Novi vlastodršci uporno nas ubeðuju da nema alternative njihovoj vlasti. Isto su nam govorili njihovi prethodnici, dok su vodili državu u propast. Otkuda tolika sliènost izmeðu njih? Pa, po svemu što je do sada pokazala nova vlast, sliènost potièe iz istovetnog naèina upravljanja državom. Naime, ni nova vlast nije spremna da izgradi institucije pravne države. Umesto vladavine prava i tržišnih institucija dobili smo partijsku državu, doduše sa mnogo više stranaka, koja apsolutno kontroliše sva privredna i društvena kretanja. Razlika izmeðu srušenog režima i današnjeg je u tome što je onaj prethodni, pravdajuæi se da brani nacionalno dostojanstvo i nezavisnost države, izolovao zemlju od èitavog sveta, dok današnja vlast, pravdajuæi se da nas vodi u evropski razvijeni svet, rasprodaje, po nalogu spolja, nacionalna bogatstva i državu. Ni jedan ni drugi režim ne rade u interesu sopstvenih graðana. Njihova glavna preokupacija je da svim sredstvima brane vlast. Otuda njihov bezoèan napad na sve misleæe ljude koji se usuðuju da otvoreno kritikuju vlastodržce.
Jedni svoje oponente nazivaju »stranim plaæenicima«, »slugama novog svetskog poretka«, »neprijateljima naroda«, dok drugi govore o »poraženim snagama«, »koènièarima«, »antireformatorskim snagama«. Ni jedni ni drugi ne dozvoljavaju svojim kritièarima medijsku promociju. Plašeæi se istine, zatvaraju medije nastojeæi da proteraju svaku ozbiljnu kritiku. No, mora se priznati, lakše je bilo u prethodnom režimu jer su postojali takozvani nezavisni mediji, koji su finansirani spolja, i koji su mnogo veæi prostor davali opoziciji nego vlastodršcima. Nažalost, danas toga više nema. Nezavisni mediji i nevladine organizacije koraèaju rame uz rame sa novom vlasti, mnoge nevladine organizacije direktno uèestvuju u vlasti, i zajednièki se bore protiv svih onih koji sumnjaju, ne prihvataju ili kritikuju njihov reformski kurs. Tako se još više smanjio prostor za prave nezavisne struènjake koji ne mogu da pristanu na apologiju novoj vlasti. Isti oni urednici koji su nas danima zvali i molili da napišemo kritièki tekst o vlastodršcima, koji su intervjue danima najavljivali, danas ne smeju da objave kritiku nove vlasti. Plaše se da ne izgube donacije koje im obezbeðuju novi vlastodršci. A u sukobu dve strane, koje državu vode pogrešnim putem, uvek su na strani one koja je finansijski moænija.
Novi vlastodršci, pompezno nazvani reformatori, vešto su uspeli da izoluju svoje kritièare i da èitav državni aparat stave u funkciju odbrane sopstvene vlasti. Ni katastrofalni uèinci njihove kratkotrajne vladavine nisu dovoljni da zaustave dalju rasprodaju države, ni ogromno nezadovoljstvo graðana, posle samo godinu dana »demokratske« vlasti, neæe ih spreèiti da uèine ono što se od njih traži. Sprovodeæi dirigovane naloge meðunarodne administracije, koji su u suprotnosti sa našim nacionalnim i državnim interesima, ovi agresivni, nadmeni i odluèni talibani nove vlasti spremni su da sve uèine da bi se dokazali moænijim od sebe. Ohrabreni njihovim pohvalama i donacijama, rešeni su da brane osvojenu vlast svim sredstvima. Željni moæi i novca, neiživljeni, nepotvrðeni, skloni nemoralu, osetivši sve ugodnosti vlasti, neæe dozvoliti nikome da im ugrozi dostignuto. Neæe prezati za najsurovijim metodama da se obraèunaju sa onima koji ih ugrožavaju.
Otuda strah u delu našeg graðanstva. Ljudi se plaše da su novi vlastodršci perfidniji i suroviji od onih prošlih i da æe tek pravo lice pokazati. Oseæaju oni da pohlepa i gramzivost progovara iz njih. A pretnje stižu sa svih strana. Premijer otvoreno govori da je na delu operacija bez anestezije i da æe preživeti samo oni koji budu – saraðivali!? Takvu otvorenu pretnju javnosti nikada nije izgovorio despot, mada je hiljade ljudi poslao u rat i smrt. Šta nam sledi posle ove pretnje? Hoæe li otpoèeti serije likvidacija ljudi koji misle i govore suprotno od oligarhije na vlasti? Kako æe se razvijati naše društvo kad imamo ovakve mafijaške pretnje? Kako onda izgraditi institucije pravne države? Kako stvoriti alternativu današnjoj vlasti? Znamo da je nova vlast došla na opštem nezadovoljstvu graðana koji su glasali protiv totalitarnog režima. Ali na prošlim izborima nije se glasalo za pravac kojim æe država krenuti. Za odreðivanje pravca kretanja, iza koga æe stati sami graðani, potrebni su novi izbori. Nažalost, reformatori su kategorièni – nema izbora! Tako mora biti! Ne sme se prekidati reformski kurs.
Meðutim, da li su graðani glasali za ovakve reforme? Da li bi glasali za rasprodaju nacionalnog bogatstva i državnih interesa? Da li su graðani spremni da budu u kolonijalnom ropstvu u sopstvenoj državi? Alternativa sadašnjoj vlasti je sam istorijski tok u kome živimo. Šta to znaèi? Ne može se posle rušenja totalitarnog režima upravljati državom na isti naèin. Zapravo, može ali vrlo kratko. Evo, godinu dana je bilo dovoljno da nova vlast izgubi poverenje svojih graðana. Pošto je prekršila gotovo sva predizborna obeæanja, nije joj ostalo ništa drugo nego da se sama hvali i da preti. Zaslepljeni sopstvenom malenkošæu ne žele da vide da je našem drušvu potreban, umesto partijske države, nacionalni, graðanski i demokratski PREPOROD.
Reforme mogu da sprovedu samo razvijene države, gde jedna vlast brzo smenjuje drugu, samo da bi se korigovali taèni pravci kretanja države. A u državi u kojoj nema izgraðenih institucija potreban je široki graðanski PREPOROD da bi nas izvukao iz današnje beznadežne situacije. Nova vlast nije spremna za to.
Ona je istorijski nezrela za takvo društvo koje mora da nastane. Njena uloga je završena 05.oktobra. Sve što danas rade je silovanje istorije. A takvo stanje je protivprirodno i neodrživo.
Alternativa postoji. To su nezadovoljni graðani koji, posle oktobarskog prevrata, ne pristaju na podaništvo i manipulaciju. Sada je potrebno samo da se formiraju snage koje æe znati da kanališu nezadovoljstvo graðana. Bez obzira na svu spremnost i perfidnost, reformatori neæe moæi da spreèe odvijanje istorije. Toèak se nesme vratiti nazad. Reformatori neæe uspeti sve da potkupe. To ni despotu nije pošlo za rukom. Rezultati njegove vladavine najbolje govore o tome. Rezltati današnje vladavine reformatora su poražavajuæi. Novi izbori su jedina garancija njihovoj samovolji i drskosti. Oni koji su sigurni u svoju vlast prihvatiæe da provere izbornu volju graðana. Zašto bi se plašili? Ako toliko govore o liberalizmu i tržištu, neka to dokažu i na politièkom tržištu. Ukoliko dobiju poverenje graðana, neka nastave svoje reforme do nekih novih izbora. Biraèi neka izaberu kojim putem žele da idu.
Alternative, dakle, uvek ima. Nju ne možete negirati. Samo se ona jasnije vidi u velikoj nevolji. Zar dnevne promene vlasti i nemiri u Argentini to ne dokazuju? Godinama nagomilavano nezadovoljstvo pogrešnim voðenjem države moralo je da eksplodira.
Zašto da èekamo taj dan?
Ne plašite se pretnji. Istorija je na vašoj strani.
Recite slobodno šta mislite.
I to je dovoljno za poèetak.
Do sledeæih izbora.
Beograd, 12.01.2002.god.
