Cirih.
11,00
Banhofštrase. Subota. Budi se proleće.
Kafić na ulici, između dva hotela.
Švajcerkofa i St. Gotarda.
Moje godinama omiljeno mesto za posmatranje sveta koji prolazi.
Ne treba da idete u pozorište.
Pozorište se odvija tu pred nama. Svakoga dana.
Potrebno je samo to da se shvati. I da uživate u prirodnoj glumi. Životnoj.
Neponovljivoj.
Obožavam da posmatram ljude koji prolaze.
Sve nacije, rase, vere i svih uzrasta.
Sve profesije i svi polovi.
Svako nosi svoju sudbinu na licu.
Nekoliko klošara prolazi. Preturaju po kanti za smeće.
To ranije nisam video u Cirihu.
Ali jedan ostaje tu, pred nama, na sred ulice da nas zabavlja.
Crnac sa bradom.
Sa zelenom jaknom i kapuljačom na glavi.
Pijan. Ne zanima ga kanta za smeće.
Gega se po pešačkoj zoni.
Vrti u krug.
Nešto mrmlja sebi u bradu.
A onda, odjednom, glasnije kaže:
„ Aliluja!“
Privlači našu pažnju.
Postaje mi sve interesantniji.
Prekidamo poslovni razgovor.
Gledamo prestavu koja se igra.
Igrokaz.
Klošar postaje sve živahniji.
I sve okretniji.
Ima svoju jutarnju publiku.
Stalno mrmlja sebi u bradu.
A onda sve glasnije kaže :
„ Aliluja!“
Klošar ima svoj program.
I svoj svet.
Koji nam se predstavlja u svoj raskoši bednog položaja.
Svet koji je priznat izmamljenim pogledima.
„ Aliluja!“
Viče sve glasnije.
Protestuje.
Maše rukama i nekome nešto važno objašnjava.
„Aliluja!“
Grmi on iz sve glasa.
Užurbani prolaznici ga brzim korakom izbegavaju.
Turisti se smeju, ali se ne slikaju sa njim.
Drugi klošari ga ne primećuju, jer vuku svoje napunjene vreće.
„ Aliluja!“
Urla on da se svi okreću.
Spasenje i slava i čast i sila Bogu našemu.
Istiniti su i pravedni Njegovi sudovi.
„ Aliluja!“
Božansko proslavljanje.
Glas koji govori i remeti subotnji šoping.
Dreka koja nervira poslušne.
„ Aliluja!“
Ne prestaje da se dernja dosadni gubitnik.
Izopšten iz potrošačkog carstva.
Odbačen iz hrama hipermarketa.
„ Aliluja!“ „ Aliluja!“ „ Aliluja!“
Na početku Banhofštrase pojavljuju se dva mlada policajca.
Zastaju i nešto se dogovaraju.
Onda prilaze onome koji remeti red.
Tiho mu nešto pričaju.
On pažljivo sve sluša.
Klima glavom. Njiše se u telu dok stoji.
Okreće se oko sebe i pali cigaretu.
Puši svoj opušak od života.
Policajci ga ostavljaju i odlaze niz ulicu.
Jedva zadržavaju smeh.
Mladi su i poletni.
Nastavljaju dežurstvo.
Klošar ostaje na pozornici sam.
Ponovo.
Ništa ne priča. Samo puši.
Okrenu se nekoliko puta oko sebe.
I utopi se u nabujalu reku ljudi niz ulicu.
Amin!
Beograd, 28.04.2015.
