Аутор: МИРОСЛАВ ПАРОВИЋ
Мисија Међународног монетарног фонда је Влади Србије, али и јавности у Србији саопштила податак да је у току две кризне године без посла остало око 400.000 људи! За исти период посматрања, Влада Србије је израчунала да је без посла остало 280.000 људи! По дефиницији превара представља намерно погрешно тумачење података са циљем обмањивања онога коме се ти подаци пласирају. Имајујући у виду оволику разлику у бројкама искључена је могућност статистичке грешке, па тако овде на делу имамо пример класичне преваре!
Коме је у интересу манипулисање бројем отпуштених радника? Питање мотива представља полазиште у сваком утврђивању кривца за нечасне радње. Стим у вези, поставља се питање шта би били евентуални мотиви ММФ-а да врши превару ове врсте? Једини мотив би им могао бити намерно блаћење актуелне власти у Србији, а у корист неке друге политичке опције, али је ово мало вероватно имајући у виду да их је актуелна власт и ангажовала и тиме ММФ-у обезбедила веома добру зараду у Србији. Са друге стране, актуелна власт у Србији има велики интерес у томе да стање у економији прикаже бољим него што оно стварно јесте, јер на тај начин резултате своје владавине приказују мање лошим него што они јесу. Дакле, чињеница је да владајућа елита има много више мотива да изврши превару овог типа и, да се не лажемо, власт је још једном лагала своје грађане!
Шта су последице манипулације бројем незапослених? Ако по страни ставимо моралне норме, а власт у Србији то свакако јесте урадила још одавно (сетимо се принципа „коме је до морала нек иде у цркву“, а да не буде забуне, ни у ММФ-у тек не знају шта је то морал, ал они су бар хладни економисти), остају огромне последице по буџет. Елем, ако као тачан податак усвојимо мерење ММФ-а рачуница до које долазимо је следећа:
• За период од две године разлика у бројци отпуштених радника је 120.000. Свакако да свих тих 120.000 радника није било отпуштено истовремено, па стога ради лакше рачунице можемо усвојити да ти радници нису радили годину дана.
• Радник који ради добија плату од чега живи, а држава добија доприносе од којих се пуни буџет и разни фондови (ПИО, здравствено итд.). Да по страни ставимо ову плату коју тих 120.000 људи није примило (иако је то за те људе који су отпуштени и њихове породице најважнија ствар у животу) и усресредимо се на штету коју је претрпео буџет. Ради лакше рачунице усвојићемо да су сви радници имали просечну плату од 20.000 динара, што значи да је на порезе и доприносе држави одлазило по раднику 14.000 динара.
• Математика каже да се у буџет слило преко 20 милијарди динара мање за период од две године и то само по основу пореза и доприноса. Ако би се зарачунао ефекат плата које тих 120.000 радника није примило, дошли би до тога да је рупа у буџету и преко 30 милијарди динара!
Ако сте се икада питали одакле толики дефицити у буџету Србије, онда се део одговора крије у овој грубој рачуници. Наиме, власт је своје грађане свесно обмањивала да је број отпуштених радника мањи него што он јесте, али буџет није могао бити обманут и тих 30 милијарди динара су крпљени задуживањима. Додуше, тај новац је свакако морао бити надомештен задуживањима, али свакако је много ефикасније и ефективније буџет иницијално планирати са добрим параметрима, јер је познато да новац увек више кошта када је ургентно потребан.
Иначе, махинације са бројем незапослених би се свакако могле утврдити и много раније, али познато је да се у Србији већ годинама не ради завршни рачун. А да се којим случајем врши квалитетна интерна ревизија и завршни рачун, свакако би се могло веома једноставно утврдити да од пореза и доприноса на плате у буџет не долази онолико пара колико је пројектовано и самим тим би ако ништа друго, јавност Србије била упозната са стварним стањем ствари како би на неким наредним изборима могла да казни оне који су државу довели ту где је она сада! Шта даље и где је решење?
Када имате посла са власти која је спремна на сваку врсту безочног и безобзирног понашања, онда се као решење скоро сваког проблема намеће смена те и такве власти! Председник, премијер и шефови свих странака владајуће коалиције су најодговорнији и за страшно стање у држави и за ову последњу лаж у којој су ухваћени, али они су „крупне зверке“ и за своја недела ће одговарати директно народу! У међувремену јавност Србије мора захтевати позивање на одговорност следећих људи:
• Дејан Јовановић, директор Националне службе за запошљавање, јер су његове службе направиле грубе пропусте у раду и нису евидентирале тачан број отпуштених радника у Србији.
• Драган Вукмировић, директор Републичког завода за статистику, јер његове службе дају јавности статистичке податке са грубим мањкавостима, а по закону су обавезне да износе истините информације.
• Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције, јер он и његова служба нису вршили послове интерне ревизије буџета у складу са стандардима.
Сви ови људи су од стране народа у Србији веома добро плаћени, а заузврат исти тај народ свесно обмањују и тиме постају саучесници једне лоше власти!
