ZAŠTO IZBORI?
Branko Dragaš, 26.01.2013
Ponavljam. Želim da me svi razumeju. Pogotovu oni koji se tek priključuju. Koji počinju da čitaju moje tekstove i prihvataju moje ideje. Sve sam već to napisao, ali primoran sam da pojasnim. Upornost je moja vrlina.
Moji politički stavovi su nepromenjeni decenijama. Verujem u demokratiju i Republiku. Verujem da se jedino slobodnim izborima može menjati društvo. Ne verujem u skraćene puteve. Nema skraćenih puteva. Mišljenja sam da se programirani haos u Srbije ne može rešiti državnim udarom.
Ideja o državnom udaru je istorijski neozbiljna. U ovom trenutku potpuno neizvodljiva. Vrlo opasna i štetna. Uostalom, oni koji imaju nameru da to urade neće raspravljati na društvenim mrežama. Postavlja se pitanje : ko će to da uradi i šta državnim udarom dobijamo. Ako pretpostavimo da ima sposobnih ljudi koji bi to uradili, ključno je drugo pitanje – šta Srbija time dobija?
Mišljenja sam da bi se državnim udarom samo smenile oligarhije jednog totalitarnog sistema. Umesto jednih totalitarista dobili bismo druge. Suština je da se sruši totalitarizam kao takav. Suština je da oslobodimo građanina svih totalitarnih okova, koje mu nameću sve političke stranke.
Ako hoćemo da stavaramo slobodnu zajednicu, onda ljudi moraju biti slobodni. Predstavnička parlamentarna demokratija nije donela slobodu građanima. Predstavnička parlamentarna demokratija se pretvorila u špekulisanje političkih stranaka na monopolizovanom političkom tržištu, gde politički ološ profitira i kapitalizuje svoje bavljenje politikom. Umesto da političari brane interese građana koji za njih glasaju, što je suština demokratije, predstavnici građana zloupotrebljavaju demokratska načela i volju građana, braneći lične i stranačke interese. Tako smo danas dospeli u politički ćorsokak.
Izlazak iz ovog političkog stanja je razvoj direktne demokratije. Neposredne demokratije građana. Demokratije u kojoj će se politika vodtiti bez profesionalnih političara. Pošto živimo u elektronskom dobu, to sam nazvao digitalnom direktnom demokratijom.
Nova politička ideja, koja nas može spasiti iz ralja sadašnje propale politike, zove se – digitalna direktna demokratija. Pisao sam moje viđenje konkretnog ostvarivanja digitalne direktne demokratije, sada to stručnjaci IT razrađuju. Namera mi je da uskoro izađemo i sa konkretnim vizijama i rešenjima. Na taj način hoćemo mnogim građanima, koji ne razumeju kako bi to u praksi funkcionisalo, da pokažemo kako smo to zamislili. Želimo da građane oslobodimo straha da to ne može da funkcioniše. Tvrdim da to može da funkcioniše i da je to naša bliska budućnost. Molim za malo strpljenja i za iskrenu podršku.
Nemamo mi, građani, ništa da izgubimo. Možemo samo da dobijemo. Zamislite taj dan kada više nećemo gledati večite političare i slušati njihova baljezganja? Zamislite društvo u kome više nema profesionalnih političara? Jednostavno –nema! Oni nama više ni ne trebaju. Imaćemo javne radnike koji će kratko vreme ostajati na javnim funkcijam i vraćaće se, posle završetka obavljenog posla, svojim zanimanjima. Građani više neće znati ko su javni radnici, jer će se oni toliko brzo menjati da niko neće pamtiti njihova imena, ali će institucije biti efikasne i radiće u interesu građana.
Sviđa vam se da živite u takvom društvu?
I meni.
Kako onda da dođemo do tog našeg političkog cilja?
Ako sam isključio nasilan način preuzimanja vlasti, onda to mora da se uradi samo – izborima. Verujte mi, nema drugog rešenja. NEMA! Jedino neprekidnim izborima možemo da uvedemo digitalnu direktnu demokratiju.
Šta to znači?
Uvođenje digitalne direktne demokratije u naše društvo je proces. Koga započinjemo na izborima u martu 2014. To ne može da ide preko noći. Mora se mnogo raditi sa našim zapuštenim i razočaranim narodom. Naš narod nije glup. To je podvala sadašnjih političara. Oni namerno narod proglašavaju glupim da pokažu kako neko drugi umesto naroda treba da odlučuje. Ko je to? Pa, naravno, taj politički ološ. Koji preuzima suverenitet naroda i odlučuje umesto građana.
Strategija političkog ološa je vrlo jednostvna. Narod je glup. Ništa ne zna. Možeš ga kupiti i potkupiti. Na izborima se ništa ne rešava. Izbori su farsa. Predstava za glupi narod. Ne treba ni izlaziti na izbore. Predstavnička demokratija je stvorena tako da se računaju samo oni koji su izašli. Ako izađe samo 30% građana na izbore i ako Aca Prvi Dramose dobije 51% glasova, oni to proglašavaju da većina građana podržava takvu politiku. APD je dobio mogućnost da uvede kult ličnosti i da se osveti svima onima koji ga negiraju i koji ne veruju u njegovu nesposobnu stranku.
Istina je upravo obrnuta.
Režim podržava samo 15% građana Srbije. Kada bi se odbili oni koji su dobili 100gr kafe, iznos od 2000- 5000 dinara, oni kojima su obećana radna mesta, oni kojima je prećeno, oni koje su ošišani momci u crnim jaknama u zatamljenim džipovima prevozili do biračkih mesta, takvih je 51% od izašlih glasača za režim, onda bismo dobili računicu da APD vlada sa svega 7,5% glasova.
Kada ovo znamo, onda je jasno da se jedino izborima može srušiti totalitarizam. Naša istraživanja pokazuju da 73% građana Srbije ne zna za koga da glasa.
Za koga ćete vi da glasate?
Ja nemam za koga.
Svi su isti.
Sve smo probali i svi su nas prevarili. Prevarili su nas jer su prevaranti. Verovali smo im jer smo naivni i pošteni. Sada više njima ne verujemo. Skupo smo platili to verovanje. Cenu koju sam ja platio je zastrašujuća. Ali, izdržao sam. Idemo dalje. Nudim jednu novu političku ideju.
Ako bi se onih 73% građana koji nemaju za koga da glasaju udružili i glasali za sebe, srušili bi sve političke stranke i građani bi preuzeli vlast. Zar to nije logično? Kada preuzmu vlast, građani bi gradili društvo po svojoj meri. I to je logično, zar ne?
Ako je sve tako jednostavno i logično, zašto se onda tih 73% građana koji ne znaju za koga da glasaju ne udruže i glasaju za sebe?
Imate li odgovor?
Moj odgovor je jednostavan. To se ne dešava zato što nema – POVERENJA!
Niko više nikome ne veruje. A šta ako nas ti novi prevare? To pitanje postavljamo svi mi. Koja je garancija da nas ti novi neće prevariti?
Moj odgovor je – digitalna direktna demokratija. Politika bez političara. Smenjivost javnih radnika, koji se više nikada neće baviti politikom. Kratki mandati. Učestali izbori. Elektronsko glasanje. Zajednica slobodnih građana. Slobodni mediji. Sloboda za sve nas koji mislimo drugačije. Sloboda da svi biraju i da budu birani u zajednici.
Poverenje se mukotrpno stiče, ali se brzo gubi.
Nema poverenja bez morala.
Nama danas treba moralna obnova. Godinama tvrdim da će ekonomski oporavak društva ići mnogo brže, nego moralna obnova društva. Međutim, važno je da počnemo. Nema predaje. Pred nama je izuzetno burno doba. Doba velikog iskušavanja. Doba moralne obnove i uzdizanja.
Sve je propalo, ali spasa nam ima.
Nikada nam ovako teško nije bilo. Niko nas ovako nije ponizio i uništio. Ali, postoji rešenje. Postoji izlaz. Postoje ljudi. Nije tačno da nema ljudi. Život nije propao. Život se buni, jer je ugrožen. Život ove države i nacije traži da se borimo.
Sve veći broj ljudi nam prilazi. Sve veći broj ljudi se budi. Hoće nešto da menjanju i ne mire se sa sadašnjom tragedijom.
Napravili smo EKONOMSKI POKRET.
Nije stranka, nego pokret.
Naziv ekonomski je dat da bi nas sve ujedinio.
Ekonomija je zajednički imenilac svima.
Ekonomijom možemo da okupimo ljude, jer su sve druge političke ideje političkih stranaka propale. Ekonomija mora da stvori platformu za moralni, kulturni i duhovni preporod Srbije.
Izađite na izbore i podržite vaš EP.
Nije moj, nego vaš. Ja nisam bitan. Ja samo kanališem jednu veliku narodnu energiju, koja vri u utrobi srušenog i opljačkanog društva. Osećam tu energiju. Ona mora negde da se izlije. Ona traži svoju afirmaciju. Moj zadatak je da usmerimo tu energiju na izbore.
Učestalim izborima Srbija će zbaciti okove totalitarizma sa sebe.
Svojim glasom rušimo politički totalitarizam i gradimo zajednicu slobodnih ljudi.
