Slatka moja!
Ogovaranje je naš nacionalni sport. Naša mentalna gimnastika. Koju uredno vežbamo svakoga dana. Ujutru, tokom dana i uveče. Uvek nam prija. Nikada nismo umorni. Uvek smo spremni. Nema velike pripreme. Možemo da ogovaramo u svakom trenutku. Uvežbani smo. Utrenirani. Voljni da razbuktamo maštu.
Narodi koji ne ogovaraju su duhovno siromašni narodi. Narodi koji su izgubili ljudsku dušu. Koji su žrtve komercijalizacije i potrošačkog društva. Materijalnog sveta u krizi. Narodi koji nisu zainteresovani za drugoga čoveka. Otuđeni su i usamljeni, jer ne znaju da ogovaraju. Izgubili su tu ljudsku osobinu. Roboti ne ogovaraju. Roboti su dosadne mašine.
Slatka moja!
Borba protiv robotizacije društva počinje ogovaranjem. Nedostatak vremena je izgovor praznih ljudi. Svako može da odvoji vreme za kafu. Ne onu instant. Uz nju ne može da se ogovara. Kakvo je to ogovaranje s nogu? Ne ide! Srkneš na brzaka i pališ. Kakvo je to zadovoljstvo? Nikakvo. Podmažeš robota. Napuniš mašinu.
Ogovaranje zahteva ritual. Vreme uopšte nije važno. Uvek imamo vremena za ogovaranje. Ogovara se uz kafu, dok sedite. Kafa je izgovor. Sedenje je uslov. Možete da pijete šta hoćete. Nije važno. Možete i da pušite. Tada ritual ima mistično magleni veo. Dim umotava. Lenjo se uvija. Umiruje. Čaroliju razigrava. Vračanje prikriva.
Kada ljudi ogovaraju, oni postaju bliži. Zbijaju se jedan uz drugog. Dodiruju ramenima, kolenima ili stopalama. Gledaju se u oči. Osećaju dah. Osečaju damare u telu. Oči im svetle. Srce im lupa. Čitavo telo se budi. Reaguje. Pokreće. Nešto važno se dešava. Nešto značajno. Nešto što vas spaja sa drugim čovekom. Poveravate se. Popunjavate životne praznine. Dnevne gluposti. Uzdižete se. Osećate moćnim.
Slatka moja!
Niko vam tog trenutka nije važniji. Niko bliži. Niko poverljiviji i iskreniji. Samo tada. U tom trenutku. Koji se više nikada neće ponoviti u istom obliku. Sledeći put će to biti nešto novo. Sada je to samo vaše. Neponovljivo. Pripada samo vama i to hoćete da podelite. Niste sebični. Zašto biste čuvali za sebe? Ne možete da skladištite u sebi. Niste vi magacin za otpad. Morate da podelite sa drugima. Lepota je u deljenju. Ne sa svakim. Onda to nije to. Ne možete da ogovarate sa onim koga ne poznate. To nije gušt. Treba vam neko vaš. Neko koji pripada vašem svetu. Lično vama. Neko sa kime možete da slatko podelite. Zato se i kaže – SLATKA MOJA! Obrišu se usta. Kao kada jedete slatko. Ne dozvoljavate u uglovima usana ništa da ostane.
Ogovaranje ne sme da bude javno, onda je to prostakluk. Ogoovaranje mora da bude intimno. U uskom krugu. Samo za odabrane. Suština je njegova u toj ekskluzivnosti. Odabrani ste da čujete. To vam prija. Godi vašoj sujeti. Niste zaboravljeni. Neko veruje u vas. Neko vam se poverava. Osećate se izuzetno. Pripadate nekome. Niste šraf. Niste serijski broj. Ličnost ste. Ličnost koja se ceni.
Slatka moja!
Samo da ti kažem. Nije važno šta će se reći. To je potpuno nebitno. Suština ogovaranja je u obnavljanju ljudske bliskosti. U toplini. U zajednici onih koji ogovaraju. Koji govore o… Koji traže utehu. Koji traže smisao svoga života. Ogovaramo zbog sebe. Ne zbog drugih. Drugi nam samo služe da prespitamo sebe. Svoj život. Svoje nadzore. Svoje ponašanje. Tražimo objašnjenja. Opravdavanja. Tražimo snagu da izdržimo. Ne možemo sami. Nismo vukovi samotnjaci. Ljudi smo i ništa nam ljudsko nije strano. Ogovaranje je potvrda da smo ljudi i da živimo.
Ogovaranje je psihička terapija. Ne treba vam psihijatar. Ljudi u bogatom svetu moraju da imaju svog ličnog psihijatra. Plaćaju ga da bi ih neko slušao. Taj odnos je robno-novčani. Tržišni. Nije intimno ljudski kao u ogovaranju. Neiskren je, jer je profesionalan. Pacijent i psihijatar glume u poznatom filmu. Nema kreacije. Tekst se unapred uči. U ogovaranju ništa nije određeno. Nema poznate forme. Nema teksta. Nema glumaca. Sami pišete svoj scenario. Igrate. To je samo vaš igrokaz. Slobodni ste i kreativni. Svako može da bude režiser. Svako pravi svoj lični film.
Ogovaranje je kreacija. Aktivan čin. Vi sudelujete u igri. Niste pacijent. Ne plaćate. Ne čekate. Vi delate. Krojite. Ispunjeni ste. Dobijate sigurnost. Preispitujete. Verujete.
Slatka moja!
Ti mi trebaš. Lakše mi je sa tobom. Ti si moja savest. Inspiracija. Terapeut. Provociraš me. Nerviraš. Nadmećemo se. Igramo. Posvađamo se. Ne slažemo se. Raspravljamo. Razlikujemo se. Pa, šta? Ljudi smo. Nismo brojevi.
Slatka moja!
Imam nešto u poverenju da ti kažem.
Nije za telefon.
Hoćemo li na kafu?
Branko Dragaš
Beograd, 18.7.2014.
