АКАДЕМИЈА

 АКАДЕМИЈА

 

Предложени су нови академици.

Мада не знамо ни шта ћемо са старим академицима.

Који се не оглашавају у најтежим тренуцима српске историје.

Када смо окупирани изнутра и када велеиздајник распродаје земљу.

САНУ упорно ћути.

Зашто ћути САНУ?

Плаше се академици да их политички моћници не казне.

Плаше се да не угрозе своја академска примања и привилегије.

 

Видео сам листу предложених кандидата.

Ништа ново.

Наставља се наше пропадање.

У нашем покушају да спасимо државу од распродаје и нацију од биолошког истребљења не можемо, нажалост, да рачунамо на САНУ.

То је важно да знамо.

На садашње академике не требамо ни да рачунамо.

Нека блеје,посвађани и подељени, у својим торовима.

 

Када се ослободимо велеиздајника и када направимо Владу националног спаса,  када направимо државу и изградимо нове институције, морамо да из темеља променимо и САНУ.

О тим темељним променама пишем три деценије.

Због великог броја младих људи који прате мој рад, поновићу који су моји предлози.

Али, прво да објасним ко може да постане академик.

То је суштина разумевања промене саме институције САНУ.

 

Академик, према мом схватању, може да постане само онај врхунски научник, уметник или јавни радник који је, поред тога што је све постигао у струци, што се уздигао до светских висина, донео нашој држави и нацији, нашој заједници, добро, али који својим деловањем у јавности ради на заштити и уздизању заједнице.

 

Није, дакле, довољно да сте врхунски стручњак и да наука и заједница од вашег рада има заиста неку велику корист, ако сте морална протува,бараба,полтрон, пијанац, слуга владајућег режима,пушач томпуса, битанга, бескарактеран лик и човек недостојан да понесе почасну титулу академика.

Такав генијалан научник или уметник не може да буде академик.

Он може у својој струци да досегне врхове и да му сви одамо признање за његову генијалност, али то није довољно да би био академик.

За акедемика је потребно много више.

 

Академик живи у моралној вертикали.

Академик је апостол знања.

Академик је учитељ народа.

Академик је просветитељ.

Академик је народни мудрац.

Академик је заштитник државе и народа.

Академик је Прометеј који је закован за свој народ.

 

Ко је академик?

Имам ли неки пример да покажем ко је академик?

 

Академик је Михаило Ђурић, филозоф.

Који је лежао у затвору јер се супроставио комунистичкој намери да се разбије Србија.

Поред тога што је био велик српски филозоф, он је својим јавним деловањем показао да је академик непоткупљив и да је морални стоик.

Није се уплашио за свој живот и остао је веран моралној вертикали.

 

Академик је Борислав Пекић, књижевник.

Највећи српски писац.

Који се супроставио комунистичкој тиранији.

Лежао у затвору за своја убеђења и остао веран слободи и борби за грађанска и национална права Срба.

Који је био апостол српске књижевности.

 

Када поставимо у друштву оваква мерила вредности, када будемо имали овакве академике, онда можемо да системски променимо САНУ.

 

Према мом предлогу САНУ би имао само 12 академика.

Дванаест апостола науке и уметности који бране заједницу од незнања, глупости, поводљивости, политичке бахатости и општег националног примитивизма и затуцаности.

Дванаест апостола који својим примером показују како се брани заједница.

Дванаест апостола који показују визију којим путем заједница мора да иде.

 

Србија је мала држава и имамо велики и древни народ.

Зато нам је довољно да имамо 12 академика.

Када један академик умре, онда његово место заузима други академик.

И број академика је увек исти.

 

Академици имају обавезу да се свакога месеца обрате народу.

Добијају  ударне термине на државним медијима.

Износе  мишљење о свим проблемима заједнице.

Уче, просвећују, критикују, предлажу нове идеје и контролишу заједницу да морално не скрене са пута избављења.

Академици су морална савест народа.

Академик беседи и не води политичке расправе.

Када академик беседи, сви слушају његову беседу.

 

Ако академик не може да обавља своју јавну обавезу или ако својим наступима и чињењима одступа од угледа академика, смењује се и нови академик преузима његову јавну дужност.

 

На овакав начин академици остају изван политичких утицаја и имају обавезу да, својом мудрошћу и моралом, воде државу и нацију.

Академици врше моралну корекцију друштва који не стреми заједници.

 

Поред дванаест академика, ту моралну одбрану заједнице од свих напада врше : Патријарх, Ректор универзитета, Председник Врховног суда и Гувернер Народне банке Србије.

Представници независних институција који су изнад дневних политичких збивања.

Њихов задатак је да одбране заједницу од свих злоупотреба.

Њихова историјска обавеза је да одбране заједницу од политичких манипулација.

 

Мислим да би се на овај начин, поред јавних личности које се издвајају својим радом у одбрани заједнице од политичког насиља и волунтаризма моћних појединаца, створиле институционално моћне снаге да се супроставе свакој самовољи или манипулацији дневне политике.

 

Поред овога, историјски задатак САНУ, СПЦ, Универзитета, Врховног суда и Народне банке је да учествују у стварању националне стратегије развоја државе до краја ХХI века.

 

Сви днашњи академици, који не буду изабрани у 12 академика, губе титулу академика и остају да раде у својим одељењима САНУ, настављају са својим научним и јавним радом, без икакве материјалне надокнаде, па тако добијају прилику да се кандидују да буду академици.

 

Треба нам оваква САНУ.

И овакви академици.

Али, претходно се морамо ослободити окупације.

А то морају да ураде људи из народа.

Нови људи.

Који ће створити нову државу и нове институције.

 

Београд,12.шумопад 7527.