Početna Sadržaj Upozorenja ГЛАДУЈЕ ВИШЕ ОД 300.000 ДЕЦЕ

ГЛАДУЈЕ ВИШЕ ОД 300.000 ДЕЦЕ

1228
0
SHARE

Више од милион људи у Србији данас живи на ивици егзистенције. Стопа сиромаштва која се у 2009. години повећала највише погађа старe особе, пензионере, самохране родитеље и децу. Србија хита у ЕУ, гради мостове, насеља, тржне центре, ауто-путеве и привлачи стране инвеститоре, на једном оброку дневно, без кога би многи, па и најмлађи, остали да нема народних кухиња и свратишта. Познати економски стручњак Бранко Драгаш, сматра да у Србији више никога и није брига за гладну децу по чијем се броју, као и у свим лошим стварима, налазимо на врху лествице у Европи.
– Читао сам 2009. извештај УНИЦЕФА да у Србији има 300.000 гладне деце. Од тога 150.000 неухрањене и 150.000 оне која буквално нема шта да једе. Стање се до сада вероватно погоршало, али извештаји се раде на сваке три-четири године. Зашто? Па зато што више никога није брига за гладну децу у Србији – упозорава Драгаш.
Драгица Кљајић из Црвеног крста Србије каже да оброке народних кухиња у 69 општина у Србији користи 29.000 становника, а од тога 6.121 дете.
– То су подаци са почетка 2010. године и они искључују Београд. Зими се број оброка повећава зато што наши корисници лети углавном одлазе на сезонске послове где добијају и храну. Народне кухиње у Србији нису за бескућнике, такве кухиње на жалост код нас не постоје. А када су у питању деца корисници кухиња онда углавном долазе деца са родитељима. Узраста су од три, четири године па на више. Комисија за народну кухињу на основу критеријума о социјалној угрожености додељује право на по један оброк дневно који се састоји од пола векне хлеба и пола литре куваног јела – каже Кљајић и додаје да су много већа средства обезбеђена од када је Расим Љајић министар рада и социјалне политике.
Кљајић истиче да је поред обезбеђених средстава, Црвеном крсту обезбеђено и шест путних возила која развозе храну до дистрибутивних пунктова, термоси…
Милица Ђорђевић из Центра за интеграцију младих истиче да тачан податак колико је гладне деце у Србији нико нема, а да они располажу подацима колико деце посећује свратиште у Крфској улици и дневни центар на Новом Београду.
– Тешко је доћи до тако прецизних статистичких података. Можемо само да изнесемо оне за које поуздано знамо да су тачни. Деца са којом радимо су она која живе или раде на улицама главног града, а ступили смо у контакт са више од 800 малолетника. По неким нашим проценама са терена, око 2.000 деце се налази на улицама, међутим то су само процене. Тачан податак немамо – каже Ђорђевићка и додаје да је најчешћи старосни узраст оних који раде на улици од осам до 12 година.
Ђорђевићка још објашњава да деца тог узраста могу самостално да се крећу кроз град.
– То су у већини случајева ромска деца која просе на улицама, тамо спавају и тамо живе. Доласком у свратиште добијају топли оброк, могућност да три ноћи преспавају, да се окупају и добију сезонску гардеробу. Ипак је најтеже оним особама којe су у Србији правно невидљивe, јер као таква не могу да користе и ону помоћ коју могу да добију – каже Ђорђевићка.
Из Центра за интеграцију младих као највећи проблем наводе несигурни прилив новца.
– Највећи проблем је што свратиште за децу улице нама сигурни прилив новца. Од Града Београда добијамо око 35 одсто буџета који даље пунимо различитим акцијама и донацијама. Али не можемо са сигурношћу рећи да ће свратиште постојати и за шест месеци, јер живимо у земљи која се бори за донацију народним кухињама. У земљи у којој прихватилишта за стара лица, децу и омладину сваке зиме кубуре са простором требало би да постоји више воље да се тим људима помогне и да се мало више пажње посвети овом проблему – истиче Ђорђевићка и додаје да је у месецу октобру свратиште у Нишу посетило 90 деце, а у Новом Саду око 150.
Чекају се нова истраживања
Из УНИЦЕФА објашњавају да је истраживање о стању деце и жена рађено 2006. године и да се тако велика истраживања врше на четири године током којих се сакупљају подаци.
– То истраживање радио је Уницеф у сарадњи са Заводом за статистику и стратешки маркетинг. Резултати су били да у Србији око 300.000 породица са децом живи испод линије сиромаштва, а близу 300.000 на линији сиромаштва која се 2007. смањила да би се опет 2009. повећала, али то се не односи на гладне. Ново истраживање се ради и биће објављено 2011. – каже Јадранка Милановић, портпарол УНИЦЕФА.
М. Карић

Правда 17. децембар 2010. | 19:07

SHARE