Početna Sadržaj Reagovanja ANALITIČARI

ANALITIČARI

1692
0
SHARE

ANALITIČARI

Branko Dragaš, 02.05.2014

U poslednjoj deceniji doživljavamo u javnosti neviđenu ekspanziju i popularnost analitičara. Na svim medijima gostuju i sole nam pamet kao da smo mi maloumni. Bez njih danas nije moguć nikakav javni razgovor. Oni se u sve petljaju i sve tumače. Skaću sa jednog na druge televizijske kanale i obasipaju nas gomilom suvišnih informacija i prognoza, koje svaki pristojan građanin, koji redovno prati vesti i ume da misli svojom glavom , dobro zna. Građanima ne trebaju nikakvi analitičari da ih uveravaju u ono što oni praktično iskustveno znaju. Nisu nam potrebni analitičari da nam objasne da živimo siromašno i da jedbva sastavljamo kraj sa krajem.

Posebno su se nametnuli politički i ekonomski analitičari. E, te medijske zverke su najopasniji demagozi. Zato ovim tekstom hoću da razbijem te hijene naše divlje  političke zbilje. Te lešinare našeg društvenog života.

Šta je to politički i ekonomski analitičar?  Šta oni konkretno rade? Iznose svoje mišljenje. Pa, to svaki naš čovek može da radi. Ko te likove plaća? Kako oni zarađuju svoju platu? Čime se oni konkretno bave? Laprdaju po televizijama i zamajavaju građane svojim nebulozama, koje pompezno nazivaju ekspertsko mišljenje.

Ima još nešto vrlo interesantno. Zanimljivo je da u našoj javnosti postoje samo  dve vrste analitičara, dok ostale struke nemaju tu privilegiju da imaju analitičare. Recimo, nema medicinskog analitičara ili, bolje rečeno, analitičara za medicinu. Nema ni građevinskog, mašinskog ili pravnog analitičara. Zašto danas u javnosti postoje samo politički i ekonomski analitičari?

Ovo pitanje je posebno važno kada znamo kakvu medijsku moć dobijaju politički i ekonomski analitičari i koliko oni prave pometnju u javnosti. To se ne radi slučajno. Nema slučajnosti u politici. Sve se planira i priprema za obmanjivanje javnosti. Suština je upravo u toj kontroli javnosti. Veliki broj analitičara koji gostuju u medijima samo služe totalitarnom režimu da bi stvorili iluziju o demokratičnosti društva, kako bi se uspostavile savremene tendencije manipulacije i kontrole društvom.

Analitičari su izmišljeni od strane totalitarne politike da bi učestvovali u toj demokratskoj prevari građana, isto onako kako je parlamentarni sistem doveden do besmisla delovanjem špekulantskih političkih stranaka ili kako je slobodno tržište monopolizovano od strane korporaccija. Tako  danas samo 147 svetskim kompanija u vlasništvu Familije kontrolišu svetsko tržište.

Sve je, dakle, privid i sve služi dnevnoj politici. To je odgovor na pitanje zašto imamo samo političke i ekonomske analitičare. Oni su u direktnoj službi totalitarnih političkih sistema i finansijsko korporativnih oligarhija, koje sve konrolišu. Naročito danas, kada im internet omogućava da monopolizuju globalno selo u kome živimo.

Ujedno, tu je i odgovor ko plaća političke i ekonomske analitičare. Plaća ih režim i korporacije. Analitičari im služe da kreiraju javno mišljenje, kontrolišu javnost i stvaraju privid svih demokratskih sloboda. Analitičari se dele na one koji javno služe režimu i one koji su njihovi oponenti, ali koji suštinski ne udaraju u temelje totalitarnosti sistema koji ih plaća. Oni glume dobrog i lošeg policajca, ali suštinski njihov zadatak je da brane čelične zakone oligarhije.

Totalitarni režimi menjaju svoje pojavne forme u javnosti u zavisnosti od toga kakva im je potrebna manipulacija za držanje nezadovoljne javnosti u ropskom položaju. Nekada je to liberalno- demokratska forma ili nacionalno-legalistička forma, ali ako  ni  to nije dovoljno za održavanje totalitarnog režima, ako građansko društvo teži iskonskoj pobuni, onda to opasno ugrožava totalitarni sistem, pa dolazi do  gubljenja demokratske forme i dobijamo izglasane diktature. Naravno, uz svu podršku političkih i ekonomskih analitičara. Oni su samo pocepana dekorativna zavesa na istorijskoj pozornici gde se odvija životna tragedija država i nacija.

Takvo stanje imamo upravo danas u Srbiji.

Radi razumevanja ovoga o čemu pišem, potrebno je reći da smo  mi, gledano od petooktobarske kontrarevolucije do danas, prošli put od izvornih demokrata na vlasti, preko nacionalnih demokrata, kriminalnih demokrata do šizofrenih konverita sa reformskom podrškom briselske administracije, svi, dakle, oni su samo ispunjavali potrebnu formu koju im je nametao Veliki Brat, dok je suština ostajala uvek ista – totalitarni sistem koji uništava demokratiju, državu, naciju i sve slobodne građane, koji ne žele da se predaju i priznaju totalitarizam u društvenoj zajednici slobodnih ljudi. Političke forme na vlasti se menjaju, ali totalitarni sistem ostaje uvek isti.

Kada ocenjujemo nečije javno delovanje, onda ga isključivo moramo posmatrati iz ove perspektive, kako se neki javni delatnik, ne zanim nas njegovo predstavljanje, odnosi prema totalitarnom režimu koji guši demokratske i republikanske principe. To praktično znači, da nas ne zanima opravdanje onih koji služe i veličaju Đinđićev vulgarni pragmatizam, makijavelizam političkog špekulisanja, niti one koji služe i veličaju Koštuničev verbalni legalizam, koji prikriva kriminalne rasprodaje u procesu privatizacije, isporučivanje naših građana Hagu i potpuni spoljnotrgovinski kolaps, niti one koji se oduševljavaju kriminalnoj demokratizaciji Tadić-Đilasove vladavine, dok  pohlepna hobotnica proždire sve institucije sistema, ili današnje konvertitstvo nekadašnjih ratno huškačkih šovinista, koji se pretvorio u eurofanatizam, izdaju i podaništvo nagore vrste, kome se uredno klanja Druga Srbija, jer ispunjavaju sve ono što njeni politički puleni nisu godinama smeli javno ni da izgovore.Nema opravdavanja! Dosta nam je vaših laži! Dosta pretvaranja! Prenemaganja! Prestanite više! Znamo ko ste i šta vam je zadatak.

Istina je da taj javni delatnik, eksponiran na svim medijima, makar ga predstavljali kao nezavisnog analitičara, služi  isključivo održavanju totalitarnog režima, jer ga ne negira i pristaje da prima novac od njega. To je ogoljena istina. Surova. Svi ti brbljivci blagoglagoljaju o svemu i svačemu, ali ne smeju ni jednu jedinu reč da otvoreno kažu o tom banditskom, kriminalnom, desperadorskom, razbojničkom režimu koji otima od svojih građana, koji uništava državu i naciju, i koji urušava sve građanske institucije.Oni su lakeji okrutnog, totalitarnog režima i  za to  dobijaju bakšiš. Zato što bespogovorno sslušaju naredbe. Zapamtite, oni su samo sluge. Njihovo pseće mahanje repom pred svojim gospodarima, lizanje cipela i šenenje pred političkom moći i ukradenim novcem  nije nikakva političko-ekonomska analiza, nego plaćeni posao. To košta tačno toliko i toliko. Moraš da kažeš to i to. Ukoliko ti nećeš, ima onih koji hoće i koji stoje u redu da budu kerovi, spremni za dresuru.

Osnovno pitanje za svakoga od nas koji se bavi javnim delovanjem je da li imaš moralne principe ili nemaš. Postoje oni koji su plaćeni i koji svoje zadatke moraju da ispunjavaju, i mi koji to radimo iz unutrašnje potrebe da nešto u društvu menjamo. Ta potreba ne dolazi iz materijalnih interesa, jer bismo onda postali analitičari, nego ta potreba dolazi iz karaktera samog života kojim živimo. Ako pripadamo duhovnom i slobodnom delu čovečanstva i ako vidimo kakvo se zlo nadvilo nad planetom, onda naše delovanje je pokret otpora, pobuna i borba za humaniju ljudsku zajednicu. Naše delovanje je prirodan nastavak našeg unutrašnjeg duhovnog života i razmišljanja. Radim ono što moram da radim, jer me je sramota da ćutim, da sagnem glavu i da se pokorim pred zlom. Sramota me je da budem poniženi od zla. Stidim se u svoje ime i u ime čitavog čovečanstva. Moja pobuna dolazi iz potrebe da se udahne čist vazduh slobode i pravde. Dolazi iz mene samoga.Nije mi nametnuta, nego se rodila u meni.

Nema tu, gospodo drugovi, nikakve kalkulacije, šepulacije ili proračuna. Tu se ide u skladu sa svojim životnim principima i nikakve tržišne oscilacije i marketinška istraživanja ne mogu da poljuljaju ili preokrenu vašu potrebu da delujete u skladu sa moralnim kategoričnim imperativom. Ili imate moral ili vi samo blefirate.

Moje delovanje u javnosti je na liniji odbrane ljudskog dostojanstva. To neko mora da radi. Nije bitno ko će da se odupre tiraniji zla, bitno je da odupiranje postoji. Voleo bih da to radi neko drugi umesto mene. Bilo bi mi mnogo lakše da organizujem svoj život. Podržavao bih iskreno te misleće ljude. Ali, nažalost, malo je ljudi spremno na tu žrtvu. Nisam apostol. Niti mesija. Nisam brutalni vođa. Nisam ludo hrabar. Samo sam razuman i razmišljam javno. Govorim o nečemu što niko ne sme da govori. Govorim o tome, jer smatram da neko mora to da radi. Moraju se otvoriti sve te teme. Ne možemo zabijati glavu u vlastitu zadnjicu i praviti se da ništa ne vidimo iz tog ponižavajućeg položaja. Mislim da nam iskrenost i otvorenost može pomoći da izađemo iz sadašnjeg programiranog haosa.

Sloboda govora je uslov za naš opstanak.
Nema nedodirljivih.
Svi moraju biti izloženi kritici zajednice.
Svetla moraju da budu upaljena.
Štakori se plaše svetlosti.

Posle predaje svoje slobode u ruke nezrelog  Vođe, građane je uhvatila panika i strah. Čega se plašite? Pa, vi ste se odrekli odgovornosti u korist nekog tipa koji je prevejani demagog. Zašto ste to uradili? Ne krivite druge. Vi morate da ispravite grešku. Vi morate da povrati svoju slobodu izbora budućnosti u kojoj želite da živite. Vi ste  na potezu. Greška se mora ispraviti. Odmah.

Politički i ekonomski analitičari opravdavaju današnju tiraniju jednog čoveka.
Prestanite to da radite!

Vašim delovanjem ojačavate tiraniju i jednom čoveku pravite medveđu uslugu. Gurate ga u nešto što on ne može da nosi. Gurate ga i sakrivate se iza njega, jer vi profitirate. To nije pošteno. To je velika podlost.

To smo već imali na političkom tzržištu.
I to se nije dobro završilo.
Zašto to radite?
Prestanite !

Nemate prava na takvo ponašanje.

Analitičari tvrde da će tiranija dovesti do sprovođenja neophodnih reformi.
Kako može u tiraniji da se sprovode reforme?

Tvrdite da sva vlast u rukama jednog čoveka dovodi da se efikasnije odlučuje.
Zašto onda ne ukinemo demokratiju? Jedan čovek neka odlučuje.
Šta će nam zakoni?
Zašto da mislimo sopstvenom glavom?
Sve naše živote onda treba da predamo voljenom Vođi. Neka on odlučuje o nama i našim sudbinama.

Ali, šta ako je Vođa slep?

Jedini način da se sprovedu istinske reforme je da se uništi tiranija. Nama vođe ne trebaju. To se radi rušenjem totalitarnog sistema. Ko to može da uradi? Građani! Građani moraju da se izbore za svoju slobodu. I tu je sva tajna našeg spasa.

Predstava je završena.
Vođa je na samom početku svoje vlasti pokazao šta mu je namera.
Vođa hoće sve da rasproda i uništi.
Analitičari o tome ćute.

Politički i ekonomski plaćeni analitičari nam više nisu potrebni. Niti njihova objašnjavanja.
Neka se zaposle na tržištu i nešto konkretno neka rade.
Tako će doprineti bržem ozdravljenju bolesnog društva.
Tako  onda počinju prave reforme.

Beograd, 02.05.2014

SHARE