АНАЛИЗА
Procena ekonomskog uticaja Projekta litijuma i borata „Jadar“ SEPTEMBAR 2023
Izveštaj sačinila kompanija Ergo Strategy Group
Пријатељи су ми послали овај документ да га прочитам и изнесем своје стручно мишљење.
Пажљиво сам прочитао документ и ево мојих коментара на тврдње консултанта РИО ТИНТА.
„ Izveštaj je izrađen po zahtevu kompanije Rio Tinto radi analize i objašnjenja Projekta ,,Jadar“ kao projekta proizvodnje litijuma i borata, a posebno u cilju procene predviđenog doprinosa ovog projekta ekonomiji Srbije.
Srbija uspešno sprovodi plan ekonomskog rasta usmeren na izvoz, nadovezujući se na svoj strateški geografski položaj, konkurentnu bazu troškova i otvorenost za trgovinu. U tom kontekstu, rudarstvo i prerada jadarita mogu da daju važan doprinos nacionalnom razvoju.“
Није тачно!. Економски раст 2012-2023.г је жалосних 2,3% годишње и то се не може да сматра никаквим привредним успехом, због великог сиромаштва Србије и ниске полазне основе нашег стандарда.
Није тачно да је економски раст усмерен на извоз, већ обрнуто на – увоз. Тако је из Србије отишло у периоду 2012-јул 2024.г. преко 74 милијарде евра.
Откуд консултант зна, на почетку документа, да ће рударство да даје важан допринос националном развоју, када нису ни започели озбиљну анализу.
„ Sa procenjenim kapitalnim troškovima izgradnje od preko 2,5 milijardi evra, Projekat „Jadar“ bi bio jedna od najvećih grinfi ld investicija u Srbiji do sada. Sa mineralnim resursima dovoljnim za višedecenijske operacije, podzemni rudnik i prateće postrojenje za preradu rude mogu da pomognu Srbiji da postane svetski važan proizvođač litijum karbonata koji se koristi za proizvodnju baterija i borne kiseline, i na taj način Srbija da se postavi u centar aktuelnih globalnih tehnoloških inovacija u oblasti elektromobilnosti i zelene ekonomije.“
Како да Србија постане светски лидер у производнји литијума, када постоје много земаља у свету, чак и у Европи, који имају неколико пута већа налазишта.
То је непристојно преувеличавање да се засени простота, незнање и примитивизам магаломана Узурпатора и његове криминалне банде на власти.
Написати да ће Србија да постане центар актуелних глобалних технолошких иновација, када одлично знамо шта се у свету нових технологија дешава, подло је подсмевање нашој интелигеницији и неуспео покушај да се додворе зомбираној, велеиздајничкој власти, која ништа не зна о стању актуелних глобалних иновација.
„ Litijum se izdvaja zbog centralne uloge u savremenoj tehnologiji u proizvodnji baterija. Očekuje se kontinuirano povećanje potražnje, u skladu sa brzo rastućom upotrebom električnih vozila….
Industrija litijuma u usponu mogla bi da podstakne daunstrim ulaganja u proizvodnju baterijskih ćelija, proizvodnju električnih vozila i šire.“
Све погрешно! Није тржиште у успону. Напротив! Пад тражње за електричним возилима и пад тражње за литијумом, повећана понуда на тржишту, довела је до драстичног пада цена литијума. Залиха има до 2030.године да се ништа не копа у свету. Али, Чиле најављује да ће повећати понуду, што ће да доведе до даљег пада цена.
О тржишту електричних аутомобила најбоље говоре фотографије нових електричних аутомобила у Кини, која су лагерована на хектарима земље, јер немају коме да се продају.
„ Sa prognoziranim globalnim ulaganjem od preko hiljadu milijardi evra u sektor e-mobilnosti do 2030. godine, potencijal u bliskoj budućnosti za države koje proizvode minerale za izradu baterija je ogroman.“
Погрешно! Потенцијал за примену литијума се драстично смањује, јер су пронађене много ефикасније и јефтиније батерије.
О запаљивости електричних аутомобила, видели смо потресне снимке аутомобила који не могу да се угасе.
„ Pomenuto ležište jedno je od najvećih nerazvijenih ležišta litijuma u svetu, dovoljno veliko da zadovolji više od 5% trenutne svetske potražnje.
Светска потражња пада из године у годину. Ево шта пишу банкари СИТИБАНКЕ
„ У протеклој години, глобално тржиште литијума карактерише значајан помак у динамици, уз нагли пад цена. Упркос томе што су спот цене достигле преко 80.000 долара по тони у децембру 2022, оне су од 30. јануара на нешто више од 13.000 долара по тони, што је пад од преко 80%. Прекомерна понуда и ублажавање тражње што доводи до пада цена …
Изненадно успоравање потражње за литијумом, посебно у индустрији електричних возила, изненадило је добављаче, а како су се њихове залихе повећавале, овај вишак је извршио притисак на смањење цена. Велики део последица је погоршан великим очекивањима и улагањима у индустрију електричних возила, пошто су високе цене литијума учиниле да пројекти који су раније сматрани економски неодрживим одједном постану профитабилни и способни да испоруче производе онлајн много брже него што се очекивало. Ипак, економска неизвесност у протеклој години која је подстакла потрошаче да постану опрезнији у погледу својих трошкова довела је до разочаравајућих приноса.“
„ Faza izgradnje u trajanju od četiri godine donela bi direktno „prvi talas“ koristi. Rio Tinto predviđa da će angažman radne snage u građevinskoj industriji dostići oko 3.500 radnih mesta. Tokom životnog veka, doprinos rastu BDP-a od strane Projekta procenjuje se na oko 695 miliona evra godišnje – što odgovara iznosu od preko 1% trenutnog BDP-a Republike Srbije.
На основу које калкулције је ова процена урађена?
„ Ako Srbija, koja je već ključni dobavljač proizvodnih dobara u Evropskoj uniji, preduzme aktivne korake za podsticanje i održavanje lokalnog ekosistema u proizvodnji baterija, mogla bi postati samo središte evropske revolucije na polju e-mobilnosti.“
Како је Србија кључни добављач ЕУ производних добара? Којих производних добара? Укупан увоз ЕУ у 2023.г износио је 6.530 милиона евра, док је от тога увоза 2.500 милијарди било из земаља ван ЕУ.
Како ј у 2023 целокупан извоз из Србије у ЕУ, према званичним подасима РСЗ био 18 милијарди евра, што је 0,0072% увоза у ЕУ, како је онда Србија кључни добављач ЕУ?
Мени ово делује, да употребим улични, земунски сленг, ложење или паљење политичких пацера, које хоће преваранти да одраде.
„ Države koje se nadaju da će iskoristiti vrednu priliku kroz proizvodnju baterija neizostavno treba da deluju brzo i snažno.“
Зашто би држава деловала брзо и снажно у ситуацији пада цена сировина литијума? Обрнуто, када цене падају, онда треба чекати. То је основно начело тржишне економије за неискусне почетнике у послу.
„ Nakon modernizacije privrede i postizanja makroekonomske stabilnosti, Srbija sada može da postavi za cilj čitav niz mogućnosti za razvoj privrede na osnovu svog geostrateškog položaja, otvorene ekonomije, kao i relativno dobro razvijene ekonomske i javne infrastrukture.“
Каква модернизација привреде и постизање макроекономске стабилности?
На основу чега је консултант то закључио?
Да ли консултан користи билтене секте СНС-а у својој анализи?
Консултант намерно изврћу истину и додворава се политичарима на власти, користи њихову реторику, како би сакрио праву истину о пропасти и банкроту србске привреде.
То се намерно ради, ради даљег обрађивања политичких пацера на власти.
„ Kina dominira svetskom potražnjom za litijumom zahvaljujući ključnoj ulozi koju ova zemlja ima u snabdevanju električnim vozilima i tehnologijom čiste energije.
Ни ово није тачно. Све се у овој 2024.години мења. Ево, преносим извештај Ројтерса.
„Могућност европских царина смањила је за 20-30 процентних поена раст кинеског извоза електричних и хибридних аутомобила у последњих неколико месеци, изјавио је у понедељак званичник водећег тела кинеске аутомобилске индустрије.
Прошле недеље, Европска унија је увела привремене тарифе до 37,6 одсто на електрична возила (ЕВ) кинеске производње како би се заштитила од, како је описала, потенцијалне поплаве неправедно субвенционисаних електричних возила – потез којем се Кина оштро противи.“
„ Ova studija pretpostavlja dugoročnu cenu litijum karbonata u vrednosti od 15.600 američkih dolara po toni, što odražava trenutni prosek dugoročnih prognoza koje su pripremili analitičara tržišta litijuma u momentu izrade studije. Za bornu kiselinu, gde je dostupno samo nekoliko dugoročnih prognoza, studija koristi iznos od 614 američkih dolara po toni na osnovu korišćenja istorijskih trendova, a 70 američkih dolara po toni za natrijum sulfat.“
Видели смо да су цене литијума у падју, што се односи и на борну киселину.
„ Rio Tinto je najavio planove za proizvodnju 58.000 tona litijum karbonata i 285.000 tona borne kiseline godišnje. Prema ovim stopama proizvodnje, proizvodilo bi se i 260.000 tona natrijumsulfata godišnje kao tržišnog nusproizvoda hemijske prerade“
Када помножимо 58.000 т литијума х 12.000 $/т х 5% рудне ренте =34.800.000$.
За борну киселину 285.000т х 600 $/т х 5% рудне ренте = 8.550.000 $
Натријум сулфат 260.000 т х 70$/ т х 5% рудна рента = 910.000 $
ГОДИШЊИ ПРИХОД ОД РУДНЕ РЕНТЕ……………………………44.260.000 ДОЛАРА
ИЛИ……………………………39.834.000 ЕВРА
Важна напомена : Проблем је што се рудна рента плаћа на нето приход.
Ко ће смети да контролише тако моћну компанију да утврди колики је заиста нето приход?
Знамо како се надувавају трошкови, који поједу нето приход.
Случај кинеских компанија показује да раде шта хоће, јер нико из државе не сме да их позове не одговорност зато што извозе сировину и загађују Бор и Мајданпек.
„Doprinos BDP-u od projekta procenjuje se na oko 695 miliona evra godišnje. U 2022. godini, BDP Srbije iznosio je 60 milijardi evra, što znači da dodata vrednost Projekta „Jadar“ može da iznosi i preko 1% trenutnog BDP-a.
Kao takav, ekonomski doprinos je ukupan iznos zarada, poreza i dobiti. Može se smatrati vrednošću koju kompanija dodaje kroz svoje poslovne aktivnosti, tj. nabavku uloženih sredstava.
Predviđa se da će godišnja proizvodnja premašiti iznos od milijardu evra, i od Projekta napraviti najvećeg izvoznika u Srbiji. Od ovog iznosa, procenjuje se da 695 miliona evra predstavlja dodatu vrednost što znači da će direktni doprinos BDP-u iznositi preko 1% u trenutnom BDP-u Srbije.
Dugoročno gledano, očekuje se da će Projekat izdvajati oko 185 miliona evra godišnje za poreze i rudnu rentu i tako potencijalno stimulisati društvene i ekonomske inicijative, naročito na opštinskom nivou. Zahvaljujući dugom životnom veku Projekta (procenjenom na 50 godina) nove prilike za zapošljavanje i dobavljače su od velikog značaja. Za vreme trajanja operacija, Projekat „Jadar“ će otvoriti 1.300 direktnih radnim mesta i trošiti preko 300 miliona evra na dobra i usluge svake godine.
Зашто консултант узима износе пореза и доприноса у своју анализу?
Нормално је да свака компанија, без обзира колико мала или велика била, плаћа своје обавезе држави.
О томе да ће трошити компанија 300 милиона евра на добра и услуге сваке године је велики знак питања.
Познавајући рад мултинационалних компанија по свету, мислим да ће овај износ бити вишеструко мањи и да ће све затварати из својих унутрашњих ресурса по свету.
Исто се односи и на радну снагу.
Уверен сам, познавајући хајдучки менталитет Рађевине, да локални радници неће пристати да раде за рударске плате и то ће бити разлог да компанија доведе јефтину радну снагу из света.
Тако да је и овај њихов аргумент неодржив.
Нисам у анализи овог пројекат укључио загађивање природе.
Нека то ураде наши стручњаци из те области.
Усмерио сам се само на економску анализу.
Објавио сам већ калкулацију да подручју Рађевине захвата 35.000 ха одличне земље за производњу хране, са великим подземним језером и изворима здраве воде, па ако израчунамо да би, отварањем прерађивачких капацитета, морало по хектару да се производи као у Данској, која има много лошију земљу, преко 35.000 евра/ха, онда то значи да би годишње могло да се проходује 1,225 МИЛИЈАРДИ евра.
Подвачим – 1,225 милијарди евра ГОДИШЊЕ!
Сваке године би имали толики принос са садашњим ценама на светском тржишту.
Цене хране неће падати, него ће у наредној деценије да сваке године расту.
Када додамо сеоски, археолошки, историјски и бањски туризам, онда се ти приходи значајно увећавају.
Моја процена је да можемо да запослимо преко 70.000 људи и да оживимо, модернизујемо и богатим направимо сва села у тој чистој, природној средини.
Наравно, нисам у овој мојој анализи узео порезе и доприносе на све запослене, на отворена нова пољопривредна газдинства и нове, мале компаније које ће да инвестирају у таквој средини, јер ће сви они да плаћају све законске обавезе.
Шта да напишем у закључку?
Ништа!
Мислим да је све јасно.
Сувишно је било шта даље да пишем.
Пројекат ЈАДАР треба одбацити као економски неисплатив и штетан за државу Србију.
На крају, критика колегама консултантима из Лондона.
Ваш материјал је јако лоше урађен.
Много општих места и понављања.
Подаци не прате тенденције светског тржишта.
Политичке флоскуле у материјалу нису примерне економистима и инжењерима.
Поготово, који долазе из Лондона.
Све у свему – НЕДОВОЉНО!
ЈЕДИНИЦА!
Понављали сте!
Мораћете ваше консултанске услуге да поновите.
Али, не у Србији.
Покушајте на неком другом месту.
У Србији се – НЕЋЕ КОПАТИ!
Београд, 7533.г. гумник
