ŽAK ATALI
GOVORITI OZBILJNO
Pogledajte šta čuveni francuski mislilac Žak Atali savetuje budućem predsedniku Francuske.
„Na kraju, da li Francuska treba da se meša u sve ove probleme, ili da se pomiri sa time da je samo prosečna sila, koja nema mogućnost da se angažuje u rešavanju velikih svetskih problema?“
Tri decenije traje moja borba sa političarima i ostraščenim,estradnim istoričarima,koji nas guraju u unapred izgubljene
ratove, koji smatraju da tuđa deca treba da ginu za njihove bolesne projekcije,koji su tašti,osioni i bahati i koji niti razumeju istorijske tokove, niti žele da nešto nauče iz istorije,nabeđeni da se obmanama,pljačkama i manipulacijama štite srpski nacionalni interesi.
Ako je jedan Žak Atali rekao za veliku Francusku da je samo prosečna sila,koja nema mogućnosti da se angažuje u rešavanju velikih svetskih problema, onda je moja tridecenijska tvrdnja tačna da je Srbija mala država i da nema razloga da rešava svetske probleme Velikih sila, da moramo da se sklonimo za sva vremena sa svetskih vetrometina,da gledamo svoja posla, da se prilagodimo,čuvajući svoj nacionalni identitet i dostojanstvo,da,napokon, naučimo da kalkulišemo u odbrani svojih nacionalnih interesa,da napravimo nacionalnu viziju našeg opstanka i da to naučimo da branimo, bez obzira koja politička grupacija bila na vlasti.
Žak Atali je potvrdio sve ono što sam već rekao i napisao za Srbiju.
Treba nam politička pamet,koja će to umeti da ostvari.
Postojeći politički ološ odkazi na smetište istorije.
Pročitajte u celosti tekst Žaka Atalija.
Govoriti ozbiljno
Jacques Attali | 13/04/2012
Možemo li se još uvek nadati da ćemo, za ovih nekoliko dana koliko je ostalo do izbora, čuti predsedničke kandidate kako govore o ozbiljnim stvarima iz nadležnosti budućeg predsednika? Sumnjam, imajući u vidu koliko su do sada izbegavali spoljnopolitička pitanja, koja će oduzimati više od polovinu vremena izabranom kandidatu, i njihov blag pristup pitanjima bezbednosti i oporezivanja, koja su očigledno u nadležnosti vlade i parlamenta, i o kojima će partije raspravljati u kampanji za parlamentarne izbore.
U narednih pet godina svet će očito biti opasno mesto i moramo da znamo kako predsednik namerava da se izbori sa problemima koje, budući da kandidati ćute, možemo makar da nabrojimo.
Prvo, u narednih pet godina u Evropi nećemo moći da izbegnemo federalno pitanje. Konkretno, evro neće moći da opstane u sadašnjem obliku bez politike rasta, dostižne samo u okviru federalne Evrope, koja bi obezbedila fiskalne resurse za njeno finansiranje. Kandidati o tome nisu rekli praktično ništa. Na primer, ako bude federalne Evrope, da li će ona obuhvatati 27 zemalja? Ili samo članice evrozone? Ili neki drugi niz zemalja? I ako ne bude federacije, kako ćemo podneti rastuću razliku među privredama koje dele istu valutu? Da li želimo da zaustavimo tu razliku?
Da li će se EU širiti i na druge zemlje, izuzev sadašnjeg kandidata, Hrvatske? Na koje? Na sve zemlje bivše Jugoslavije? Moldaviju? Ukrajinu? Gruziju? Jermeniju? Tursku? Sva ova pitanja će se postaviti pre 2017. Bilo bi dobro čuti stavove kandidata o tome.
Što se tiče odbrane, mnoga pitanja čekaju na odgovor: da li treba da nabavimo nove nuklearne podmornice? Bespilotne letelice? Treba li produbiti integraciju Francuske u vojnu komandu NATO? Da li bi onda trebalo ući u plan raketne odbrane i odreći se nuklearnih podmornica? Ili se treba kloniti ovog projekta? Koje bi zadatke trebalo poveriti NATO savezu nakon njegovog povlačenja iz Avganistana 2012. ili 2013? Da li bi NATO trebalo da se bavi problemima u Aziji? Na Sredozemlju? Na Bliskom istoku? U Magrebu? U Maliju? Zatim, šta treba učiniti za bezbednost i stabilnost Afrike? Sve, uz rizik da izgledamo kao neokolonijalna sila, ili ništa, uz rizik pristanka na preispitivanje granica zacrtanih na Berlinskoj konferenciji 1885? Na kraju, kako se suprotstaviti islamističkom terorizmu? I njegovoj povezanosti sa trgovinom drogom?
Pored toga, kako se postaviti prema Rusiji? Da li se snažno suprotstaviti njenim antidemokratskim tendencijama ili je prihvatiti takvu kakva jeste, kao partnera za evropsku stabilnost? Što se tiče Kine, da li treba da sledimo primer Amerikanaca, koji Kinu vide kao svog glavnog neprijatelja u narednim decenijama, ili da pronađemo način da je pretvorimo u odgovornog i ravnopravnog saveznika?
Na kraju, da li Francuska treba da se meša u sve ove probleme, ili da se pomiri sa time da je samo prosečna sila, koja nema mogućnost da se angažuje u rešavanju velikih svetskih problema?
O svemu tome će predsednik, dan nakon izbora, morati da donese odluku. Očekuju ga da se pojavi 18. i 19. maja na samitu G8 u Kamp Dejvidu, a zatim 20. i 21. maja na samitu NATO u Čikagu. Moraće da zauzme stav prema svim ovim pitanjima. Zar ne bi bilo razumno da birači o tome budu unapred obavešteni?
L’Express blog, 09.04.2012.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 13.04.2012.
