ПОСЛОВАЊЕ

 

Упркос компјутерима, интернету и модерним технологијама остали смо заробљени у папирама, процедурама и силном трошењу времена на чекању.

Стално се нешто чека и плаћа.

Државна управа је трома, неефикасна и скупа.

Силно време грађани троше на прибављању папира, потврда и разних докумената.

Трошкови тих послова перманентно расту.

Власт отима паре грађана на сваком кораку.

 

Пре неки дан сам имао оставинску расправу.

Више од месец дана смо чекали изводе из катастра.

Зашто толико дуго? Нико није знао да ми објасни.

Нотари спорије раде од судова и неколико пута су скупљи.

Сваки папир наплаћују,нема више примерака истог решења, правдајући се да је то све по закону.

 

Ево једне калкулације.

Ако један папир који се оверава кошта 360 динара и ако знамо да фотокопирање тог папира кошта, реално на тржишту, око 7 динара, да ли је могуће да ударање печате кошта 258 динара по страници?

Пута број страница.

Зашто је то тако супо?

Колика је профитна стопа у овом ударању печата?

 

Државне таксе су огромне. Расту из месеца у месец.

Режим је све трошкове наше пропасти превалио на привреду и грађане.

Привреда се задужује , пропада и стоји.Нема развоја.

Грађани су сиромашни, ћуте и исељавају се све више.

До када ће да ћуте? Где је крај оволиком исељавању?

Видећемо. Неки крај сигурно постоји.

 

У мом послу на финансијским тржиштима, компјутеризација није донела никакакав помак.

Напротив, више посла, обрта и пара је било у 1984.години, када сам почео да радим на финансијским тржиштима, него данас.

Тада сам радио само са једним фиксним телефоном у канцеларији и једним телефоном преко заједничке централе, служећи се локалом.

Имали смо и телепринтер за светска тржишта и машину за куцање.

Факс се појавио тек 1990.године.

 

Данас имамо интернет, компјутере, мобилне телефоне, вибер, вотсап, сигнал, имо, скајп, имејлове и повезани смо сваке секунде са партнерима на светском тржишту.

И тешко се праве послове.

Ужасно тешко.

Говорим о нама, пословним људима, који не сарађују са политичарима и који немају државне аранжмане.

Никада овако тешко није било у пословању.

Ко не верује, нека изађе на тржиште.

 

Некада сам дневно имао огроман обрт капитала.

Преко 300 разговора дневно на телефону и сваки трећи се завршавао закљученим послом.

Радили смо годинама на реч.

Уговоре би правили касније, када су паре већ биле у промету.

Дешавало се да уговоре правимо и уназад, за протеклу годину, јер у великом обрту нисмо ни приметили да немамо уговоре за завршене послове.

Велико је било поверење међу пословним људима са којима сам радио.

И срамота је било да неко покуша некога да превари.

 

Интересантно је да у то време нико није узимао провизије у пословању.

Радили смо да се докажемо да смо способни и за редовну плату.

 

А онда је дошла лажна представничка демократија политичког олоша и неолиберална прича тајкуна о слободном тржишту.

Данас на 1.000 пословних разговора може да се закључи један посао.

Нико не ради на реч. Нема поверења. Сви се плаше. И послови стоје.

Тако смо пропали.

Свет и Србија.

Криза траје 11 година и сада улазимо у још дубљу фазу кризе.

Не види се излаз из садашње кризе.

Криза је произашла из пљачке и лагања.

 

Никада оволико превараната није било у светским пословима.

Никада оволико фалсификата и подвала.

Фалсификују се свифт налози, банкарске гаранције, чекови, изводи из банака, акредитиви, бондови, менице и банкарски инструменти за које никада нисте чули.

Све се фалсификује како би се клијенти преварили и некако им отели новац.

Преваранти су из свих нација, раса и вера.

 

 

Преваранти свих земаља су се ујединили!

 

Тако се наставља агонија комерцијалне цивилизације.

Којој нема спаса јер је погрешила смер кретања.

Нове технологије су поробиле човека и направиле га зависним.

Мобилни телефони су отуђили људе и уништавају нашу децу.

 

Овако стање је дугорочно неодрживо.

Потрошачка цивилизација ће ударити у земљу.

Што се пре то догоди, биће боље за све нас.

Осим за политички олош и тајкуне.

Који паразитирају на нашој несрећи и страху грађана.

И зато обмањују грађане новим демагогијама.

Њима није у интересу да се сруши тоталитарни систем.

Они одлично живе у том насилном  и манипулативном систему.

 

Али,  ипак, признајмо,нису они никакав проблем, него грађани.

Који им дозвољавају да их лажу и краду.

 

Београд,24.01.2018