– Zamisli, molim te, kaznili su me što sam iz firme uzeo utikač za struju.
– Ukrao si utikač?
– Uzeo sam, moja firma pravi utikače ..
– Ukrao si utikač?
– Opet, on! Uzeo sam! Pa, šta?! Jedan usrani utikač i oni hoće da me izbace sa posla.
– Zato što si ukrao.
– Uzeo sam! Toliko utikača ima u firmi. Šta im znači taj jedan utikač. Magacioner je uzeo čitavu torbu utikača…
– Ukrao?
– Uzeo! Ukrao! Baš me briga! Čitavu torbu utikača. I? Ništa. Niko ga ne kažnjava. Zamisli to? Mene su napenalili za jedan smrdljivi utikač…
– Ali, ti si na početku…
– Na početku čega?
– Na početku – procesa.
– Kakvog procesa?
– Procesa krađe.
– Ne razumem! Objasni mi.
– Magacioner je, kako ti kažeš, uzeo samo torbu utikača. Usranih i smrdljivih! Šta je to? Ništa! Ali, on će reči, to je stvarno ništa u odnosu na ono šta krade njegov šef…
– Tačno! Taj bandit ukrade sigurno kombi utikača. Ubeđen sam u to…
– Eto, vidiš! A šta će da kaže taj šef?
– Šta ima da kaže? On je – lopov!
– Dobro, on je lopov. Ukrao je, zar ne?
– Jeste, ukrao je i niko ga nije kaznio….
– Taj šef će da kaže, to šta sam ja uzeo nije ništa, moj direktor uzima šleper..
– Tačno! Direktor izvoza je bandit. Taj krade na šleper.
– Šta će reći direktor izvoza?
– Smisliće on već neku prevaru. Nikako da ga uhvate…
– Direktor izvoza će reći, to što ja uzimam nije ništa prema onome što krade generalni direktor kompanije..
– Sigurno! To je klasičan kriminalac. Taj uzima na provizijama šlepere. I? Ništa! Garantujem da uzima napolju novac i ne unosi ga u zemlju. Stalno putuje u inostranstvo. Slaže pare, mamicu mu…
– A šta će on da kaže?
– On? Šta ima da kaže? Treba ga odmah uhapsiti i sve što ima na računu da vrati u firmu. Sve je on to pokrao…
– On će da kaže, to što ja uzimam provizije, to nije ništa prema onome što uzima naš gradonačelnik. Taj je na izgradnji mosta i puta obezbedio svoju porodicu do kraja života…
– Jeste! Taj se nafatirao za čitavu porodicu. Klepao je gde stigne! Velike pare je uzeo. Uh! Kažu da je uzimao na svim poslovima u gradu. I? Ništa! Skinuli ga sa mesta gradonačelnika. Ostavio grad u minusima. Pokrao je kasu. Eno šeta i zajebava se po gradu. Užas! A, mene kažnjavaju za jebeni utikač…
– A šta kaže gradonačelnik?
– On kaže….on kaže… nije to ništa što sam ja uzeo, znate li koliko je uzeo ministar građevine za pravljene auto-puteva…
– Bravo!
– A šta onda kaže taj ministar?
– He-he! Ta vucibatina i džiber kaže… da to što je on pokrao pare nije ništa prema onome što je ukrao premijer…
– Odlično! Šta kaže premijer?
– Premijer? Taj mafijaš? Njega ne zanima koliko su ministri pokrali. On će da kaže, to što je on uzeo nije ništa prema onome što je tajkun uzeo za jednu godinu. Samo za jednu godinu!
– To je poenta?
– Da. Tajkun za jednu godinu ukrade više nego…
– A šta će on da kaže?
– Nije to ništa! To je sitnica prema onome šta se krade na Vol Stritu samo za nekoliko minuta…
– O-o! Pa, ti pratiš berzu?
– Ne pratim! Nemam pojma kako funkcioniše. Ali, pročitao sam koji novac oni kradu. To je neverovatno! Vrti mi se u glavi od tih cifara. To je bolesno…
– Šta je bolesno?
– Pa, to što kradu.
– Ali, ti si takođe ukrao?
– Ja?!? Svašta! Ja sam samo uzeo utikač. Neće svet propasti zbog jednog utikača? Ovi pokradoše čitav svet. I ko strada? Mi! Sirotinja! Mi uvek stradamo. Mene kažnjavaju…
– Ali, ukrao si.
– Nisam! Uzeo sam jedan, upamti – JEDAN, utikač. Jedan! Samo jedan!
– Ukrao si ga…
– Jedan, jedini! Pa, dobro! Jesam! Priznajem! Ukrao sam! Pogrešio sam! Nisam smeo da ukradem. Neću sada da se pravdam. Ali, ukrao sam samo jedan. Jedan! A tek oni?
Beograd, 01.09.2014
