Početna Sadržaj Privatizacija Akcijski fond treba rasformirati

Akcijski fond treba rasformirati

779
0
SHARE

Slučaj „Putnik“
Na finansijskom tržištu poverenje je sve. Bez poverenja u rad državnih institucija nema finansijskog tržišta. A, ako nema finansijskog tržišta, nema ni ozbiljnih investicija

Da odmah deklarišem svoju poziciju: besan sam! Samo i isključivo to, jer niti poznajem aktere u aferi Putnik, niti išta želim od njih. Baš me briga ko će biti vlasnik Putnika!

Zašto sam besan? Zato što sam radio na formiranju tržišta kapitala u Srbiji, dobrovoljno, pune četiri godine. Stvorio sam tržište stare devizne štednje, učestvovao sam u kreiranju Centralnog registra, u pisanju zakona o hartijama od vrednosti, o preuzimanju, dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicionim fondovima i javnom dugu.

Učestvovao sam i u pregovorima sa Londonskim klubom, koji su uspešno okončani dogovorom o otpisu značajnog dela dugova i doprineo da Srbija dobije prvi kreditni rejting u svojoj istoriji. Pa sam doprineo i da se taj rejting poboljša. Stvorio sam Nacionalnu korporaciju za osiguranje stambenih kredita i tako omogućio hiljadama ljudi da prvi put dođu do stana kroz bankarski zajam i hipoteku. Sve što je izgrađeno na finansijskom tržištu je kad tad prošlo kroz moje ruke i pažljivo sam negovao njegovu reputaciju četiri godine, a onda dođe slučaj Putnik… I muka mi je! Jer, četiri godine rada je propalo za 10 minuta.

Na finansijskom tržištu, naime, poverenje je sve. Bez poverenja u rad državnih institucija nema finansijskog tržišta. A, ako nema finansijskog tržišta, nema ni ozbiljnih investicija.

Budalaština

Šta se, ustvari, dogodilo u slučaju Putnik? Ništa protivzakonito. Ali… Da objasnim: kad sam ja digao ruke od rada na Predlogu zakona o preuzimanju, zato što više nisam želeo da trpim stalno sabotiranje od strane neznalica, u mojoj poslednjoj verziji tog zakona jasno je pisalo da niko ne sme da kupi više od 25 odsto akcija nekog preduzeća na tržištu. Tačka. U tom slučaju, dakle, eventualni nalog se stornira, ne može biti realizovan. Neko je to, međutim, promenio i tako dozvolio da se kupi preko 25 odsto, a jedina sankcija je da se gubi pravo glasa na kupljene akcije preko tog nivoa dok se ne najavi preuzimanje. To nije nikakva sankcija. To je budalaština!

Zbog tog zakonskog nedostatka je i došlo do slučaja Putnik. Acciona je videla očiglednu rupu u zakonu, shvatila je da, ako se povuče iz postupka za preuzimanje, može da kupuju akcije na berzi bez ikakvih sankcija. Uradila je to i tako namagarčila čoveka koji je poštovao zakonsku proceduru i nije imao pravo da kupuje na berzi.

Sad, neću da se upuštam u to da li je ta trgovina na berzi bila fingirana ili ne, da li se Acciona dogovorila sa Akcijskim fondom ili nije, zato što ne znam odgovor na to pitanje. Mogu da sumnjam koliko hoću, ali odgovor ne znam. No, u svakom slučaju, to je krivično sankcionisano, pa neka nadležni organi to do kraja istraže.

Nemoralno

Znam, međutim, da se Akcijski fond u celom slučaju ponašao nemoralno. Prva i osnovna dužnost bilo koje državne institucije je da brine o državnoj reputaciji. U slučaju Putnik mogu bez ikakve sumnje da tvrdim da je Akcijski fond naneo više štete Srbiji svojim ponašanjem nego da je pocepao sve akcije Putnika i bacio ih u đubre. Ogromna većina stranih finansijskih institucija je videla kroz ovaj slučaj ne da nema pravila, ima ih, ali ako se pronađe neka rupa u zakonu čak i državne institucije će to iskoristiti. Što znači da nema morala. A, u nemoralna tržišta ne ulažu ozbiljni ljudi i institucije. Logika je tu vrlo jasna. Ako ti danas koristiš neku rupu u zakonu, sutra će neko drugi da je iskoristi protiv tebe, a taj rizik u životu ne treba ozbiljnim investitorima, jer oni mogu da se „igraju” na stotinama drugih tržišta širom sveta, gde ima i pravila i morala. Da apsurd bude veći, Akcijski fond sada tuži za klevetu i duševnu bol!? Institucija koja je prokockala svoju i državnu reputaciju tuži čoveka kome je nanela štetu. Bezobrazluk!

Šta sada uraditi? Ako se želi spasiti trunka naše reputacije, moramo, čim se formira nova Vlada, ukinuti Akcijski fond i onemogućiti odgovornima da ostanu zaposleni u državnoj upravi. Akcijski fond jednostavno treba rasformirati! Kao što je zbog ubistva premijera bila rasformirana JSO, isto bi trebalo uraditi i sa institucijom i onima koji su ubili reputaciju srpskog finansijskog tržišta i državnih institucija.

(autor je bio savetnik eks-ministra finansija Mlađana Dinkića za razvoj finansijskog tržišta)

Nikola Đivanović, London

Ekonomist magazin broj 364

SHARE