Strasti moraju da se smire.
Živimo u teškim vremenima.
Mi, koji pišemo, moramo da budemo razumne glave.
I vlast mora da prekine sa manipulacijama.
U poslednjih pola godine, režimski novinari su u nekoliko navrata spinovali javnost da se priprema atentat na Vućića ili da se dogodio pokušaj atantata.
To su opasne stvari.
Sa tim ne sme režim da se igra.
Nije dozvoljeno spinovanje javnosti na taj način.
Šta režim time hoće da postigne?
Sluge režima na najprljaviji i najpodliji način hoće da dignu rejting premijeru Srbije.
Kada napišete da se spremaju atentati na premijera Srbije, onda to treba da dovede do opšte mobilizacije nacije i da svi stanemo uz svog premijera da ga podržavamo u svemu onome što se ne slažemo sa njim. Ako neko hoće da ubije našeg premijera, zar to nije dovoljan razlog da je on u pravu i da mi, njegovi podanici, treba da ga sledimo i da prihvatimo njegovu demokraturu.
Tako režim podstiče stvaranje atmosfere vanrednog stanja u kome se gaze građanske slobode, hapse neistomišljenici i zastrašuje kritička javnost. To nije dobro za Demokratiju i to ne sme da se radi u Republici. Spinovanje javnosti od strane marketinških političkih prevaranata treba da bude zabranjeno, jer se tako nanosi velika šteta državi.
Totalitarni režim, nažalost, o tome ne mari.
Premijer Srbije je dozvolio da se svi takvi tekstovi objavljuju na naslovnim stranicama njegovih biltena.
Uprkos tome što se kritička javnost protivila tom načinu besramnog spinovanja, premijer Vučić nije zabranio te svoje biltene.
Šešelj je u jednom od skorašnjih intervjua izjavio da je Aleksandar Vučić opasan politički protivnik i da se godinama spremao na temi – kako se manipuliše javnim mnjenjem, da je jako dobro izučio taj zanat, da je beskrupulozan i spreman na sve, da mu pomažu američki mentori za spinovanje javnosti i da će sve učiniti da zadrži vlast po svaku cenu.
Verujem Šešelju, jer on je stvorio Vučića i najbolje ga od svih nas poznaje.
Opet, s druge strane, Vučićev dugogodišnji prijatelj i čovek koji ga odlično poznaje, novinar Predrag Popović napisao je u svojoj knjizi o Vućiću da je on sklon manipulacijama, da se služi lažima i da je do sada tako izmislio 8.677 nepostojećih atentata na samog sebe..
Bezbednosne službe su u junu mesecu 2014. godine upozorile predsednika vlade Srbije Aleksandra Vučića da mu preti najozbiljnija opasnost po život zbog haosa u policiji i dale su mu rok od 48 sati da sredi tu situaciju, jer postoji opasnost da prođe kao Zoran Đinđić 2003. godine.
Šta se desilo posle tih pretećih 48 sati?
Ništa.
Da li je premijer uspeo da za 48 sati sredi stanje u policiji?
Nije.
Prema izveštajima policijskih sindikata stanje je i dalje u haosu.
Policajci su u tihom štrajku i to svi znamo.
Ako premijer ništa nije uspeo da sredi u policiji za 48 sati, zašto je bezbednostna služba pompezno izašla u javnost sa takvim saopštenjem?
Zar to nije spinovanje javnosti?
Zar to nije zastrašivanje javnosti?
Zar to nije dokaz da premijer kontroliše rad bezbednostnih službi koje moraju bespogovorno da služe za njegovu promotivnu kampanju?
Sme li to da se radi?
Zašto stalno porede Zorana Đinđića i Aleksandra Vučića?
Pa, oni ne mogu da se porede.
Nikada.
Vučić nije dorastao Đinđiću. Uprkos izjavama Đinđićeve udovice, koja se dodvoravala novoj vlasti, braneći svoje poslovne interese, Vučić nije dorastao Đinđiću, jer nema nikakvu harizmu i više liči na nekog sumanutog ludaka koji ne zna šta priča, nego na premijera koji ima neku istorisjku odgovoprnost za funkciju koju obavlja. Đinđićev zaokret ,nekoliko meseci pre streljanja,pokazali su da on nije pristajao da mu CIA lobotomira mozak i da ga pretvore u zombija koji će ispunjavati njihove političke naloge.
Vučić je podli manipulator koji ne bira sredstva da dobije naklonost javnosti, te njegovo stalno spinovanje javnosti o svojoj žrtvi je deo njegove pokvarene namere da izazove u masi sažaljenje i da tako nastavi neuspešno da vlada i uspešno da uništava Srbiju.
O kakvom se sumanutom tipu radi najbolje govore njegove izjave.
Sećate se one idiotske izjave Vučića da zna da neće dugo živeti?
Šta o toj izjavi kažu psihijatri?
Zašto ćute?
Zašto ne daju stručno mišljenje?
Čega se više plaše?
Ta izjava je nova politička podlost Vučića da se dodvori javnosti i da izazove sažaljenje, kako bi dobio slobodne ruke da nastavi sa uništavanjem Srbije.
Srbiji ne treba takav premijer.
Srbiji ne treba takav suicidan političar.
O nameštenom „atentatu“ na Banjici je sve rečeno.
Očevici su dokazali da nikakvog atentata nije bilo.
Znači, da sumiram, premijer Vučić ne sme to da radi.
Ne sme da izaziva sudbinu.
Ne sme da se igra sa državom.
A sada o tekstu mog prijatelja Milovana Brkića u „ TABLOIDU“, gde i sam pišem.
O uvodniku pod nazivom : „ Gospode, pomozi!“.
Brkić na kraju spornog teksta kaže :
„Na Badnje veče pomolimo se Bogu, da nam da snage i kuraži, da nam ne zadrhti ruka… I da se spasimo od zla koje nam preti.“
To ne sme da se piše.
Nema opravdavanja za takvo pisanje.
Takvo pisanje nanosi veliku sramotu samom Brkiću, koga odlično znam i koji je više nagao , nego što ima podle namere, ali i svima nama koji pišemo za taj list.
To je jedini slobodni list u Srbiji koji iznosi istinu o pljačkama totalitarnog režima.
Čemu tolika strast?
Strast mora da se obuzda.
Ponavljam ono što sam pisao u vreme streljanja premijera Đinđića.
Premijeru Srbije ne sme ništa da se dogodi.
Ako ubiju premijera Srbije, oni ubijaju instituciju premijera i uništavaju državu.
To je zločin i moramo da se borimo protiv zločina.
Jadna je država u kojoj ubijaju premijera.
Premijer Srbije je mlad čovek, ima svoju decu i želimo mu da dugo živi.
Ni izmišljeni atntati, niti kuraž atantatora kome ne drhti ruka nam nisu potrebni da zagadimo toliko politiku.
Premijer Srbije je moj politički neprijatelj i moja je želja da ga građani poraze na izborima, da ga spuste na zemlju, da izduvaju taj naduvani balon laži i obmana, da njegova politika bude zamenjena jer je štetna po državne i nacionalne interese,da odgovara za veleizdaju države na sudu, da ga sud osudi, da mu se konfiskuje imovina stečena dok je bio na vlasti i da mu se trajno zabrani bavljenje politikom kao primer svim budućim političarima, koji odluče da izdaju svoju državu i narod i koji postanu konvertiti.
To želim da se desi Vučiću.
I Nevernom Tomi i Malom od Miljacke.
Neka im sude istorija i sudovi.
Poruka svima, spustite tenzije!
Smirite loptu!
Stišajte strasti!
Oštra politička borba ne sme da uništi politiku.
Javna reč mora da ima svoju težinu.
Svađajte se, prepirite i vređajte!
Ali, bez fizičkih obračuna i atentata.
Građani odlučuju.
Oni plaćaju veliki ceh svojih pogrešnih odluka.
Naš javni rad treba da građanima pomogne da pravilno odluče.
Hoće li to da urade?
Građani neka presude.
Beograd, 04.01.2015.
