NERAZVIJENO i neregulisano tržište kapitala, odnosno hartija od vrednosti, samo je jedna od brojnih slabosti koje prate privatizaciju u Srbiji. I danas, pet godina posle donošenja Zakona o privatizaciji, èiju je primenu institucionalno omoguæila tada formirana Agencija za privatizaciju i akcijski fon Republike Srbije, jako je nasleðe ovog, po mnogo èemu neregularnog procesa, još iz 90. godine.
Profesor dr Miladin Kovaèeviæ, poznati ekonomista, zamenik direktora Republièkog zavoda za statistiku, u razgovoru za „Novosti“ kaže da privatizaciju u našoj zemlji prati i koncentracija špekulativnog i neregularno steèenog kapitala u toku 90-ih, bilo da je reè o gigantskoj preraspodeli putem hiperinflacije ili koncentracijom kapitala koju je omoguæila kriminalizovana država.
– Od 2001, kada je donet, Zakon o privatizaciji nije imao adekvatnu podršku zakonskih rešenja u sferi pravosudne regulative, kao i sada važeæeg zakona o privrednim društvima – kaže dr Kovaèeviæ. – Temeljna zakonska osnovica je trebalo da se sadrži u nekoliko zakona – o hartijama od vrednosti, privrednim društvima, investicionim fondovima, u zakonima ili zakonskim rešenjima o ponudi za preuzimanje i Zakonu o raèunovodstvu i reviziji. Koliko mi je poznato, neki od ovih zakona su postojali, a neki u meðuvremenu promenjeni, izmenjeni ili doneti, ali se i danas privatizacija suoèava sa nedograðenim regulatornim sistemom.
PRODAJA NA DVA KOLOSEKA
MEÐU brojnim primerima je privatizacija „Knjaz Miloša“ gde je, kako objašnjava naš sagovornik, uoèen regulatorni vakuum, kada je reè o postupku preuzimanja. Ne treba biti ekonomski ekspert da bi se shvatilo da postojeæi propisi ne samo da impliciraju te vakuume u pojedinim sluèajevima privatizacije, nego su i nedovoljno precizni, a ponekad i konfliktni.
– Svedoci smo vrlo problematiènih sluèajeva privatizacije i dokapitalizacije iz 2002. i 2003. godine – kaže dr Kovaèeviæ.- U formalnom smislu neke su, možda, pokrivene tada važeæim zakonima, ali su došle u ciklièni red afera. Nasleðen regulatorni instrumentarij bio je ne samo neadekvatan, nego svojevremeno i krojen tako da omoguæi pretvaranje državnog i društvenog kapitala u privatni. Dograðivanje i harmonizovanje regulative bitno je i zbog nastavka procesa privatizacije, posebno u javnom sektoru. Ne mislim prevashodno na velika državna preduzeæa – NIS, EPS – veæ na lokalna preduzeæa, komunalna i druga, gde je neophodno odreðeno uèešæe privatnog kapitala, odnosno partnerstvo javnog sektora i privatnog kapitala.
Regulisanje tržišta hartija od vrednosti po mišljenju profesora Kovaèeviæa, znaèajno je prvenstveno zbog „sivog“ tržišta i njegovog pogubnog uticaja na razvoj tržišta kapitala.
– Zakon o privatizaciji nije dovoljno izgraðen, kao ni metodologija tenderskog ili aukcijskog postupka – kaže dr Kovaèeviæ. Dosadašnja privatizacija zato ima dva koloseka – onaj produktivni i poželjni oznaèava se sintagmom strateškog partnerstva. To su uglavnom strane kompanije koje su kupovale domaæa preduzeæa donoseæi tehnologiju, invessticije i znanje. One su najvažniji zamajac izvoza i rasta bruto domaæeg proizvoda. Na žalost, u dosadašnjem procesu privatizacije, kapital velikih društvenih kompanija ili kombinata preveden je u privatne ruke na osnovu koncentrisanog kapitala. Za ovu tvrdnju primeri su neki poljoprivredno-industrijski kombinati i njihovi resursi. I danas, ta sredstva nalaze se pred vratima èetvrtog kruga privatizacije.
IZNOŠENjE PA UNOŠENjE NOVCA
– NIJE nikakvo èudo – naglašava Kovaèeviæ – da su se u talasima kompanije „uvlaèile u tunel“, koje su poslovale uspešno, a onda se našle u dubiozama iz kojih kao društveno vlasništvo nisu mogle izaæi – objašnjava naš sagovornik. – Tu je posebno iskorišæavan dužnièki odnos prema državi ili bankama, nametnut kroz obaveze koje su kreirane u klanovskom odnosu a onda, prilikom privatizacije inaèe zdravih kompanija, iskorišæene za strukturiranje cene kroz investicioni i socijalni program.
Zakonska regulativa nije pružala, a ni sada ne pruža, adekvatnu osnovu za praæenje izvršavanja investicionog i socijalnog programa. Tako se u ukupnom paketu uvek mogao dimenzionirati investicioni program kao kontrateža malom finansijskom vrednovanju:
– U ovom trenutku su najproblematièniji trgovina akcijama i procesi dokapitalizacije i preuzimanja – kaže dr Kovaèeviæ. – Ima indicija da domaæi kapital iznet u inostranstvo ima dvostruku ulogu u sticanju dobiti ili kapitala. Formiraju se takozvani investicioni fondovi ili firme, ili su takve veæ postojale kao ofšor kompanije u inostranstvu. One pozajmljuju kapital, kreditiraju domaæa povezana lica za potrebe uèešæa u privatizacijama. U takvoj, dvostrukoj ulozi, taj kapital s jedne strane kupuje kapital u zemlji, a s druge strane omoguæuje zaradu na kreditnim transakcijama koristeæi povoljne kamate.
PRIMER „NOVOSTI“
ISTIÈUÆI da su „Novosti“ tipièan primer pokušaja da se iskoristi pravni i institucionalni vakuum, kako bi se kupio najznaèajniji udeo, odnosno obezbedila veæina prava, profesor Kovaèeviæ kaže: – „Divac d.o.o.“ je, koliko razumem, u pokušaju preuzimanja znaèajnijeg dela akcija takozvanih malih akcionara. To se odvija u nekom nevidljivom postupku sukoba interesa jedne grupe malih akcionara, a da se pri tome prenebregavaju interesi druge grupe akcionara i države. Dakle, van berze tržišta kapitala, nastoji se „uloviti“ znaèajan paket akcija i „ušunjati“ se u veæinsko pravo pre nego što je uopšte rašèišæen vlasnièki status kompanije u pogledu dosadašnjeg privatizacionog procesa i odnos države i kompanije, odnosno vlasnièka prava države u kompaniji.
Zaštita vlasnièkih prava države je i ovde nešto kompleksnija – dodaje dr Kovaèeviæ – jer se radi o nerašèišæenom odnosu dve države kao pravnih subjekata. Sem toga, sam postupak je „pametno“ kreiran da se održi u formalnim pravnim okvirima (takozvani simulovani pravni postupak). Redosled koraka je nužan, smatra dr Kovaèeviæ. Prvo, mora se odrediti status države i dela njenog vlasništva. Taj postupak može veoma brzo da se reši. Sledi, zatim, objedinjavanje ponude. I, konaèno, kao treæi logièan potez je raspisivanje tendera za strateškog partnera a to bi, prirodno, jedino mogla biti velika novinska korporacija.
VELIKI SVE VEÆI
ZAJEDNO sa privatizacijom, odvijao se proces stvaranja monopola i kartelskih struktura, što je veæ u prošloj godini imalo efekta na kretanje cena na našem tržištu. – Sada pratimo pokušaje ekonomske vlasti da obuzda uticaj na cene kartela u trgovini – kaže dr Kovaèeviæ. – Apel da se snize ili limitiraju trgovaèke marže je najekletantniji primer prinude koja dolazi upravo od tih struktura da država podigne stepen kontrole cena i time dodatno ugrozi slobodu tržišta. Ti karteli, u uslovima kada obuhvataju više od polovine domaæe trgovine na malo, podižu trgovaèke marže na više od 30 odsto.
V. TALOVIÆ
Veèernje novosti, 26. mart 2006
