URI FRIDMAN: KAKO AMERIKANCI VIDE SEBE ILI KRATKA ISTORIJA AMERIČKE IZUZETNOSTIpetak, 06 jul 2012 21:25 .
Kako je izraz koji je prvi upotrebio Staljin postao znak prepoznavanja za one koji vole Ameriku
U predsedničkoj kampanji Mit Romni je postavio kontrast između američkog sna i onog što on tvrdi da je sklonost Baraka Obame da se izvinjava zbog toga. „Predsednik nema ista osećanja prema američkoj izuzetnosti kao što mi imamo“, tvrdi Romni. Sve zemlje imaju svoj brend koji simbolizuje njihovu naciju, ali skoro nijedan nije toliko univerzalan – čak ni Bog – kao verovanje u posebnu moć Amerike i njenu ulogu u svetu. Dok cilj može biti vekovima star, ta fraza je tek odskoro ušla u politički leksikon, pošto je izgovorio niko drugi no Josif Vsarionovič Staljin. Danas se taj izraz oživljava u vremenu kada se oseća anksioznost zbog propadanja Amerike.
1630. GODINA Kada je kompanija Masačusets Bej (Massachusets Bay) zaplovila iz Engleske ka Novom svetu, puritanski advokat Džon Vintrop je pozvao putnike na svom brodu Arabeli da budu kao „grad na vrhu brda“, citirajući Hristovu „Besedu na gori“. Kolonisti u Novu Englesku moraju načiniti model za buduća naselja, dodaje on, „budući da su oči sveta uprte u nas“.
1776. GODINA U „Zdravom razumu“ („Common Sense“) pisac Tomas Pejn Ameriku opisuje kao svetionik slobode za svet. „Sloboda se lovi duž cele planete“, dodaje Pejn. “Iz Azije i Afrike je odavno proterana. Evropa na nju gleda kao na stranca, dok je Engleska upozorava da ode. Primajte begunce i pripremite se na vreme za azil za čitavo čovečanstvo.“
1840. GODINA Razmišljajući u svom radu „Demokratija u Americi“ o putovanjima po njoj, francuski intelektualac Aleksis de Tokvil tvrdi da je „pozicija Amerikanaca izuzetna, i da može da se veruje da neće biti demokratskog naroda koji će biti makar u sličnoj poziciji kao oni.“
1898. GODINA „Ima jedna prednost kod nas, samo jedna stvar za koju se svuda smatra da je američka. To je naša posvećenost da ledimo i pijemo zaleđenu vodu. Pretpostavljam da samo mi pijemo piće koje niko ne voli sem nas“. (Mark Tven)
1914. GODINA Američki predsednik Vudro Vilson podseća se Pejnovog poimanja Sjedinjenih Država kao bastiona slobode sa misionarskom revnošću, tvrdeći da ono što čini Ameriku jedinstvenom jeste njena dužnost da širi slobodu širom sveta.“Želim vam da ponesete sa sobom ove velike motore snage kao avanturisti koji su u službi uzdizanja više rase“, rekao je Vilson na jednoj promociji mornaričih oficira. „Jer to je odlika koju Amerika ima.“
1929-1930. GODINA Kujući novi izraz, sovjetski lider Josif Staljin osuđuje „jeres američke izuzetnosti“, koja proteruje američkog komunistu Džeja Loustona i njegove sledbenike iz komunističke internacionale tvrdeći da američki kapitalizam predstavlja izuzetak iz marksističkih univerzalnih zakona. U roku od godinu dana Komunistička partija SAD usvaja Staljinov omalovažavajući citat. „Oluja ekonomske krize obara američku izuzetnost kao kulu od karata“, objavljuje partija, likujući zbog Velike depresije.
1941. GODINA Ponavljajući reči Vilsona, izdavač Henri Lus poziva Ameriku da uđe u Drugi svetski rat i period izolacionizma preobrati u svoje zlatne godine, u kojima bi delovala kao majka svih onih ideala koji su nikli u njoj.
50-TE Grupa američkih istoričara, uključujući Danijela Bernstina, Luja Harca, Ričarda Hofštatera i Dejvida Potera, tvrdia je kako je Amerika uspostavila „konsenzus“ liberalnih vrednosti tokom vremena, što joj je omogućilo da skrajne fašizam i komunizam. Ali se oni i pitaju da li se ovaj jedinstveni nacionalni karakter može reprodukovati na nekim drugim mestima. Berstin je napisao: „Ništa ne može biti toliko neamerički nego pozivati druge zemlje da imitiraju Ameriku“.
1961. GODINA Predsednik Džon Kenedi sugeriše da američka osobenost proizlazi iz njene odlučnosti da brani slobodu širom sveta. On se poziva na Vintropov „grad na vrhu brda“ i objavljuje: „Više od bilo kog drugog naroda na planeti, mi nosimo teret i prihvatamo rizik u njegovoj veličini i trajanju ne samo za sebe već i za one koji žele da budu slobodni.“
1975. GODINA U jednom članku pod nazivom „Kraj američke izuzetnosti“ u novinama „National Affairs“ sociolog Danijel Bel se složio sa rastućim skepticizmom u akademskim krugovima po pitanju koncepta Vijetnamskog rata i skandala Votergejt. „Danas je verovanje u američku izuzetnost nestalo zajedno sa propašću imperije, slabljenjem moći i gubitkom vere u budućnost nacije.“
1980. GODINA Ronald Regan odgovara Džimiju Karteru retorikom o nacionalnoj „krizi poverenja“ uz dozu hvalospeva tokom predsedničke kampanje. „Uvek sam verovao da se ova blagoslovena zemlja izdvajala na poseban način“, kasnije je Regan objasnio.
1989. GODINA Poslednji dani hladnog rata su podigli izglede da američki model postane norma, a ne izuzetak. „Ono čemu možemo da svedočimo nije samo kraj hladnog rata već i kraj istorije kao takve, tako da je univezalizacija zapadne liberalne demokratije završna forma ljudske vlasti“, slavodobitno proklamuje politički filozof Frensis Fukujama.
„U mom umu to je bio veliki ponosan grad izgrađen na stenama jačim od okeana sa ljudima svih rasa koji su živeli u slozi i miru i od Boga blagosloveni“. (Ronald Regan)
1996. GODINA U govoru u kojem opravdava NATO intervenciju u Bosni predsednik Bil Klinton izjavljuje kako je „Amerika nezaobilazna nacija“ i da „postoje trenuci kada Amerika, i samo Amerika, može napraviti razlku između rata i mira, slobode i represije“.
2000. GODINA Američka izuzetnost je postala centralna tačka Marka Tjesana, koji kasnije piše govore za predsednika Džordža Buša. On tvrdi da postoje dva suprotstavljena stava internacionalizma u 21. veku: „globalni multilateralizam“, koji su zagovarale demokrate Bil Klinton i Al Gor, i „američka izuzetnost“, čiji su pobornici bili republikanci Buš i Regan.
2004. GODINA „Baš kao i generacije pre nas, mi imamo poziv od Boga da se borimo za slobodu. To je večni san Amerike.“ (Džordž V. Buš)
2007-2008 GODINA Usred skepse oko globalnog vođstva Amerike, koje je bilo podstaknuto ratnom katastrofom u Iraku i ekonomskom krizom, demokrata Barak Obama se suprotstavlja Bušovom izuzetno jakom „memorandumu slobode“ na izborima na kojima ga je nasledio. „Verujem u američku izuzetnost“, kaže Obama, „ali ne onu koja je zasnovana na našoj vojnoj moći i privrednoj dominaciji“. Demokratski portparol Mark Pen savetuje Hilari Klinton da gađa Obamine „nedostatke američkih korena“ ili da izazove sumnju zbog njegovog neameričkog porekla.
2010. GODINA Osamdeset odsto Amerikanaca veruje da SAD „ima jedinstven karakter, koji je čini najjačom državom na svetu“. Ali zato čak 42 odsto smatra da se Obama sa tim ne slaže.
2011-2012 GODINA Uoči predsedničkih izbora koji se približavaju, ova fraza se sada svodi na drugu koja glasi: „Ko više voli Ameriku“. Pošto je republikanski kandidat Mit Romni napravio spor oko „snage Amerike“, fraza koju je upotrebio u svojoj knjizi „Bez izvinjenja“, objavljenoj pre dve godine, on sada Obamu označava kao čoveka koji veruje da je Amerika „samo još jedna obična zemlja“. Predsednik, s druge strane, citira Klintonovu „nezamenljivu naciju“ a kasnije odgovara i kritičarima iz republikanskih redova: „Moja cela karijera je bila svedočanstvo američke izuzetnosti“.
Da je Staljin samo znao kakav je spor pokrenuo.
Uri Fridman je saradnik u Forin Polisiju
Preveo Andrej CVIJANOVIĆ
Foreign Policy
