Početna Tekstovi
6130
0
SHARE

О  НЕЗАМЕРАЊУ

 

Родитељима се не замерамо, јер смо њихова деца.

Нашој деци се не замерамо, јер смо им родитељи.

Широј породици се не замерамо,јер су нам род.

Старијима се не замерамо, јер смо васпитани.

 

У школи се не замерамо, јер морамо да учимо од оних који више знају.

У војсци се не замерамо, јер морамо да слушамо.

На послу се не замерамо, јер смо плаћени.

У браку се не замаерамо, јер тражимо компромис.

 

Држави се не замерамо, јер се плашимо.

 

Незамерње нас прати читав живот.

Вуче се за нама као тамнички ланац.

Који нам не дозвољава да будемо слободни.

Који нас држи везане и поробљене.

 

Незамерање нам намећу  од малих ногу.

Стављају нам поводац  око врата.

Жвале гурају у уста.

Да научимо да их вучемо кроз живот.

И да могу лакше да нас упропасте.

 

Слободан човек без страха дела и износи своје мишљење.

Слободан човек зна да мора да се бори за  слободу.

Слободан човек верује да може да одбрани слободу.

И спреман је да се жртвује.

 

Незамерање је пристанак на робовање.

Незамерање је удобност конформизма.

Незамерање је топлота смрдљивог стада.

Незамереље је лајање на каравене које пролазе.

 

Незамерање је болест друштва у распаду.

 

Крикните!

Урликните!

Не пристајте!

Ослободите се страха!

Урадите једном нешто за себе.

 

Београд, 21.05.2017

 

 

 

 

 

 

SHARE