Početna Sadržaj Reagovanja 110

110

934
0

     110

piše : Branko Dragaš, 06.05.2013

Lekari iz Leskovca su izneli zastrašujuće podatke. Za poslednjih četri meseca umrlo je 110 veterana rata, naročito onih koji su se borili na Kosmetu. Još tragičnije deluju ispovesti porodica umrlih. Majka jednog četrdesetogodišnjaka, koji se nikada nije ženio, ispričala je potresnu priču o bolesti i siromaštvu. Njen sin je umro u strašnim mukama, jer nisu imali para da kupe lekove.

Potresno je sve to čitati. Potresno je i pisati o tome. Ali, osećam potrebu da zabeležim neke navrle misli.

 

Nekoliko se društvenih pitanja tu postavlja.

Prvo, koji je smisao bio ratovanja za Kosmet?
Drugo, koja je odgovornost političara za bombardovanje?
Treće, zašto država ne zbrinjava veterane svojih ratova?

Pitanje smisla ratovanja za Kosmet se otvara u današnjoj senci veleizdaje državnih interesa, kršenja ustava i prodaje kosmetskih Srba. Posebo je morbidno što su ratni huškači, koji su svoju političku karijeru napravili na ideologiji radikalnog šovinizma i nacionalsocijalizma, koji su se obogatili gurajući Srbe u ratove, danas, ucenjeni, postali plaćene sluge briselske birokratije. Ukoliko je krajnji cilj političkog ološa bio da se preda Kosmet, onda je to trebalo uraditi odmah, jer bi se tako izbeglo zločinačko bombardovanje osiromašenim uranijumom NATO zlikovaca.  O NATO ubicama sam već sve napisao.

Napasti nezavisnu evropsku državu, koja ima istorijske korene i koja je civilizaciji podarila svoju nacionalnu pamet i kulturu, drevni narod koji slavi preko 7.500 godina svoga srpskoga kalendara, NATO bombama sa osiromašenim uranijumom, samo da bi se očistili vojni magacini i povukla nova sredstva za vojni budžet, mogu samo psihopate i kriminalne ubojice. Njima je trebalo suditi u Hagu za ratne zločine. Ali, nažalost, njima se ne sudi, jer njih štiti Imperija u rastrojstvu.

Mi, Srbi, tu ništa ne možemo.
Ali mogli smo da kaznimo naše zločince.
Koga je trebalo kazniti?

Trebalo je kazniti Miloševića i njegovu partijsku kamarilu. Trebalo ih je kazniti što su vodili takvu politiku da nas dovedu pod udarar NATO zlikovaca. Da li smo mogli da vodimo neku drugu politiku? Jesmo. Da li smo mogli da izbegnemo sve ratove i stradanja? Jesmo. Da li je bilo boljih rešenja? Jeste. Da li je bilo ljudi koji su nudili ta bolja rešenja? Jeste. Ko nije hteo da ih primeni? Milošević i njegova partijska bulumenta. Ko treba da odgovara za izdaju nacionalnih interesa? Milošević  i njegovi pajtosi. Da li su odgovarali? Nisu. Umesto da Miloševiću sudimo u Beogradu i da izvršimo političku lustraciju, doživljavajući katarzu,  kažnjavajući ga za nacionalnu veleizdaju i pljačku države, Đinđić ga je isporučio Hagu, verujući da će tako problem rešiti.

Naravno, problem nije rešen i danas imamo da Miloševićevi reciklirani kadrovi prodaju Kosmet i izdaju svoj narod na Kosmetu.

Tada smo trebali sudski da procesuiramo Miloševića i sve njegove kadrove, tajkune i kriminalce, da ih osudimo na najteže kazne i da im se konfiskuje imovina, da pokažemo šta čeka sve one vladare koji izdaju nacionalne interese i urušavaju institucije države. Tada  da je to urađeno, nikada se ne bi na srpskoj političkoj sceni pojavili politički patuljci i kreature koji su pristali da služe ineresima birokratije Brisela i da rade  protiv interesa svog naroda i države. To da se tada uradilo, srpski političari bi, napokon, naučili da je najteži posao vođenja države i da će svako ko ne bude radio u interesu svoje države biti surovo kažnjen. Nažalost, nije urađeno. Propustili smo jednu veliku priliku da očistimo sopstveno dvorište i da okrenemo list. Nastavljena je ista politika uništavanja i pljačkanja, samo sa novim glumcima. Danas smo dotakli dno.

Država je ugrožena!
Ako se ovakva politika državna nastavi na najboljem smo putu da izgubimo sopstvenu državnost.

Nove političke snage moraju da obnove veru u državu i državne institucije.
Država donosi zakone kojima se brane interese svih građana u toj državi. Građani koji su regrutovani i poslati u rat za državu, makar taj rat bio potpuni strateški promašaj, makar se taj rat  morao i mogao da izbegne, morali su da budu obezbeđeni od te iste svoje države. Time država pokazuje da brine o svojim građanima, bez obzira kakva se promašena politika vodila. Ranjeni , bolesni i siromašni ratni veterani morali su da dobiju punu državnu zaštitu, jer to nije političko pitanje, nego je to državno pitanje.

Srpska država se tako nije ponela.
I nije prvi put da srpski političari izdaju  nacionalne interese i da ratne veterane ostavljaju bez sredstava za život. U svojoj pripovetci  Sve će to narod pozlatiti  Laza Lazarević je opisao svu našu nacionalnu sramotu. Nažalost,  umiranje 110 leskovačkih ratnih veterana je pokazalo svu okrutnost političara na vlasti.

Ukoliko želimo da zaustavimo ovu pogrešnu i pogubnu državnu politiku umiranja i nestajanja, onda moramo da promenimo politički sistem. To je jedini način da napravimo istorijski zaokret. To je jedini način da se suprostavimo namernom uništavanju države i nacije. Ukoliko ne budemo u najskorije vreme, vreme koje nam curi i koga najmanje imamo, uspeli sami da se izborimo sa svojim problemima, ukoliko neka nova srpska elita ne bude preuzela vođenje države, doćiće do potpunog sloma.

Nakon sloma, narod će biti primoran da uzme stvari u svoje ruke.
Sve će to narod pomlatiti!

Beograd, 06.05.2013