Tomislav Đorđević – ISTINA (“Milioni evra isplovili iz mreže”)
6. avgusta 2010. godine, uz veliku medijsku kampanju organizovanu dva dana pre davanja iskaza, uhapšena je «organizovana kriminalna grupa» (po rečima direktora policije i medija), na čelu sa Tomislavom Đorđevićem posle koje je dvoje ljudi provelo mesec dana u pritvoru, tri žene šest meseci, a Tomislav Đorđević više od devet meseci, bez stvarnog zakonskog osnova.Niko od novinara i medija u Srbiji nije ni pokušao da čuje drugu stranu ! Šta je prava istina ?
“EurActiv” Brisel 19. April 2011.
Investitori plaćaju cenu političkih i ekonomskih teškoća Srbije
Investitori iz Evrope Unije čini se da plaćaju cenu ekonomskih i političkih poteškoća u Srbiji, koja je zvanično pre dve godine podnela prijavu za članstvo u Evropskoj Uniji.
Evropska Komisija i Parlament izbliza prate događaje, ali najnoviji primeri pokazuju kontinuirani rizik za strane investitore, navodi se u članku „EurActiva“ koji je objavljen u Briselu.
Jedan od slučajeva koji je predstavljen u Briselu se tiče Tomislava Đorđevića, srpskog preduzetnika i građanina Velike Britanije koji je kupio kompaniju „Ribarsko Gazdinstvo“. Đorđević se sada već osam meseci nalazi u beogradskom zatvoru bez presude. Preduzetnik je optužen da je iz te kompanije navodno nezakonito izvukao 2.5 miliona evra. Medjutim, očigledno je da je pre nego što je postao meta srpskih pravosudnih organa, Đorđević pokušao da tuži državu za probleme sa kojima se suočio tokom privatizacije. Kao odgovor na to, zatvoren je uz očigledan tajni dogovor između agencije za privatizaciju, tužilaštva, policije i medija, navodi se u tekstu EurActiva.
Izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin izjavio je za EurActiv da je detaljno pratio sve slučajeve u kojima se ukazuje na obim u kojem pravosudne institucije u Srbiji garantuju vladavinu prava, a da to uključuje u slučaj Djordjević. „Mislim da se može primetiti da premise inicijalne istrage nisu u potpunosti pouzdane „, istakao je Kacin. On je dodao da smatra „alarmantnim da su se od nastupanja krize brojni biznismeni žalili na umešanost države“. Kacin ističe da nadzorni organi treba da budu nezavisni od „državnih zvaničnika i srpskih tajkuna“ i da „država mora jednako da postupa prema svim kompanijama“.
Kada je EurActiv po pitanju slučaja Djordjević kontaktirao srpsku agenciju za privatizaciju, kao odgovor je dobio izjavu u kojoj nema jasnog odgovora na postavljeno pitanje. Srpski ministar pravde na sličan način nije odgovorio na pitanje EurActiv, uključujući i pitanje o slučaju koji predstavlja kršenje pretpostavke nevinosti.
http://www.euractiv.com/en/enlargement/serbia-turns-eu-investors-scapegoats-news-504161
Jelko Kacin 29 Jun 2011
Pitanje za pismeni odgovor E-006694/2011
za Komisiju
Pravilo 117
Jelko Kacin (ALDE)
Predmet: Krivični zakonik i imovinska prava u Srbiji
Postoje kredibilne indicije da su delovi Krivičnog zakona Srbije – naime primena člana 359 (zloupotreba službenog položaja) na menadžment privatnih preduzeća, kao i pravila za određivanje pritvora – nekompatibilni sa principima vladavine prava. Državni sekretar za pravosuđe Srbije, Slobodan Homen, nedavno je izjavio da će doći do promene u ovoj oblasti po preporuci iz EU.
Pored toga, srpske vlasti su bile spore u razjašnjavanju nekih postupaka protiv pojedinaca – slučaj Đorđević je primer. Posle pokretanja tužbi protiv srpske Agencije za privatizaciju u pokušaju da zaštiti svoja imovinska prava, gospodin Đorđević je optužen da je podstrekavao rukovodstvo preduzeća na zloupotrebu službenog položaja i proveo 9 meseci u pritvoru.
Ovakvi slučajevi ističu nesigurnu prirodu investicione klime u Srbiji, posebno u domenu privatizacije, i izazivaju zabrinutost po pitanju nezavisnosti pravosudnog sistema.
1. Da li je Komisija indentifikovala određene odredbe Krivičnog zakonika Srbije kao problematične i nespojive sa principima vladavine prava? Ako jeste, koje su to odredbe?
2. Kako i u kom vremenskom okviru Komisija namerava da prati promene koje je najavio Državni sekretar za pravosuđe, posebno u vezi sa tekućim predmetima po osnovu člana 359?
3. Da li će ove oblasti biti obuhvaćene u mišljenju Komisije o Srbiji koje se očekuje u oktobru 2011?
4. Koje korake Komisija razmatra kako bi se osiguralo usaglašavanje zaštite imovinskih prava privatnih investitora u Srbiji sa standardima EU?
872062.EN PE 469.325
http://www.europarl.europa.eu/sidesSearch/search.do?type=QP&language=EN&term=7&author=23691
“GRADJANSKI LIST“ Novi Sad, 19. juli 2011.
1. Kako bi upoznali naše čitaoce o Vašem radu, šta bi izdvojili iz Vaše bogate poslovne karijere?
– Pored zaista uspešne poslovne karijere u nizu društvenih firmi i zatim preduzetništvu, kao najveći uspeh sigurno treba istaći uspešno rukovođenje Meridian bankom iz Novog Sada, koja je postala jedna od najefikasnijih i najprofitabilnijih poslovnih banaka u Srbiji posle 2000-te godine. Meridian banku, kao jednu od najuspešnijih srpskih banaka kupila je poznata francuska banka Credit Agricole, a novac dobijen prodajom banke odlučio sam da uložim u Srbiji, pre svega u prehrambenu industriju i hotelijerstvo, u želji da pomognem privrednom oporavku zemlje. Pokazalo se da taj potez nije bio dobar, obzirom da sam u proces privatizacije ušao bez podrške političko-partijskih struktura u zemlji. Hoću da naglasim da sam u svom radu uvek bio nezavisan od političkih uticaja i podrške, i da sam svoju poslovnu poziciju isključivo zasnivao na rezultatima svog rada. Moja preduzeća su među retkima koja već dve decenije uredno plaćaju sve poreze i doprinose.
2. Kad su počeli Vaši problemi za političko – pravosudnim sistemom?
– Problemi su nastali onda kada sam se uključio u proces privatizacije u Srbiji kupovinom manjinskog paketa akcija u HTP Fontana u Vrnjačkoj banji, odnosno onoga trenutka kada sam ušao u spor sa Agencijom za privatizaciju zbog očiglednih nedostataka u procesu privatizacije “Ribarskog gazdinstva Beograd” i hotela “Prag”, a koje su isključiva odgovornost Agencije, kao i nezakonitih pokušaja Agencije da posle okončane privatizacije pomenutih preduzeća taj postupak poništi. Praktično kada smo ušli u spor sa Agencijom za privatizaciju, u to vreme počinje sistemski pritisak na nas. U medjuvremenu, mi smo bezuspešno pokušavali da svoja prava, kao investitora, zaštitimo pred sudovima.
Izgleda da smo našim učešćem u procesu privatizacije ugrozili interese nekih zvaničnih ili nezvaničnih uticajnih grupa u našem društvu, koje su odlučile da nas iz tog postupka, u najmanju ruku izbace, ali I diskredituju.
3. Šta se krije iza optužbi za zloupotrebe u privatizaciji?
– Krije se očigledna namera da se zataškaju očigledni nedostaci u procesu privatizacije za koje je odgovorna Agencija za privatizaciju, poput činjenice da je nejasan svojinski status značajnog dela imovine Ribarskog gazdinstva Beograd koji smo legalno kupili na aukciji u Agenciji za privatizaciju za više od 10 miliona evra. Potpuno je neverovatno da vi kupite jednu imovinu na aukciji i za to platite 10 miliona evra, a posle se pokaže da ta imovina ne pripada preduzeću koje ste kupili, kao što je to slučaj sa ribnjakom u Perućcu.
Očigledno je da smo našim učešćem u procesu privatizacije, kao nezavisni učesnici, bez “adekvatne” političke zaledjine, ugrozili interese nekih neformalnih, ali veoma moćnih grupa, što je dovelo do ozbiljnih problema, sa kojima se suočavamo proteklih meseci pa i godina.
4. Koji je vaš trenutni krivično-pravni status?
Moj krivično-pravni status je takav da sam u slučaju Ribarsko gazdinstvo ad Beograd, optužen za podstrekavanje saradnika na krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Optužnica je podignuta bez veštačenja navodno ostvarene koristi iz tih zloupotreba službenog položaja posle gotovo godinu dana od dana započinjanja ovog postupka. Optužnica se zasniva isključivo na rezultatima rada samozvane interne komisije, osnovane jedino radi moga progona, pri tome apsolutno nekompetentne za posao kojim se bavila, a sve na inicijativu privremenog zastupnika kapitala, kao predstavnika države. Pritom bi i dete sa 4 razreda osnovne škole uvidelo matematičku dubiozu izveštaja komisije, pa se pitam kako je to promaklo policiji, tužilaštvu i sudu.
Postoji još jedna krivična prijava podneta protiv mene u vezi privatizacije Hotela Prag, ali pošto sam tamo samo ja dao prvi iskaz, ne bih se dalje o tome izjašnjavao, uz konstataciju da je navedena krivična prijava još pravno napetija od one podnete povodom privatizacije Ribarskog gazdinstva.
O našim problemima upoznali smo nadležne institucije u Evropskoj Uniji, Evropskoj Komisiji i Evropskom parlamentu, koje su proučile naš slučaj i konstatovale da je naš slučaj očigledan primer ugrožavanja prava investitora u procesu privatizacije u Srbiji. Takodje je konstatovano da je to i primer loše i široke primene krivičnog dela “zloupotreba službenog položaja”, čija je primena apsurdna u slučajevima privatnih preduzeća. Zbog toga su evropske institucije i tražile od ministarstva pravde brisanje tog krivičnog dela iz zakonodavstva. Takodje je konstatovano da je u našem slučaju primetno i “široko” tumačenje člana br. 359 Krivičnog zakona i člana br. 142 stav 1 tačka 5 Zakonika o krivičnom postupku, koji omogućava da se pojedinac drži u pritvoru bez razloga jako dugo vremena.
Treba istaći da je naš slučaj pomenut kao primer i u pitanju poslanika Evropskog parlamenta Jelka Kacina (koji je I izvestilac Evropskog Parlamenta za zapadni Balkan) upućenog Evropskoj komisiji, a koje se tiče zaštite prava investitora u Srbiji.
O našem slučaju više puta su pisali i mediji u Briselu. Sve ovo treba posmatrati i u svetlu najavljene odluke Evropske komisije o tome da li će Srbija dobiti do kraja godine status kandidata za članstvo u Evropskoj Uniji i datum početka pregovora. Ovakvi slučajevi, kao što je naš, sigurno ne doprinose ostvarenju tog cilja i ispunjavanju uslova Evropske Unije.
5. Da li ste se spremni da se nagodite i eventualno priznate krivicu, kako je to popularno u poslednje vreme?
– Pitanje nagodbe i nekakvog “priznanja krivice” je irelevantno za naš slučaj, obzirom da je evidentno da nismo učinili nikakvo krivično delo. U to su imali priliku da se uvere i nadležne institucije Evropske Unije i Evropskog parlamenta, koji su naš slučaj identifikovali kao primer ugrožavanja prava investitora u procesu privatizacije, ali i kao primer zloupotrebe krivičnog dela “zloupotreba službenog položaja”, zbog čega je od resornog ministarstva pravde i traženo da se to tzv. “kaučuk” krivično delo (koje se može veoma široko tumačiti i zloupotrebljavati) izbriše iz srpskog zakonodavstva.
Hoću da naglasim da ja i moji saradnici nismo imali mogućnost ni da koristimo instrument jemstva za puštanje na slobodu (što je takodje u poslednje vreme popularno u našem zakonodavstvu), a šta više prvostepeni sud je više puta ignorisao odluku drugostepenog suda da nije obrazložena potreba određivanja pritvora za mene i moje saradnike.
6. Da li ste nakon svega i dalje zainteresovani da vodite poslove u Srbiji ili ćete poput Draškovića preći u inostranstvo?
– Moja želja je oduvek bila da svoje poslovanje razvijam u Srbiji, iako imam mogućnosti da mnogo mirnije i profitabilnije poslujem u inostranstvu. Smatram da Srbija ima potencijal za održiv privredni razvoj i zato sam proteklih godina ulagao u Srbiju, posebno u segment prehrambene industrije i hotelijerstva. Na žalost, tu sam naišao na veoma ozbiljne opstrukcije od strane političko-birokratskih struktura, koje su kulminirale u krivični i medijski progon. Posle svega što se dogodilo, zamrzao sam dalje investicije u Srbiju, a razmišljam i o tome da se kompletno povučem u inostranstvo gde ću moći da radim bez pritisaka, progona i opstrukcije.
Slučajevi Rodoljuba Draškovića, Srbe ilića (koji je dobio državu Srbiju na arbitraži u slučaju privatizacije Putnika), kao i mnogi drugi slučajevi, kao što je i moj, ozbiljno odbijaju investitore od Srbije, kako strane, tako i naše uspešne poslovne ljude iz inostranstva, koji ne žele da ulažu u zemlju gde se ne poštuju prava investitora, pa makar to bila i njihova rodna zemlja. Na taj način, Srbija mnogo gubi i postavlja se ozbiljno pitanje da li na taj način naša zemlja može da napreduje u procesu evrointegracija.
7. Da li su Vas tokom poslovanja ucenjivali političari ili stranke?
– Ucena i pritisaka od strane političko-birokratskih struktura bilo je i tokom 90-tih godina, kada sam uspeo uspešno da se odupren i da zadržim svoju poslovnu i ličnu nezavisnost. Očekivao sam da će se posle demokratskih promena 2000-te godine situacija promeniti. Medjutim, praksa je nastavljena, a u nekim slučajevima, pritisci su se i pojačali. Očigledno je da je u Srbiji veoma teško postići bilo kakav dobar rezultat bez “adekvatne” političke ili stranačke podrške.
8. Da li je to uobičajeno ponašanje moćnika u Srbiji prema nezavisnim preduzetnicima?
– Na žalost, pokazalo se da je to praksa u ovim tranzicionim vremenima u Srbiji, jer očigledno postoje strukture koje teže da kontrolišu sve procese i da na taj način očuvaju svoje finansijske interese. Na taj način se guši preduzetnička inicijativa, ograničavaju se prava i slobode investitora (kako domaćih, tako i stranih), jača korupcija i ozbiljno se podrivaju temelji održivog privrednog razvoja zemlje. Rezultat ovakve politike je evidentan: ozbiljan pad investicija u Srbiji (svega oko 1,2 milijarde EUR u 2010 sa tendencijom pada oko 25% u ovoj godini), sve veća nezaposlenost, sve veća zaduženost države. To nisu samo posledice ekonomske krize.
Takođe, na ovaj način se uspostavlja ponašanje koje je potpuno suprotno tekovinama Evropske Unije, i onim pravilima ponašanja koje moramo da gradimo ukoliko želimo da postanemo punopravni član Evropske Unije, što bi bilo u interesu svih građana, države i svih privrednika koji posluju po zakonima tržišta a ne na osnovu političkih privilegija. Ukoliko se ovakve tendencije ne suzbiju, bojim se da nas čeka veoma loša perspektiva.
„DANAS“ Novi Sad, 27. juli 2011.
– Šta se trenutno desava sa Vase dve tužbe protiv Agencije za privatizaciju u slučaju Ribarskog gazdinstva Beograd i hotela Prag? Da li se nazire kraj tome?
Mi suštinski vodimo više sporova pred različitim sudovima (Privrednim, Vrhovnim i Ustavnim sudom Republike Srbije).
Spor u vezi Ribarskog gazdinstava je u procesu revizije, pošto je iznenađujućom brzinom rešen u dvostepenom postupku u korist Agencije za privatizaciju. Hotel „Prag“ je na Apelacionom sudu, pošto je takođe u prvom stepenu rešen u korist Agencije, a kod „Fontane“ iz Vrnjačke Banje (u našim tužbama protiv nezakonitih odluka skupštine – Agencije koja je većinski vlasnik, rezultat je različit). Međutim pravi proces tek predstoji, jer ćemo tek sada podneti tužbu za štetu koja nam je naneta (obzirom da je pod upravom Agencije za privatizaciju za poslednje 4 godine ova kompanija dovedena do bankrota) onemogućavanjem da ostvarujemo svoja vlasnička prava.
Obzirom da kao suprotstavljenu stranu imamo Agenciju za privatizaciju, koja se zaklanja iza „opštih interesa“ i koristi silu države da bi se onemogućila ravnopravnost stranaka u postojećim sporovima, verujem da će konačne presude, nažalost, ipak biti donete na Sudu za ljudska prava u Strazburu i da će to sve potrajati.
– Najavili ste u izjavi Gradjanskom listu da cete zbog ponasanja drzave prema vama zamrznuti poslovanje u Srbiji i nastaviti u inostranstvu. Da li je to tacno? Da li ste imali ili jos uvek imate nameru da investirate u jos nesto ovde?
U kompanije u Srbiji u kojima ja imam direktno ili indirektno vlasništvo (preko drugih firmi) u poslednje 3 godine uloženo je oko 60 miliona EUR novog kapitala. Imao sam dalje planove za investicije u industriji poljoprivrednih prerađevina i u turizam od ca 40-50 m EUR.
Posle decenija legitimnog, transparentnog, politički nezavisnog stvaralaštva u Srbiji doživeo sam da ovde budem lažno optužen za kriminal. Doživeo sam da zbog toga ja, moji saradnici koji su savesni i vrsni stručnjaci, uključujući tu i moju sopstvenu kćer koju sam nagovorio da ostavi uspešnu karijeru u inostranstvu i dođe u Srbiju, provedemo mesece u pritvoru. Šta biste Vi na mom mestu učinili?
Planiranane nove investicije su naravno zamrznute. Postojeće investicije u sektoru poljoprivrede i ribarstva koje su u protekle 4 godine koštale oko oko 40 miliona EUR, ne možemo tek tako napustiti i ostaviti. Uložili smo ne samo ogromna sredstva, već i rad i napor kao kolektiv kako bismo sproveli u delo naš koncept „od njive do trpeze“, koji podrazumeva zaokružen sistem proizvodnje hrane po najvišim evropskim standardima od žitarica i uljarica, do riblje hrane, proizvodnje i prerade ribe. Za konačnu realizaciju naših ciljeva odnosno očekivane pozitivne finansijske efekte nam je potrebno još neko vreme. Većina preduzeća kada pritvore vlasnike krenu da propadaju. U našem slučaju, zaposleni, poznavajući naš način rada, ne samo da nisu posumnjali u našu ispravnost, već su u tom stresnom vremenu dali svoj maksimum kako bi nastavili projekte koje smo započeli.
Zbog toga, zbog entuzijazma zaposlenih da stvore nešto novo, kao i zbog velikog potencijala koji postoji za razvoj industrije ribarstva u Srbiji (Vojvodini), bez obzira na sve što se desilo, nećemo i ne možemo stati jer se nalazimo blizu ostvarenja cilja koji smo projektovali pre 5 godina.
Ono što zabrinjava je loš odnos države prema pojedinim domaćim ali i stranim investitorima koji očigledno nemaju „političku zaštitu“. U javnosti se u poslednje vreme pominje sve više takvih primera, što stvara veoma lošu sliku o Srbij kao potencijalnoj investicionoj destinaciji i što odbija ulagače, koji su našoj zemlji preko potrebni. Zbog toga smo bili prinuđeni da o svemu onome što smo mi kao investitori doživeli u svojoj zemlji, obavestimo nadležne institucije Evropske Unije, Evropskog parlamenta i Saveta Evrope. Te institucije su proučile naš slučaj i došle su do zaključka da postoje ozbiljne indicije da ponašanje pojedinih državnih organa, kao i pojedina zakonska rešenja ozbiljno ugrožavaju prava investitora. Zbog toga je i specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za zapadni Balkan Jelko Kacin uputio pitanje Evropskoj Komisiji da proveri uticaj pojedinih zakonskih odredbi u Srbiji na prava investitora, posebno apostrofirajući naš slučaj.
– Na koji nacin ste pokusali da se izborite za normalno poslovanje u Srbiji?
Ja sam nezavistan preduzetnik, ne pripadam nijednoj partiji ili privredničkoj grupaciji. Primenio sam u Srbiji svoja znanja i iskustvo u radu koje sam stekao u zapadnim demokratskim ekonomijama – profesionalizam u radu, beskompromisnost u pitanju kvaliteta i zahtevanih standarda i normi, poštovanje svojih i zahtevanje ispunjenja tuđih obaveza, korektnost u odnosu sa zaposlenima, tačnost u ispunjavanju obaveza prema državi (porezi), zaposlenima (plate i doprinosi), dobavljačima (pravovremeno plaćanje njihove isporuke) i dr. Preduzeća kojima sam upravljao ili čiji sam bio suvlasnik uvek su važila za inovatore. U svakoj novoj delatnosti kojom sam počeo da se bavim, od informatike, do bankarstva i proizvodnje, uveo sam svetske tehnologije, uvek pionirske za Srbiju u tom trenutku.
Verovao sam i dalje verujem da je to dovoljno. Iako, posle svega što sam preživeo, pitam se da li sam u pravu ?
– Koje su firme trenutno u vasem vlasnistvu i kako posluju? Kako posluje Ribarsko gazdinstvo Backi Jarak?
Prvo treba naglasiti da se to preduzeće zove DTD Ribarstvo. U DTD Ribarstvo su integrisane druge akvizicije kao što su imovina AIK Njegoš iz stečaja i Fidelinka agrar. Po završenoj privatizaciji Ribarskog gazdinatva i to preduzeće bi bilo integrisano sa DTD Ribarstvom da iz njega nije izuzet ribnjak Perućac.
Većina preduzeća u Srbiji danas ima problema iz raznih razloga: zbog ekonomske krize, pogrešnog investiranja, zastarelosti tehnologije, ograničenog tržišta, slabe kupovne moći, velikih nameta i drugih razloga.
U DTD Ribarstvu, više decenija pre njegove transformacije u privatno privredno društvo 2006. godine, se ništa nije ulagalo, tako da su ribnjaci bili zapušteni, oprema stara, tehnologija rada još starija, i uopšte to je bila kompanija koja se svake godine sve više urušavala. Od 2007. do danas, pored gore navedenih akvizicija izvršena su ogromna ulaganja u modernizaciju i izgradnju novih prerađivačkih kapaciteta. Izgrađena su 2 nova silosa (10.000 i 15.000 t) jedan je rekonstruisan (5.000 t). Izgrađena je fabrika za proizvodnju riblje hrane (10.000 t godišnje). Izgrađena je klanica i fabrika za preradu ribe (5.000 t godišnje) koja ispunjava sve sanitarne i druge propise za proizvodnju i preradu zdrave hrane i dobijene potrebne licence za izvoz. Izgrađena je nova hladnjača za ribu (1.000 t) i rekonstrisana druga (750 t). Izgrađeno je više hektara novih i obnovljeno više stotina hektara starih ribnjaka. Nabavljena je kompletna nova mehanizacija za obradu 5.000 ha oranica, oprema za hranjenje i izlov ribe, postrojenja za hemijsku pripremu vode i biološka postrojenja za tretman otpadnih voda i mnogo drugog.
DTD Ribarstvo je danas zahvaljujući tome respektabilna kompanija, koja je svoj godišnji bruto prihod uvećala sa 2 na preko 20 miliona EUR. Svejedno, u svim tim godinama (pa i i 2010. godine) imala je značajne gubitke, obzirom da izvršene investicije tek nakon nekog vremena mogu dati očekivani rezultat. Navedeni gubici su pokrivani novim ulozima. Ove 2011. godine očekujemo da će prvi put kompanija ostvariti profit, koji bi se trebao u narednim godinama uvećavati, kako bi se vratila ogromna uložena sredstva. Svejedno, kompanija nikada nije bila blokirana, sve svoje obaveze prema državi, dobavljačima i zaposlenima ispunjava redovno, u dan.
Slična je situacija i u drugim firmama u kojim ja direktno ili posredno imam vlasništvo.
Komentari na Vaš današnji članak: „Nezakonita prodaja imovine privatizovanih preduzeća“
Predmet krivičnog postupka u vezi sa Ribarskim gazdinstvom nije prodaja imovine „mimo znanja Agencije za privatizaciju“, kao što sugeriše podnaslov „Šta je to zloupotreba službenog položaja u privredi“. Predmet optužnice je konstrukcija zastupnika kapitala u Ribarskom gazdinstvu Beograd da je imovina Ribarskog gazdinstva prodata odnosno izdavana ispod tržišne cene.
Ni to što je predmet optužnice, čak i da je tačno (što veštačenja dokazuju da nije), ne bi smelo da bude predmet krivičnog progona ukoliko nema elemanata obmane, falsifikata ili korupcije.
Krivično delo 359 kako se ono koristi u Srbiji omogućava da tužilac menadžment i vlasnike bilo kog preduzeća krivično goni za bilo koju transakciju, na bazi jedne neproverene računice ili tvrdnje neovlašćenih i nekvalifikovanih lica. Dovoljno je da bilo ko kaže da je vrednost neke transakcije trebala da bude nešto viša ili niža od one koja je realizovana da bi se takav postupak pokrenuo.
Preduzeća stalno međusobno trguju, nekad donose bolje odluke, nekad lošije, to je realnost. Ako preduzetnici za svaku odluku treba da strepe da li će ići u zatvor, onda tu više nema biznisa. Jedini garant da Vas niko neće goniti je politička zaštita ili nebavljenje biznisom odnosno neprihvatanje zaposlenja na bilo kakvoj odgovornoj funkciji u privredi uopšte.
Za ovakve predmete je u zemljama EU i drugim tržišnim ekonomijama upravo zato nadležan privredni sud – ukoliko jedna strana u ugovoru smatra da je oštećena, tuži drugu stranu pred privrednim sudom, koji ima potrebnu kometentnost da odlučuje u takvim slučajevima. Ukoliko se u postupku pred privrednim sudom utvrdi da je neko zaista oštećen, sud nalaže obeštećenje. Tek ukoliko posle takve presude se utvrdi da postoji opravdana sumnja da je šteta namerno načinjena, u izuzetnim slučajevima može doći do krivičnog postupka.
Ono što je najopasnije je upravo to što se desilo u našem slučaju – ako je vrednost osporenih transakcija veća od 15.000 Eur, predvižena kazna zatvora je od 2 do 12 godina. Pošto maksimalna kazna zatvora premašuje 10 godina, bilo ko optužen za ovakvo delo može se naći u pritvoru na gotovo neograničeno vreme po pretpostavci krivice, bez obzira na to koliko je optužba protiv njega neosnovana.
U trenutku raskida ugovora o privatizaciji Ribarskog gazdinstva, ovo preduzeće je bilo likvidno, sve plate, porezi i doprinosi bili su plaćeni, dobavljači namireni, nije postojao socijalni problem, za razliku od mnogih firmi na Vašem spisku, kao i mnogih drugih gde su privatizacije raskinute.
Ako je navodna prodaja imovine „mimo znanja Agencije“ krivično delo zloupotrebe službenog položaja, onda se zapitajte zašto vlasnici i menadžment svih preduzeća koja ste nabrojali nisu u pritvoru.
O tome ko je u pravu, ja ili Agencija u vezi bilo kakvih tvrdnji o našem poslovnom odnosu i pravima i obavezama po Ugovoru o privatizaciji, treba da odluče privredni sudovi u Srbiji, odnosno na posletku Sud za ljudska prava u Strazburu.
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/kacin_zabrinut_zbog_tomislava_djordjevica.4.html?news_id=220203
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/agencija_za_privatizaciju_dosad_dobila_dva_spora_protiv_djordjevica.4.html?news_id=220377
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/djordjevic_vs_agencija_za_privatizaciju.4.html?news_id=220538
Detaljne informacije o krivičnom progonu nalaze se na sajtu: www.tomislavdjordjevic.com
Tomislav Đorđević MEng, Novi Sad, Avgust 2011.
