Početna Sadržaj Osvetljenja Реконструкција и последњи дани

Реконструкција и последњи дани

916
0

Аутор: Мирослав Пaровић

Одбрамбени маркетинг Владе
„Реконструишите се више, па да вам свима видимо леђа!“.

Прича око реконструкције Владе Србије је постала толико иритирајућа да је сваком честитом човеку на ум могла пасти само једна мисао: „Реконструишите се више, па да вам свима видимо леђа!“. Међутим, треба приметити да је власт применила тактику Срећка Шојића („да им уз Лепу Брену увалим и радијатори“), па је уз јалову причу о реконструкцији Владе у етар избацила и причу о оснивању Развојне банке Србије, али кренимо редом.

Реконструкција Владе

Једна од играчки за бебе која служи развијању логичке интелигенције је она у којој беба треба да коцку убаци у кутију кроз отвор у облику квадрата, ваљак кроз отвор у облику круга и тако редом. Играјући се оваквим играчкама у најранијем детињству, сви смо ми још тада научили шта се може а шта не може упарити и да никако не може ваљак кроз квадратић!

Ови који су осмислили овакву реконструкцију владе су очигледно у детињству пропустили ове животне лекције, па ће Влада Србије у будућем периоду (надамо се сви што краћем!) изгледати мање више слично полигону за обуку шимпанзи (тамо је честа појава да ваљак прође кроз квадратић). У прилог томе ево кратке анализе само пар најзанимљивијих спојева, а на психолозима је да утврде која је дијагноза за ово:

Министарство животне средине, рударства и просторног планирања: ово министартсво је занимљиво по два основа, прво по министру који није реконструисан, а друго по објашњењу премијера зашто баш овакво министарство. Нови-стари министар је у току свог министровања успео да потпуно заустави градњу у Србији, да Влади Србије његова фирма прода компијутерску опрему, да његова фирма по Србији продаје папирне ролне за фискалне касе и да за један обичан сајт да 25.000 евра!
Све ово више је него препоручило овог министра да настави са радом и то још са повећаним надлежностима. Објашњење премијера зашто је надлежност новог министарства оваква, свело се на то како рудници загађују животну средину, а свакако треба да буду просторно испланирани. А ко ће боље од ортопеда то да уради?!

Министарство инфратсруктуре и енергетике: од тренутка када се у Влади Србије први пут појавило капитално министарство, оно није престајало да изазива знатижеље. Једно од основних питања је увек било шта су уопште надлежности тога министарства, а онда се временом усталило да се то министарство превасходно бави саобраћајном инфраструктуром.

Имајући у виду да радови на Коридору 10 напредују логиком „не иде, не иде, па стане“, а да је новом-старом минситру досадило да објашњава који ће све нови аутопутеви и пруге да пројуре кроз Србију, одлучено је да се још једна „ситна“ област придода министарству.

Логика је ваљада да и енергетика у Србији треба да профункционише онако како теку радови на Коридору 10.
Да би се у пракси видело како ће ова два министарства функционисати, најбоље је узети пример на коме се њихове надлежности преклапају. Наиме, познато је да је рударски коп Колубара дошао до Вреоца и да, уколико ово насеље не буде размештено у најскоријем року, Србији прети пад производње електричне енергије и већ од 2014. године по том сценарију морала би да се увози електрична енергија у износу од око 320 милиона евра годишње.

Дакле, ствар је више него ургентна! Да видимо шта сада ова два наша нереконструисана министра у реконструисаним министарствима треба да ураде.
Први мора да просторно испланира копове, да реши проблеме нелегалних објеката у Вреоцима, да уреди област експропирације земљишта (на начин да неко остане не намирен како је планирао на обилазници око Београда), да обезбеди локалитет пресељења насеља и да убеди грађане Вреоца и разне друге интересне групе да се што мирније и што хитније преселе на тај нови локалитет!

Други треба да инфраструктурно опреми локалитет који је први одредио за пресељење, а да по пресељењу омогући да се угаљ из Вреоца што ефектније и што ефикасније преради у електричну енергију! Питам се: има ли икога ко мисли да ће ова двојица урадити било шта од овога што би морали?!

Реклама

Оснивање Развојне банке Србије

Пре било какве дубље приче, треба рећи да је развојна банка у Србији морала бити основана још давних дана. Вероватно је најпогодније време била 2001. година, када је требало имовину четири угашене банке спојити и извршити докапитализацију, те на тај начин створити јаку развојну банку.

Други погодан тренутак је био после продаје Мобтела, када је тај новац, уместо у текућу буџетску потрошњу, морао отићи у оснивачки капитал развојне банке. Нажалост, у оба случаја то није учињено!

Шта је данас навело исте оне актере који су пропсутили две шансе за оснивање развојне банке да причају о томе како је таква банка потребна Србији?! Два су разлога за то, један је чисто маркетиншке природе, а други је тај да ће се преко развојне банке државним парама финасирати финасијери странака.

Први разлог не треба превише објашњавати, једноставно читава ова власт је заснована на маркетиншком трику и она једноставно не зна да функционише другачије. На власт су дошли, после ритуалне вожње фића у Крагујевцу, са све остарелим Флојдом. И потпуно је логично да се траже рекламни трикови за наредни изборни циклус, па је прича о Развојној банци Србије погодна, јер би могла да покаже како се Борис разликује од Млађе по томе што Борис отвара националне банке, док их је Млађа затварао!

Други разлог је важнији, наиме све је мање простора за намиривање финасијера партија, јер ММФ дише за вратом, а и читава страначка прича у Србији је услед смањене количине пара постала бара која пресушује, пе се и крокодили све више бију!

Истина, наместили су они својим пријатељима брдо послова и обезбедили део новца за наредну кампању, али увек треба још и увек треба неки нови начин, а да се Власи не досете. Прича са Националним инвестиционим планом им је прошли пут одлично прошла, јер су преко те приче сав новац од продаје Мобтела циљано давали својима и на тај начин обезбедили и финасијере кампања, али и гласаче.

Прича са Развојном банком Србије би њима могла да служи потпуно исто као НИП, стим да је НИП био систем бесповратних субвенција финасијерима власти, док би финасирање из развојне банке било са неком каматом, јер ипак су данас времена тежа неко пре пет година!

Двери – Покрет за живот Србије је у трећој тачки Новог народног договора изнео становиште да је Србији неопходна јака развојна банка и јак фонд за одрживи развој Србије. Наша идеја је свакако различита од идеје власти, јер су нам намере дијаметрално супротне од њихових. Суштина наше приче око оснивања развојне банке је у томе да мора постојати национална финасијска институција која ће се бавити финасирањем оних области за које не постоји заинтересованост комерцијалних финасијских институција.

Ту пре свега мислимо на финасирање инфраструктуре у српским селима, финасирање обнављања пољопривредне механизације, финансирање оснивања произвођачких задруга и сл.
За оснивање и сврсисходно функционисање квалитетне развојне банке потребно је преко пола милијарде евра капитала, а наш је план да се та средства обезбеде највећим делом од демонополизације српске привреде, као и од српске дијаспоре. Такође, да би развојна банка добро функционисала неопходан је квалитетан менаџмент.

Наша је идеја да би се пољуљано поверење матице и дијаспоре најбоље дало поправити тиме да се у менаџмент ове институције доведу еминентни представници Срба из Расејања. На овај начин би у решавање судбине Србије активно укључили Србе из целог света, чиме би њихова знања и искуства која су годинама акумулисана била стављена у службу Отаџбине. Такође, на овај начин би се повећала сигурност дијаспоре у добре намере матице, а самим тим и улагање средстава из дијаспоре у развојне пројекте у Србији.

Ми из Двери – Покрета за живот Србије смо схватили да је време које је пред нама, време у коме ће се мерити конкретни резултати, а не време у коме ће се мерити резултати добре рекламне кампање. Из тог разлога је наше опредељење да међу народ идемо само са оним идејама које реално можемо остварити на терену.

Са друге стране, остатак политичке сцене је изгледа одлучио да овај народ још једном на најбезобзирнији начин треба обманути! Остаје нада да им то овога пута неће проћи!

Београд, 15.03.2011