Početna Sadržaj Rasprave ALBANCI

ALBANCI

10195
5
SHARE

Nikada nisam imao predrasude prema Albancima.
Smatram da su nacija i vera lična stvar svakoga čoveka.
Razlikujem samo dobre i loše ljude.
Pametne i glupake. Vredne i lenje.
Poštene i prevarante.

Na radnoj akciji u Zagrebu 1977. sam upoznao Albanca iz Srbice.
Bio je nekoliko godina stariji od mene.
Upoznali smo se na kopanju nekog kanala.
Bio je jači od mene i radio je kao bager.
Združili smo se i počeli da razgovaramo o svemu.
Bio je otvoren i vrlo inteligentan.

Ispričao mi je da napušta Kosmet, jer će tu, kad tad, biti sukoba.
Od njega sam prvi put čuo šta se sprema.
Nije želeo da učestvuje u tome.
Ne mrzi Srbe i iseljava se u Nemačku.
Tamo hoće da osnuje porodicu i da izbegne balkanske sukobe i mržnje.

Kada sam se vratio sa radne akcije, počeo sam grozničavo da čitam.
Srpsku istoriju i sve o Albancima.
Sa svih strana sam dobijao informacije da će izbiti nemiri na Kosmetu.
Uspavani Srbi su to smatrali tračevima i propagandom neprijatelja komunizma.

A onda su se dogodile demonstracije na Kosmetu 1981. godine.
Javnost je bila zatečena. Poljuljana je laž o bratstvu i jedinstvu.
Socijalističko samoupravljanje je prikrivalo neefikasnu i zaduženu državu.
Te godine je objavljeno dugo čuvana tajna da je jugoslovenski dug dostigao neverovatnih tada 20 milijardi dolara.

Društveni radnici i srpski intelektualci su se izgubili.
Nisu imali nikakvu ideju kako da se reši albansko pitanje na Kosmetu.
Propaganda o socijalstičkim vrednostima i avangardi radničke klase je bila glupost.
Albanci su tražili svoju državu.

Odmah posle demonstracija, na osnovu svojih saznanja, napisao sam članak.
Koji je trebao da donese trajno rešenje albanskog problema na Kosmetu.
Smatrao sam da mi, Srbi, treba da povučemo istorijski potez i da se  razgraničimo sa Albancima.
Zbog svega što se dešavalo u istoriji, zbog velike mržnje Albanaca prema nama, zbog njihove želje da se spoje sa Albanijom, koja će se, kad tad, ostvariti, zbog velikog prirodnog priraštaja među Albancima, zbog srpskih nacionalnih interesa i zbog mira u kući, predložio sam da razlučimo ovce i izbegnemo buduće sukobe, ratove i žrtve.

Zalagao sam se da podelimo Kosmet i da povučemo granicu između dva naroda.

Članak nije smeo niko da objavi.
Studenti i omladinske novine su se uplašili cenzure.
Krivični zakon o razbijanju države je svima visio nad glavom.
Tako članak nije nigde izašao.
Čitali su ga samo moji prijatelji.

Interesantno je bilo tih godina da je srpska inteligencija pokazivala paničan strah kada bi se povela rasprava o trajnom rešavanju problema na Kosmetu.
Srpska malograđanska inteligencija je zabila glavu u pesak.
Čekala je da se problem sam reši.
Srpski šovinisti su predlagali da se Albanci proteraju ili pobiju.

Mislim da je moj odnos bio potpuno racionalan.
Albanci su mlad narod i prirodno će težiti da se ujedine.
Bolje da se mi, Srbi, na vreme sa njima razgraničimo, nego da ugrozimo svoju naciju i svoju državu.
Podela Kosmeta je bilo najbolje rešenje za sve.

Podela se ne bi izvršila u jednom danu.
To bi bio proces od godinu dana.
Prethodno se morao doneti zakon da se Crkvi vrate njena imovina.
Morale bi da se poštuju i zemljišne knjige.
No, sve je bilo moguće organizovati da je Srbija imala hrabrosti da se te godine sučeli sa trajnim rešavanjem albanskog pitanja.

Naklapanja o kosovskom mitu i zavetu nisu mogla da prikriju kukavičluk srpske inteligencije.
Zakukavanje o nebeskom ugroženom narodu nije moglo da opravda nečinjenje srpske države.
Zašto bih bio manje Srbin ako deo Kosmeta pripadne Albancima?
Zar to nije bolje nego da čitav Kosmet pripadne Albancima?

Tada smo mogli da sprečimo sve nesreće našeg naroda na Kosmetu.
Albanci bi dobili svoju pokrajinu na Kosmetu, a Srbi bi dobili svoju pokrajinu.
Albanci više ne bi dobijali finansijsku pomoć za nerazvijene od ostatka Srbije, nego bi se sami starali o svom budžetu.
Ako im darežljivi Slovenci i Hrvati poklanjaju pare, to je stvar
njihovih odnosa.
Srbi sa tim njihovim odnosima nemaju ništa.

Albanci bi morali da plaćaju vodu i struju, zdravstvo, školstvo,
policiju i socijalno.
Vojsku ne bi smelili da imaju. Granice bi obezbeđivala JNA.

To su bili neki od mojih predloga.
Ali, teško je bilo naći na tu temu  srpske sagovornike.
Nacionalna opijenost nam je pomutila razum.

Albance sam dobro upoznao u vojsci u Zadru.
Služio sam u PVO jedinicam 1983/84
Živeli smo zajedno godinu dana.
Odnos oficira prema Albancima je bio sraman.
Naročito Slovenaca i Hrvata.
Gledali su na Albance kao na nižu rasu.

Imao sam velike obračune sa komunističkim oficirima.
Zbog njihove isključivosti, neznanja i totalitarizma.
Ali i zbog njihovog odnosa prema vojnicima Albancima.
Koji su dobijali najprljavije poslove da rade.

U znak protesta, dobrovoljno sam se javljao da učestvujem u radnim jedinicama.
Naša kasarna je opsluživala garnizon i bilo je dosta fizičkih poslova da se radi.
Više sam voleo da radim fizičke poslove, nego da slušam oficirska
lupetanja na časovima društveno-političkog ispiranja mozga.
Odbio sam ponudu oficira da, kao vojnik sa fakultetom, radim činovnički posao.

Tako sam se sprijateljio sa mnogim Albancima.
Najbolji i najdraži mi je bio Murselj Morina.
Bio je iz neke jako siromašne porodice iz okoline Gnjilana.
Živeli su u planini u bedi.
Jedva je natucao srpski.

Vojska je za njega bila letovanje u hotelu sa pet zvezdica.
Prozor u neki novi i lepši svet.
Učili smo jezik. On srpski, ja od njega albanski.
Kada sam izašao iz vojske, sve svoje lične stvari sam mu ostavio.

Radeći i družeći se sa Albancima primetio sam da su podeljeni.
Predrasuda ostalih da se oni kao neko jedinstveno pleme je bila
potpuno pogrešna.
Velika razlika je bila između malog broja Albanaca koji su imali
fakultet i ostalih.
Ti sa fakultetom su izbegavali da rade. Oni nisu bili u našoj radnoj grupi.
Stalno su se držali u svojim grupama u koje nisu mogli da uđu ostali Albanci.

Razgovarao sam i sa tim Albancima koji su imali fakultet.
Neki su završili fakultete u islamskim zemljama.
Moram priznati da su njihova znanja bila jako skromna.
Bilo je onih koji su odbili bilo kakve razgovore.
Držali su se nadmeno i prema ostalim Albancima.
Meni su bili smešni u svojoj umišljenosti.

Albanci iz moje radne grupe su bili sjajni ljudi.
Vredni, poslušni, skromni i jednostavni.
Družili smo se i smejali vojničkim dogodovštinama.
Voleo sam da slušam njihove  albanske narodne pesme.

Za 32 godine poslovnog staža upoznao sam mnogo Albanaca.
Albance iz Preševa, Kosmeta, Makedonije i Albanije.
U nekoliko navrata obišao sam čitavu Albaniju.
Imam prijatelje u Tirani, Draču, Skadru, Elbasanu, Fieru i Valoni.
Albanci iz Albanije se razlikuju od Albanaca sa Kosmeta.
Razlikuju se kao što se razlikuje Srbin iz Dimitrograda i Srbin iz Knina.

Srpski političari čitav vek vode pogrešnu politiku prema Albancima.
Ili su okrutni prema njima i ponižavaju ih ili im sve dozvoljavaju i
puze pred njima.
Vrhunac promašene srpske politike je bilo bombardovanje NATO zlikovaca.
Sve ostalo je poznato.

Moja dva prijatelja i ja smo sastavili rešenje o podeli Kosmeta. Opozicioni list DEMOKRATIJA objavio je 1992. godine taj predlog.
Đinđić me je molio da napišem svoju ideju i da će on to objaviti u
njihovom partijskom listu.

Nakon bombardovanja 1999. sačinili smo, zajedno sa grupom stručnjaka, celovit državni, politički i ekonomski, program za Spas Srbije. U tom programu smo napisali kako se rešava pitanje Albanaca na Kosmetu.
DOS je odbacio taj program.

Danas je najgora politička garnitura na vlasti.

Dovedeni su izdajnici, koji rade prema naredbama iz Vašingtona.
Tako je nastao Briselski sporazum i tako je Beograd krenuo u zvanično priznavanje nezavisnosti Kosova.
Doveli su na vlast ucenjenog šovinistu koji je govorio da će za jednog stradalog Srbina ubiti sto muslimana.
Sada taj konvertit zaokružuje državnost Kosova na čitavoj teritoriji Kosmeta.

Ali, tu se ne zaustavljaju albanski ekstremisti.
Oni idu dalje. Srbija je razorena, okupirana iznutra i spremna na
kapitulaciju.
Albanci su u romantičarskom zanosu i svoj san o Velikoj Albaniji hoće da realizuju.
Kriminalni balkanski političari im to omogućavaju.
Vašington namerno gura Albance u sukobe sa susednim narodima.
Krajnji sukob se sprema sa Srbima.
Kojima žele da preotmu što veću teritoriju na jugu Srbije.
To je kazna Velikog Brata za vekovnu neposlušnost Srba.

Srpski politički ološ radi protiv interesa Srbije.
Srpska javnost je zaokupljena starletama, sportom i muzikom.
Nemamo vremena da vidimo kakva nam se nesreća sprema.
Sonja Biserko i ostali biseri patološke mržnje prema Srbima, raduju se konačnom uništenju Srba i okupaciji Srbije.
Najbilji Srbin je – mrtav Srbin!
Kada ne bude više Srba, tada više neće postojati opasnost od srpskog nacionalizma.

Neshvatljivo je koliko nas mrze.
I danas kada smo toliko pali, oni nas i dalje mrze.

Poslednjih godinu dana javlja mi se jedan Albanac iz Prištine.
Koji prati moje tekstove.
Prihvatio sam ga kao što prihvatam svakog drugog.
Pisao je o tome da podržava ideju ujedinjavanja balkanskih naroda.
Borio se protiv Velikog Brata i njegovog totalitarnog ustrojstva.
Borio se protiv političara, koji guraju balkanske narode u nove ratove.

Bilo je i drugih rasprava i ideja.
Nisam imao ništa protiv takvih ideja.
Više sam pristalica balkanske konfederacije.
Čist račun, duga ljubav.
Ne moramo da se volimo, ali treba da nađemo neki zajednički interes radi saradnje.
Balkanska konfederacija bi garantovala brži razvoj svim balkanskim državma.

I tako, jednom nedeljno smo razmenjivali ideje.

A onda je prošle nedelje usledio ovaj mejl
Objavljujem ga u celosti.
Napisao sam Albancu iz Prištine da ću da objavim ovaj email.
Ostao sam zaprepaćen bezobrazlukom i podlošću.
Na moj tekst OLUJA, on je napisao sledeće:

„Prijatelju
200.000 Srba su progonili iz Hrvarske. Tragedija. Ideplpski daradnici Milosevic i Tudjman su pazarili una ledja jadnoga naroda.Milosevic je finalno inagurisanje unistavanje Srpske nacije uz pomoc akademije Srpske nauke i unetnosti i i stranih drzava koje nisu zainteresovane i nemaju nekaKVE INTERESE DA sRBIJA postoji kao nacija i drzava.u U to sam apsolutno
ubedjen. Milosevic je progonio miliona Albanaca sa Kosova ali oni su se vratili uz pomoc odnosa i interesa medjunarodne zajednice i to se dogodilo prvi put u istoriji od 1822 godine kada je poceo progon Albanaca  iz Beograda pa potom iz Nisa, Prokuplja, leskovca, Vranja itd. Savetujem da procitas knjigum JUSTIN MCARTY pod naslovom DEAD AND EXILE 1822-1922 u 
kome argumentovano dokazuje da u tom periodu su se iselili i ubili 5 miliona Albanaca iz ovih krajeva. Svojevremeno Evropske sile i Rusija su i stvorile Srpsku naciju da bi branili njihove interese i oslabili sto vise uticaj Osmanskog Carstva na BALKANU. Sada politika i interesi su se promenili i Srbija nema nekakvu ulogu koju je imala u proslosti. Srbin historijski nikad nije neki etnicki ili nacionalno pojam bio neko samo verski. historija
pravoslavne srpske cekve to najbolje dokazuje. albanski narod u odnosu na na srbe ih smatraju kao izdajnike svoga roda koji su stvorili vestacku naciju da bi ubijali svoju bracu po krvi i rodu. Zato ih zovu SKUE sto znaci SKIZMATICI ALBANCI koje strane sile su imdale zadatak da eliminisu svoju bracu. Taj komplot je star hiljadama godina a prvi koji je javno demaskirao je SEKSPIR u HAMLETU i KRALJ LIR (YLYR). Iako srpski Historicari se ne slazu
da srpska istorija je lazna sto je normalno za njihov nacional sovinisicki stav ja posedujem sa dokazima da KOSOVSKA bitka nije postojala, da iselavanje iz kosova pod Arsenijem Crnojevicom su se iselili ustvari ALBANCI i da Crkve imanastiri na Kosovu su nasledje Albanaca jer plemana KELMENDI i Gashi su bili  vlasnici do 1912  godine kada Srbija je okupirala Kosova oldukim konferencije Ambasadora u Londonu.Svaka druga interpretacija je
arbitrarna i teska fflsifikacija historije.Nikada srpska politika nece
razumeti i prihvatit ovu teze jer to znaci da su uzasno pogresili i da su ubili svoju Albansku bracu.To bi bilo srtonosno za soveniste i dok su zivi nece nikad odustati da eliminisu Albansku Naciju.Ali vremana su se promenila.“

Ime i prezime neću da objavljujem.
Hoću da igram fer-plej.
Ime autora nije ni važno.
Važno je šta zaista Albanci misle o nama Srbima.

Ako čovek, koji se izdaje da je obrazovan, prosvećen i građanski
orijentisan ovako piše, pa šta onda da očekujemo one koji su ubijali Srbe i trgovali organima.

Prekinuo sam dalju komunikaciju sa njim.
Nemamo o čemu više da pričamo.
Posle ovakvih stavova, nema potrebe da razmenjujem nikakve ideje.
Svako neka ostane u svojoj naciji i neka se bori za svoju naciju.

I dalje ne mrzim Albance.
Oni rade najbolje za svoju naciju i državu.
Oni stvaraju Veliki Albaniju.
Ukazala im se istorijska prilika.

Samo Srbi rade protiv sebe i svoje države.
Ukoliko nastavimo tako da se ponašamo, izgubićemo državu i raselićemo Srbe po svetu.
Na tome rade i oni koji nas mrze.

Moj javni nastup je usmeren na buđenje Srba.
Moj politički i ekonomski program može da spasi Srbiju od dalje propasti.
Sve veći broj ljudi počinje to da shvata.
Možemo da budemo demokratska, bogata i razvijena Srbija.
Ali, ne sa sadašnjim političarima.
Trebaju nam novi političari za moderno doba.
Političari koji će primeniti digitalnu direktnu demokratiju.
Političari koji se neće profesionalno baviti politikom.
Političari koji nisu ucenjeni. Koji nisu izdajnici i kriminalci.

Srbija ima sve uslove za društveni probražaj i ekonomski preporod.
Potrebno je samo da Srbi ustanu u odbranu Srpstva.
Potrebno je da građani Srbije ustanu u odbranu Srbije.

Beograd, 04.08.2015

SHARE

5 KOMENTARI

  1. Dragi Branko,

    Dugo sam se dopisivao sa jednim, takođe učenim Albancem, a sve u vezi sa temom o turskom defteru iz 1455. (koji obuhvata popis na Kosovu i Metohiji – oblast Brankovića). Naime, sve je tako počelo. U osnovi njegovih ubeđenja prepoznajem i lajtmotiv Vama repliciranog mejla, a to je da on u tom defteru vidi pravoslavna imena, a ne srpska. Jer, po njemu su i pravoslavna imena – Albanci…dalje, kaže da nigde ne vidi da se bilo ko od njih izjasnio kao Srbin, a i pitanje je – kaže on, ko je to popisivao.
    Upozorio sam ga par puta da je negiranje drugih naroda i činjenica u vezi sa njima – klasičan rasizam. Mislim da ste i Vi po prvi put imali dodira sa albanskim rasizmom, uobličenog i izgrađenog do poslednjeg nivoa u današnjem vremenu.

    Pozdrav

  2. …slično iskustvo je imao i Slobodan Antonić…
    citat:..Уопште, изгледа ми некако да је плурализам мишљења, барем када је реч о Космету, резервисан само за Србе, не и за Албанце. Можда грешим, али имам утисак да су моје албанске колеге на Косову и Метохији монолитне када је у питању, рецимо, однос према Србима на Северу Косова. Не знам никога од њих ко се залаже, на пример, да Север добије озбиљну територијалну аутономију – попут оне које је Косово имало у оквиру Србије до 1989, или макар до 1999…
    …uverite se i sami…pozdrav

    http://srbin.info/2015/04/19/s-antonic-f-lepaja-1srpsko-albanski-dijalog-dok-jednome-ne/#.VTbQaru2EzA.facebook

    .

  3. Stigao sam do pisma i prestao da citam. Iskreno, G-dine Dragas, vec nekoliko puta kod Vas citam da treba da se „sedne i razgovara“, a vec ste ranije pisali da im se da nekakva autonomija u Presevu i Bujanovcu (gde inace nemaju vecinu, bas kao sto nikada nisu ni imali na KiM ali je propagandom stvoren takav utisak). Jedini „dogovor“ sa njima je… Srpski Skadar i izlazak na more. I u tome ne osecam trunku „sovinizma“ jer samo trazim ono sto je nase. Neka svako upamti – pregovora o deobi nase imovine NEMA!!! (imovina – zemlja, resursi, ljudi, prirodna boatstva…).

    I nisu oni nikakan „mlad narod“ vec izmisljena nacina (1/3-cina su potomci Srba kojima je zabranjeno da se tako izjasnjavaju). A ko stoji iza toga, pa evo Rugova je bio katolik a u Pristini se pravi najveca katedrala na Balkanu, pametnome dosta.

    Albanci su samo „izvrsioci“ tudjih ciljeva (poput ostalih „komsija“). Tako ih i treba tretirati. Ko misli drugacije, eto „i oni su ljudi, dobri, radni, vredni…“ taj treba da se leci!