ŠVEDSKI BROJ
piše : Branko Dragaš, 26.05.2012
San svake države je bio da postane Švedska. Švedski standard su političari obećavali građanima u svojim političkim kampanjama. Svi su sanjali da stvore društvo sa švedskim stolom.Švedski socijalni program je bio decenija uzor svim državama.Šveđanke su bile san mnogim balkanskim momcima.Švedska je bila zemlja blagostanja.
Danas to više nije tako. Švedska više nije obećana zemlja.Neoliberalizam je srušio san o državi blagostanja.Ne samo da je raslojavanje unutar Švedske poraslo, raspon plata radnika i menažera se povećao sa 1:9 na 1:46, nego je pola miliona Šveđana upalo u dužničko ropstvo,preko 400.000 ljudi je nezaposleno, što je rekordnih 7,5 %, smanjuje se za 9% socijalna izdvajanja,povećava se starosna granica za odlazak u penziju sa 65 na neverovatnih 75 godina života.
Švedsko društvo više nije multikulturalno.Raste netrpeljivost prema 450.000 muslimana.Raste netrpeljivost prema imigrantima.Stručnjaci kažu da je pojava nekog švedskog Brejvika samo pitanje dana.
Na sve iznete podatke o stanju u društvu Švedske, o pederima,biseksualcima i travestitima i pola miliona alkoholičara ne vredi previše govoriti i trošiti vreme, meni je daleko najinteresantniji bio podatak vezan za sahranjivanje preminulih i odnos rodbine prema pokojnicima.
Pošto sam imao pet godina kompaniju u Štokholmu devedesetih godina, bio sam u prilici da lično upoznam razmere alhoholizma koje prožimaju švedsko društvo. Tako sam bio primoran da,pošto ne pijem alhohol, napustim pijane brodove raskalašnih Šveđana ,koji su išli na vikend krstarenje i koji su se krvnički opijali.Svi. I muškarci i žene. I mlađi i stariji svet. Opijali bi se za jedan tren. Ono što mi je bilo zaprepašćujuće je način na koji su se opijali. To mi je bilo odvratno. Nisam mogao da verujem da neko saspe u sebe za nekoliko minuta toliku količinu alhohola i da onda potpuno poludi.Pijani i napaljeni počinju bahanalije.Setite se početka Begmanovog filma „ Fani i Aleksandar“. Takve scene su pristojne prema onome što sam video. Takvu vrstu pijanstva sam video još samo u Sibiru. Ali, Rusi se nisu tako brzo opijali,uprkos ogromnoj količini votke koje su pili iz velikih čaša, i Rusi nisu bili bahati,pohotni i perverzni, nego su pevali,plakali i privijali vas bratski na grudi, dozivajući izgubljenog Božijeg Sina u sebi.
Iz objavlejnog izveštaja o odnosu Šveđana prema svojim preminulima saznajemo da se u Štokholmu 90% umrlih kremira, ali 45% urni rodbina ne preuzima.Još gori podatak je da radnici krematorijuma ne znaju ni koga spaljuju, jer se na urnama nalaze samo identifikacioni brojevi. Strašno! A najstrašnije je, barem za mene Lepenca, da se energija koja se dobija iz spaljenih urni koristi za zagrevanje kuća ili sistema za grejanje grada.
Gospodo drugovi, jebeš ti takav život u švedskom blagostanju kada nikome ne potekne suza za tobom, kada te spale kao u Aušvicu i stave ti identifikacioni broj i kada tvoje telo postane sirovina za zagrevanje grada. Kakav je to usrani život? Koji je smisao našeg života? Zašto postojimo? Bog se namučio da nam udahne duhovni život,ljubav i stvorio zajednicu ljudi, da bi nas satrapi koji upravljaju svetom pretvorili u cepanice za grejanje.
Kakva bolesna civilizacija?! Psihopate vladaju svetom.Manijaci koji hoće sve nas da spale u grotlu gorionika peći sistema za grejanja grada. Pretvaraju nas u identifikacioni broj i niko neće da dođe po vas. A zašto bi došao? Zašto da troši vreme i energiju da vas uzme? Vreme je novac. Vi ste sada bez ikakve upotrebne vrednosti. Nemate nikakvu vrednost na tržištu. Vas nema ko da preuzme. Tražnja za vama ne postoji. Ne postoji ni cena. Pošto ste sagoreli u peći za grejanje grada, iskorisćeni su svi vaši kapaciteti i vi nemate više nikakvu vrednost.Komercijalna civilizacija vas ne treba. Vi ste završili kao identifikacioni broj. Niko nije pustio suzu za vama, jer niko ni ne plače za identifikacionim brojem. Da ste broj na bankovnom računu, to bi bilo nešto drugo. Ovako, vi ste samo beznačajan pepeo.
Ko vas je slagao da je čovek merilo svih stvari? Antički Grci? Filosofi? Svašta! Budalaština! Vi ste samo pepeo koji nema gde da se odloži. Koji je na smetnji i komunalnim službama, jer ne znaju šta će sa njim, i rođacima,jer košta da ga čuvaju negde.Kriza je i treba smanjivati sve troškove.Držanje identifikacionog broja je nepotreban trošak.Niste to zaslužili.Najbolje je da ostanete kod komunalnih službi.Oni će neko vreme držati urne, a onda će ih prosuti u smeće,na otpad, gde vam je i mesto, da bi se ustupila posuda drugom identifikacionom broju. To je švedski standard i država blagostanja.
Jebeš taj švedski standard! Više volim balkanske suze rođaka i prijatelja,makar se klali i svađali čitavog života,makar na sahranama u sprovodu pričali o politici,bolesti,nemanju posla,podeli imovine na selu ili fudbalu, makar ogovarali i šaputali,jer je to,ipak, ljudski i normalno stanje. To je siguran dokaz da smo ostali ljudi. Marks bi reko – ništa mi ljudsko nije strano. Draže mi je da vidim kako na groblju jedu,prosipaju vino i rakiju,jer su to radili naši preci Lepenci i ostalo nam je zapisano u genu, ne potiču,dakle, ti običaji od Egipćana, naučite to već jedanputa,nego od balkanske civilizacije. Draže mi je da pale sveće i polažu cveće,da se zapiju na daćama, nego ovo švedsko sebično preseravanje otuđenih i bezosećajnih ljudi.
Ko je primitivan? Ko je varvarin? Ko je niža rasa?
Kakvi god da bili, mi smo još uvek ljudi. I to je naša prednost u komercijaloj civilizaciji gde su ljudi pretvoreni u robu,gde služe za zagrevanje kuća i stanova i gde dobijate identifikacioni broj da vas demoni brže očitaju pri ilasku u pakao.
Čuvajmo tu ljdskost,toplinu,suze i zajednicu. Tucite se, ogovarajte,svađajte,delite i ljubite,plačite i smejte se, trpite ponižavanja od razvijenog sveta,borite se za svoju slobodu,budite naivni i pošteni,nepredvidivi,blesavi i nepokorni, ali budite ljudi. Nemojte da budete identifikacioni broj. Nemojte na to da pristanete.
Ako za vama ne potekne ni jedna jedina suza, onda vi niste vredni bili tog života.
Budite svoji i živite svoj život.
Sve ostalo je nevažno.
