Početna Tekstovi СРБСКИ ГЕН

СРБСКИ ГЕН

305
0
SHARE

СРБСКИ ГЕН

 

Настављам тамо где сам стао у тексту – Зомбирани експерти.

Мислим да је врло важно да разбијемо ту колонијалну свест политичких идиота.

Који имају зликовачке намере према нашем древном народу.

Доказ је да не презају да промене чак и наш србски ген.

Кога морамо да бранимо, јер је то наш највећи капитал.

Морамо да га бранимо од експерта идиота, који раде према налогу наших вековних непријатеља.

 

Како 7531.годину нису могли да униште Србе, одлучили су да нам измене генетску структуру националног бића.

Зато увозе репродуктивни материјала из Шпаније и Данске за телесну оплодњу жена у Србији.

Ужас!

Зар нема плодних мушкараца у Србији?

Зар Срби немају квалитетан репродуктивни материјал за телесну оплодњу жена у Србији?

Наравно да имају.

Али, зликовачки план крсташа је да се, једном за сва времена, тај србски ген уништи.

 

Мора да се уништи, јер су Срби реметилачки фактор на Балкану.

Срби су слободарски, ратнички народ, који не пристаје да служи туђину.

Срби су, како нас крсташи сматрају, дивљи, непредвидиви варвари, који се буне и побуњују друге.

Срби су опасни јер негативно утичу на остале народе.

Срби су први устали против Новог светског поретка.

Ево, данас, видимо да су заразили својим слободарским вирусом и противљењем 85% човечанства.

Срби су криви што се руски медвед усправио.

Срби увек праве проблем крсташима.

Зато их треба истребити.

Најбољи начин да им се измени генетска структура.

Како би србски Његош рекао – смијешано  најлакше се пије.

 

Е, то је њихов зликовачки план.

Ко то не разуме или је велеиздајник или је непоправљиво глуп.

Срби нису глуп народ.

Разумеју какву нам подлост спрема Велеиздајник.

Питање само је дана почетка побуне Срба.

Догорело је до ноката.Изгубило се древно стрпљење.

Србија се умирити не може!

 

О србском гену пишем на основу личног искуства.

Довољно година имам да могу да правилно судим.

Не треба ми мишљења зомбираних експерата.

Не признајем њихове плагиране докторате.

Нити титуле које им је доделио корпоративни фашизам.

 

Признајем само здраву  памет нашег древног народа.

Коју могу данас да потврдим.

Годинама, што сам старији, видим да сам исти као мој отац, мајка, ђедови и бабе.

Имао сам срећу да сам одрастао на селу у Далмацији са мојим старима, који су били генерација 1880 до 1903. године.

То је мој највећи универзитет.

Код њих сам положио животни докторат, без досадних фуснота.

 

Данас све њих налазим у себи.

Свако се уградио на свој особен начин.

И живе у мени. Вечно.

Они су моји највећи критичари и саветници.

Они ми увек помажу када ми је најтеже.

Када сам њих слушао, увек сам добро прошао.

Трудим се да њихове надзоре пренесем на моју децу.

Мислим да сам успео.

Србски ген се наставља.

Преносимо га даље и поносимо се на наше србске претке.

 

За крај, једно сећања из одрастања на селу.

Нашу краву, магарицу или кобилу смо водили у друго село на парење.

Тачно код одређеног домаћина, који је имао добру расу.

Други су доводили под нашег бика, магарца или коња своје благо.

Строго се водило рачуна о, како министарка научиница говори, квалитетном репродуктивном материјалу.

Наши стари су  то све сами добро знали.

Није им требала министарска функција и научни докторат зомбираних експерата.

Довољан је био само – СРБСКИ ГЕН.

Чувајмо тај србски ген.

То је једини капитал који не смемо да изгубимо.

 

Београд, 7531.г. колодар, дан петнаести

 

 

SHARE