Početna Sadržaj Osvetljenja Важна битка за Телеком – 19. март

Важна битка за Телеком – 19. март

766
0
SHARE

Пише: Александар Павић   

Главни синдикати Телекома су најавили протестно окупљање против продаје нашег најуспешнијег предузећа за 19. март, „у минут до 12“, на платоу између Цркве Св. Марка и Главне поште у Таковској, и позвали целокупну јавност која се томе противи да им се придружи. Место окупљања је одвећ логично због близине управне зграде Телекома, али сигурно још више због близине монументалне цркве. Јер, с обзиром да власт у Србији досад није дала ни један сувисао аргумент у корист продаје овог највреднијег дела породичног сребра – који припада свим грађанима Србије, и генерацијама које су га изградиле – и да се оглушила о све аргументе стручне и шире јавности, која се у огромној већини противи продаји предузећа – очигледно је да се глас грађана у овој држави може још једино упутити ка Горе. С тим што, наравно, треба помоћи и себи, у духу узречице америчких војника у рововима током Другог светског рата: „Хвали Господа и додај још муниције.“ 

Зато је важно да што више људи дође и подржи овај скуп. Јер то није борба само за сопствени или страначки интерес, већ непосредно учествовање у борби за очување једног општег интереса. Интереса да најпрофитабилније српско предузеће остане садашњим и будућим генерацијама, да његови профити не иду у туђ џеп, да наши најбољи електро-инжењери имају где да се запосле, а произвођачи опреме за кога да производе. Мало ли је на ову кризу? Новац који би се добио продајом (тј. отуђењем) Телекома је нешто што сам Телеком заради за само неколико година. Зашто то давати некој страној држави? Зашто дозволити странцу да на јефтин начин убира стогодишње плодове изграђене телекомуникационе инфраструктуре? Зашто изложити све телефонске претплатнике неминовним поскупљењима телефонских услуга која би уследила? Зашто, на крају, потпуно распродати ову државу? Хоће ли нам бити боље када више ништа не буде у нашим рукама? Зато синдикати Телекома не траже само обуставу продаје Телекома, већ и свих осталих великих система.

О борби за очување својег би могли да научимо нешто од Словенаца, који ни до данас нису препустили своју привреду странцима. Упркос бројним притисцима, словеначки банкарски сектор, жила-куцавица привредног живота, и даље је у већинском државном власништву. Док Министарство финансија Србије упорно, на силу гура продају Телекома, понашајући се као да јавност не постоји, словеначко министарство је, нпр. прошлог новембра, изјавило да се „стабилност банкарског система може очувати само ако банке остану у већинском државном власништву“. А може ли неко да оптужи Словенце да су „мањи Европљани“? Напротив. У свом 70-годишњем битисању у Југославији, Словенци су се учили борби за сопствени интерес, док су се Срби једино учили борби за туђе. И, очигледно је да државом Србијом и дан-данас управљају управо такви – спремни да се боре једино за туђе. Најбољи начин да из тог Југо-кошмара најзад изађемо је да поново научимо да се боримо за своје – и да се изборимо. 11:59, 19.3.2011. код Цркве Св. Марка је добро време за то.

Извор: Правда

субота, 12 март 2011 18:41

SHARE