Početna Tekstovi АПСУРДИ

АПСУРДИ

6565
0
SHARE

АПСУРДИ

 

Желим да осветлим један из низа апсурда наше прљаве и закулисане  политичке сцене.

Ради се овога пута о мени. Лично.

У политичком обрачуну малограђана и естрадних патриота,пре неки дан поменули су и мене.

 

Новинарка Б92 Сузана Трнинић, гласноговорница малограђанера, који на овим изборима подржавају успаваног бирократу на привременом задатку глумљења председничког кандидата, кога подржава свих 100 најистакнутих интелектуалаца Друге Србије,тако они за себе кажу, поставила је политичком гмазу, потрчку Аце Драмосера, АВ је унапред одређен за неприкосновеног победника ових намештених и изрежираних, нерегуларних избора, кога подржава свих 650 најистакнутијих интелектуалаца Прве Србије, предвођене певаљком Цецом, поставила је, дакле, неком председнику некакве НСП – Напредну Странку Подржавам, професионалном лизинг политиканту, Мирославу Паровићу – ПАРЕВОЛИЋУ, који је, такође, добио задатак да глуми председничког кандидата, како би се обрачунао са председничким кандидатом Двери, сваки председнички кандидат режима има свој изборни задатак и за то је добро плаћен, питање, обрачунавајући се са њим,  тако што је  цитирала једну реченицу из мог полемичног текста о том контроверзном политичком јуноши наше данашње националне несреће.

 

Друга Србија је решила да се обрачуна са Првом Србијом тако што ће цитирати једну моју реченицу из објављене полемике, како би показала каквог покварењака за председничког кандидата има Прва Србија, за разлику од кандидата Друге Србије, јер сам, ето,  чак и ја написао о том кандидату Прве Србије, полемика је од пре две године, али кога то занима у политичким обрачунима, да је он то што је новинарка гласно прочитала .

 

Наравно, необјективна новинарка није цитирала ниједну реченицу из моје полемике о кандидату малограђанера, писао сам, такође, и о том политичком гмазу, али новинарки то није било интересантно, јер је, ипак, изборна кампања у завршници и треба наружити све друге, осим досадног смора, заморног и гњецавог, кандидата Друге Србије из Круга Двојке.

 

Шта је ту било добро?

 

Добро је то што је ова новинарка, ипак, показала, упркос забрани изговарања мог имена од фебруара 2001.године, када је свемоћни полтрон ДОС-а и неолиберални сецикеса Веран Матић наложио својим робовима да не смеју моје име да помену на режимској Б92 телевизији, да она може,када јој баш затреба, да изговори моје име и да, опет, када јој  то може донети извесне користи, има храбрости чак и да каже да сам, ето, нешто и написао и да сме, када жели да докрајчи противника,  да цитира једну целу моју реченицу.

 

После толико година, изговорено је моје име на Б92.

Изговорила је новинарка моје име,дакле, још увек постојим  за ту медијску кућу.

И то је бар неки помак. Признање да постојим у јавности.

 

Шта није добро?

 

Није добро што та новинарка ништа није научила из тог мог текста, јер да је пажљиво читала читав тај мој текст и неке друге моје текстове, на стотине објављених текстова има, видела би да критички пишем о накарадним политичким појавама наше државне и националне трагедије, без обира да ли тај политички олош, који влада државом и води је у пропаст, припада  Првој или Другој Србији.

 

Зашто је то важно сада поново да напишем?

 

Ако је неко криминализовани сатрап и члан гангстерске банде за организовано пљачкање државе и грађана Србије,онда га осуђујем због његовог криминала, без обзира да ли припада жутим неолибералима или напредњачким националсоцијалистима, који су, притиснути уценам, посталу ЕУфанатици.

 

Ја не припадам ниједном  криминалном клану.

Који се бори за своје личне интересе и којима заједница ништа не значи.

Који немају никаквог осећаја за историјску одговорност и за своју дужност према држави и народу.

Њих занима само власт и материјализације те тоталитарне власти

И то је важно за разумевање.

 

То је прави и једини узрок наше пропасти.

Те проклетство зараћених и посвађаних политичких страна, које ратују око тога ко ће више да опљачка силовану Србију.

Када њихови партијски гангстери на власти краду, то им не смета, јер имају интереса из тог отимања, али када то раде њихови политички противници, онда то није дозвољено, не због тога што је то, само по себи, криминални чин, него зато што они немају никаквог материјалног интереса у тој пљачки.

 

Плиткоумна новинарка то не може да схвати, јер припада једној зараћеној страни.

Њен гост, наметнути председнички кандидат, брани другу криминалну групацију, која је тренутно на власти.

 

Ово све пишем због оних који су слуђени у том медијском обрачуну две сукобљене стране тоталитаризма..

Имена ту уопште више нису важна.

Тоталитаризам, нажалост, опстаје,упркос свим прокламованим демократским лажима и преварама о слободи, правима, правди и једнакости.

 

Моје настојање је, као што знате, увек било и остало доследно исто – морамо да срушимо тоталитарни политички систем.

Он је узрок наше трагедије.

Све док се то не догоди, нема помака у друштву и нема бољег живота за грађане.

Наставиће се наша пропаст.

 

Погледајмо апсурдност тог позивања на моју реченицу из објављене полемике.

 

Новинарка ме је представила као бившег сарадника Двери.

То је требало да покаже да сам био близак и Паровићу, кога сам срео свега неколико пута.

Моја сарадња са невладином организацијом Двери је прекинута далеко пре њихове поделе, свађе, оптужби и претварања Двери у политичку странку.

Тачно сам им написао шта ће им се догодити.

И то се догодило.

 

Али, моја сарадња са Дверима је  трајала неколико пута краће , него сарадња са, рецимо, Демократском странком и Зораном Ђинђићем.

Нисам никада био члан ДС.

Али сам блиско сарађивао са Ђинђићем, док је био у опозицији.

Разишли смо се у фебруару 2001, због његове издаје Демократије и Републике.

О Ђинђићу и његовој криминалној владавини сам написао горе реченице него о Паровићу, који покушава, врло неуспешно и јадно, да глуми Ђинђића.

Друга Србија ми ту јавну критику Ђинђића никада неће опростити, јер је Ђинђић њихова икона.

 

За Другу Србију сам неприхватљив јер сам  – националиста.

Грешка !

Признајем  да сам – српски космополита.

То је права истина о мом националном осећању.

Кованицу сам позајмио од Гетеа и прилагодио је себи.

 

За Прву Србију сам неприхватљив јер сам – либерал.

Грешка!

Признајем да сам – либерални хуманиста.

То је права истина о мом политичком ставу.

 

За Паровића и његову странку сам – лажни економиста.

Фотографија камиона са именом и презименом Бранко Драгаш, јасно говори да сам заиста – аутопревозник!

Који се лажно годинама представља да је економиста.

Али, истовремено, успео сам некако да се повежем и са новинарком и користим је у обрачуну са  још једним измишљеним председничким кандидатом издајничког режима.

 

И тако, апсурд до апсурда.

Наставља се пропаст Србије.

 

Ако желимо да се спасимо, онда морамо да изађемо из апсурда.

Прва и Друга Србија неће донети спас држави и нацији.

Сви су они затровани истим политичким вирусом.

Сви су они – политички олош.

Спас мора да дође из пробуђене и побуњене душе поробљеног грађанина.

Само чисте и добре душе могу да створе хуману заједницу.

То време је тек пред нама.

 

Београд, 27.03.2017

 

 

 

SHARE