АГОНИЈА
Живимо у политичкој агонији.
Главни кривац за такво стање нације је српска несопсобна, малограђанска, поткупљива, естрадана и метиљава интелигенција.
Која нема никаква решења шта треба да радимо да би се спасили ове програмиране агоније.
Наступи српских интелектуалаца, који нападају овај издајнички режим, су досадна,испразна и заморна, са много понављања, празних места, флоскула, препуна егоцентризма, оговарања, прежвакавање прошлости, без било какве конкретне и оперативне, нове идеје шта данас треба да се ради и како да се организујемо да ово стање променимо.
Обичан народ не могу да кривим за стање у коме се данас налазимо, јер српска интелигенција, тако се сами прозваше, нема никакву нову политичку или економску идеју и није способна да се организује да реши друштвене проблеме.
Искрено, преплашена је, не жели да ризикује, чува стечене позиције, није спремна ни мало да се жртвује, не желе да достигнути комфор и стално изналазе нека оправдања за своја јавна нечињења.
Све им смета и све их нервира.
Немају елементарну пристојност доследног и дисциплинованог рада у тиму.
А без тимског рада најпаметнијих људи у нашој држави и расејању, нема нам спаса.
Да ли сте некада покушали да нешто организујете са естрадном српском интелигенцијом?
Катастрофа!
Потпуна!
Касне на састанке.
На састанцима причају гомилу глупости.
Слушају само себе.
Нарцисоидни су до искључивости.
Неоперативни су.
Тешко се ослобађају заблуда.
И сматрају да неко други треба да уради оно што је њихов задатак.
Србија је пропала јер је пропала српска интелигенција .
Утопила се у мору баналности и незамерања.
Већина њих, ипак, гледа само себе и није заинтересована за судбину државе и народа.
Мисле да је врхунац њиховог јавног деловања то што трабуњају о ономе што наш окупирани, опљачкани и преварени народ уопште не занима.
Част изузецима, којих је,нажалост, мало и који сами не могу да промене друштво.
Отуда морамо да чекамо да невоља у друштву буде све већа, да досегне тачку неиздржљивости, када ће се муњевито ствари почети дешавати.
Чекамо да дође до те тачке прелома.
И радимо на просвећивању оног дела народа који разуме каква решења им нудимо.
То сам назвао –НАТАПАЊЕ!
Видим да натапање даје резултате.
Све већи број људи разуме решења која предлажем.
Ишло би то и много брже када би се ујединила права српска елита и када би стала својим потписом и образом иза политичких и економских решења.
Уједињени можемо да срушимо велеиздајнички и окупаторски режим.
И то је историјска обавеза наше генерације.
Наш велики историчар Милорад Екмечић, пишући о трагичном уласку Срба у промашени пројекат Југославије, наводи да се : „ цела српска интелигенција показала НЕДОРАСЛОМ да разуме и нађе историјски лек за католички сепаратизам.“
Сјајно!
Права реч!
Реч која објашњава карактер српске интелигенције.
То упорно тврдим преко ти деценије.
Српска интелигенција је недорасла историјским обавезама свога времена.
Ево и познатих примера.
Недорасла је била да пронађе лек за албански сепаратизам.
Недорасла је била да пронађе решење за распад труле Југославије.
Недорасла је била да направи нашу националну и државну стратегију за XXI век.
Недорасла је била да направи нови политички ситем и да коначно сруши тоталитаризам.
Недорасла је била да направи економски модел развоја државе.
Недорасла је била да се суочи са прошлошћу и да сурово казни све оне зликовце и ратне профитере који су укаљали свето српско предање о храбрости и поштењу српског војника.
Недорасла је и данас да предложи оперативна решења за излазак из ове националне и државне агоније.
Преко три деценије пишем и говорим која су решења и шта требамо да радимо да избегнемо несрећу.
Нажалост, српска интелигенција није имала храбрости да ме подржи.
Превише су калкулисали и правили комбинације са политичким олошем.
Када је несреће стигла наш народ, онда је требало да се ћути и помаже из све снаге том народу, док је паланачка српска интелигенција нарицала над нашом несрећном судбином.
Пример?
Много има примера.
Али један најупечатљивији.
Страдање мојих Срба у Хрватској.
Ниједна моја идеја од 1990.године није прихваћена.
Вође Срба у Крајини су били опијени демагогијом лажног Вожда у Београду.
Када је колона несрећних прогнаника доспела на Дрину, онда није вредело закукавати и пљувати по Вожду кога су Срби преко Дрине дизали до божанства.
Цена заблуда се платила губитком људских живота и отимањем вековних српских територија.
Узгред, да подсетим овај млади нараштај, који се није ни родио када се та трагедија дешавала, да је националсоцијалистички режим у Београду прогнане Србе дочекао полицијом, која је хватала мушкарце и враћала их назада, и најодвратнијим фолк завијањима, Србија се тресла од тих урлика са државних и парадржавних медија, које су покушавале да прикрију крике старадлника у библијској колони.
И још једна мудра мисао Милорада Екмечића :
„ После проглашења јединствене југословенске државе 1918.године, ниједна политичка странка, као ни цела српска култура, нису формулисале циљ који би тај народ требало да следи. Није изграђена СРПСКА НАЦИОНАЛНА ДОКТРИНА, као што је био случај са првом доктрином у Темишварском сабору 1790.године и другом са Гарашаниновим „ Начертанијем“ 1844. године.“
Подвалачим – није изграђена српска национална доктрина.
Предлажем од 1990.године да се направи, како је рађено у средњем веку, црквено-народни сабор и да се на том сабору скупи сто, двеста или триста српским виђенијих људи из земље и расејања који ће направити српску националну доктрину за сто година унапред.
И?
Ништа.
Нису заинтересовани ни СПЦ нити српска интелигенција.
Заузети су свакодневним, баналним пословима око поделе освојеног материјалног плена.
И то је, господо другови, разлог наше данашње пропасти.
Како да се спасимо?
Не можемо се спасити ако не знамо ком циљу стремимо.
Ако не направимо и објавимо српску националну доктрину.
Коју данас немамо.
И зато лутамо, тумарамо и пропадамо у агонији.
Која се може претворити у наш биолошки нестанак.
Када биолошки нестанемо, онда више не можемо да бранимо територију коју имамо.
И то је онда сигуран крај Срба и Србије.
Који постоје већ 7527. година.
Хоће ли се то догодити?
Зависи од нас.
Ми смо одговорни за судбину наших потомака.
Како да се избавимо сигурне пропасти?
Годинама пишем и говорим.
Нудим конкретна и оперативна решења.
Тражим јавну расправу.
Предлажем решења која морамо да усвојимо да знамо шта радимо.
Не можемо да срљамо као гуске у магли.
Они који ми замерају што пишем и износим решења ништа не разумеју.
Понашају се као те гуске у магли.
Који је смисоа писања?
То може да пита само глупак.
Па, пећински човек је почео први да пише.
Зашто?
Не може се ништа урадити ако не знамо који нам је циљ и које друштво градимо.
Када то будемо знали, онда морамо да имамо нове људе у политици који тај циљ могу и да остваре.
Нови људи морају да буду морални и стручни.
Они који никада до сада нису били у политици.
Такве људе имамо у земљи и расејању.
Позивам те људе да се пробуде, тргну и организују.
Само у тимском раду свих нас можемо да спасимо Србију пропасти.
Предложио сам јавности Програм за спас Србије.
Нацрт смерница Политичког и Економског програма.
Ако је макар 51% Програма блиско вашим идејама, јавите се да се удружимо.
Мора да се направи политичка организација која ће да изнесе промене.
То је једини начин да изађемо из ове агоније.
Немојте да кукате и очајавате.
Ништа тиме не решавамо.
Немојте да баљезгате глупости и да се јавно бламирате.
Ако немате никакве предлоге, боље да ћутите.
Они који имају предлоге решења нека напишу.
И објаве.
У великој јавној расправи можемо да дођемо до решења.
Порука естрадним српски интелектуалцима.
Престаните да причате испричане приче.
Не можемо више да вас слушамо!
Изнесите нам конкретна решења у области где сте стручни.
Брбљиви и брљиви општи стручњак нам не треба.
Дијагнозирали смо сто пута стање.
И знамо да стање не ваља.
Која су ваша решења?
И шта сте спремни урадите да се та решења испуне?
Господо другови, покажите да сте дорасли и да разумете своје доба.
Покажите да знате историјски лек за наше национално оздрављење.
Покажите нам на делу.
Или умукните!
Склоните се и препустите место онима који хоће и знају.
Београд, 14.07.2018
