u vlast i danas postali deo režima koji je državu uveo u bankrot. Istočnoevropske države su tako uništene.
Sada je na redu Afrika. Neka se pripremi Kina. Potom Rusija i Indija. Programirani haos se širi planetom. Familija je donela odluku da se napravi nova preraspodela moći u svetu. Koliko će nevinog sveta u tome stradati, to za te psihopate uopšte nije ni važno. Oni ionako planiraju da na planeti ostane svega 1,5 milijardi ljudi.
Važno je samo da se totalitarizam održi. Propaganda o demokratiji,ljudskim pravima i slobodnom tržištu treba da pokrije sve zločine kriminalaca sa Volstrita. Ulazimo u opasne godine življenja. Ovo poigravanje sudbinama čitavih naroda i država neće na dobro da izađe. Još nije najjasnije u kom pravcu će krenuti planeta. Sve veće jačanje neonacista u EU su dokaz da se iza brda nešto opasno valja. Da li će u budućnosti multinacionalne kompanije zameniti države ostaje da se vidi. Jedino što je jasno da naši diletanti u politici ništa ne razumeju šta se dešava u svetu. Njima je samo važno da se ništa suštinski ne promeni u Srbiji.
ANARHOKAPITALIZAM – Zlikovac Milton Fridman lansirao je pre pet decenija pogubnu
tezu o neoliberalizmu. Njegov sin i unuk idu dalje i govore o anarhokapitalizmu.To je društvo u kome neće biti država.Umesto država vladaće multinacionalne kompanije. Nema tradicije. Nema vere. Nema kulture. Nema različitosti. Svi građani će biti konzumenti. Nema osobenosti, ali zato nema ni konflikata. Postoje samo multinacionalne kompanije koje sve kontrolišu i čiju robu moraju svi da kupuju. Ko ne bude kupovao, taj će biti streljan. Ko ne bude trošio, taj će biti giljotiniran. Države će konačno nestati. Osim multinacionalnih kompanija biće uvedene i elitne vojske koje će intervenisati.
Te vojske će braniti svet multinacionalnih kompanija. Prestaće propaganda o demokratiji, ljudskim pravima i slobodama. Neće biti ni slobodnog tržišta. Sve će to biti prošlost. Sve će to biti nepotrebno. Multinacionalne kompanije će sve to nadoknaditi. Multinacionalne kompanije najbolje znaju šta čoveku treba i neće mu dozvoliti da misli. Mišljenje je mučenje napaćene ljudske duše. Ljudi su umorni od razmišljanja. Ljudi traže mir i spokoj.Veliki Inkvizitor je tu da im pomogne. On će preuzeti sve muke umornog čovečanstva.
Na kraju, krug će biti zatvoren. Dok ne krikne Ničeovom poslednji čovek. I dok sve ne krene iznova. Možda ćemo tada imati više sreće. Možda ćemo mi, Srbi, u tom novom deljenju bolje proći. Iskreno se nadam da ćemo doživeti deljenje. A posle će sve da ide mnogo lakše.
