АЛИ
Увек ме је нервирало то безлично – али.
Кукавичко и правдајуће.
Које је само изговор за наш страх и лењост.
За наше нечињење.
Ваше идеју су добре, али….
После тога можете да ставите шта год хоћете.
Бирајте сами.
Све што ставите ће обесмислити изјаву да су идеје добре.
Ако су идеје добре, онда ту нема више никаквог – али.
Ватајте се у коло и мењајте свет.
Србија свакога дана пропада, али….
Шта али?
Нема нам спаса.
Не можемо ништа да урадимо јер смо кукавице.
Мрзи нас.
Имамо важнијих ствари у животу.
Конформисти смо.
Гледам свој живот.
Не занима ме политика.
Нећу да угрожавам свој бедан живот.
Плашим се да изгубим плату.
Нећу да се компромитујем.
Нећу да се замерам.
Преокрети у друштву настају када већина порази малодушно –али.
Без тога нема суштинских промена.
Зато, смело настављамо борбу.
Која је тек почела.
И која мора да победити –али.
Београд, 07.07.2017
