U prelomnim istorijskim dogaðanjima, kada se odluèivalo o sudbini države i nacije nismo imali, nažalost, prave državnike od formata koji su znali, strateški promišljajuæi, da donesu vizionarske odluke. Srpska malograðanska pseudoelita uvek se pseæe ponizno dodvoravala moænijim od sebe, ponosna što služi stranim interesima, ili je, palanaèki gramziva, šibicarski prodavala naše državne i nacionalne interese radi svog liènog bogaæenja. Bez obzira kakvu ideološku retoriku koristili, naši skorojeviæi su istom žestinom prezirali svoj narod smatrajuæi ga rajom, ruljom ili stokom koju treba pljaèkati, tuæi, a ponekad, radi dobrog provoda, jahati i sprdati se do iznemoglosti.
Velike srpske voðe pokazivale su neverovatnu okrutnost prema sopstvenom narodu. Tako su se, recimo, posle nekoliko nedelja ustanici odmetali od svojih starešina samo zato što su bili veæi zulumæari od beogradskih dahija. Sprdanje je postao naš nacionalni sport, koga su upražnjavali svi nosioci vlasti. Biti arogantan, osion, bandoglav, obesan, pohlepan i iskljuèiv postale su dominantne osobine naših politièara na vlasti.
Glava šeæera nije bila dovoljno velika da zasladi sve njihove prohteve, bolesne ambicije, sujetu, taštinu i pohotu, pa su podanici uvek strepili šta ih sve može zadesiti sa protuvama na vlasti. Nikada niste bili sigurni kako æe se ponašati ti pajaci u državnim ulogama.
Da ne bismo išli previše daleko, dovoljno je samo da se vratimo u 1989. godinu. Padom berlinskog zida nestala je ravnoteža blokova i samo jedna sila je postala Imperija. Srušio se svet komunizma kao kula od karata i bilo je pravo vreme da mi Srbi civilizovano prvi izaðemo iz jugoslovenske zablude i ponudimo komšijama novi ugovor o zajednièkom suživotu. Umesto da raèunovodstvenom logikom umnog državnika precizno doðemo do nacionalnih interesa od kojih ni po koju cenu neæemo odstupiti, dobili smo narcisoidnog i autistiènog Despota koji nije razumeo vreme. Umesto da državu i naciju prilagodi novom dobu, da nas modernizuje i otvori razvojne planove koji æe nas približiti bogatim državama, sumanuti ideolog banalnosti poigravajuæi se nacionalnim oseæanjima koje je, iskreno reèeno, kao svaki boljševièki aparatèik iz dna duše prezirao, poveo je zemlju u nepotrebne ratove i izgubio sve bitke koje nije vodio. Neiskren u svojoj nameri da donese blagostanje poniženom narodu, nije razumeo da nastaje doba globalne civilizacije u kojoj treba koristiti tehnièki superiornije metode komuniciranja, umesto kabadahijskog sprdanja sa svima onima koji su poverovali da Despot olièava davnašnji san o nebeskom narodu koji je žrtvovan radi opšteg dobra.
To izrugivanje istorije i sprdanje sa predanjem glavni je razlog naše propasti. Niko nam nije kriv što smo dozvolili da se takvi tipovi prostaèki sprdaju sa nama. Rezultate takve nakaradne vladavine graðani su osetili kroz gubitak posla, plata, penzija, poginule, sankcije, siromašenje, NATO bombardovanje, izbeglištvo, kao i gubitak iskonskih teritorija i uništavanje sopstvenog naroda.
Drugu veliku priliku imali smo posle oktobarskog preokreta kada su graðani sami srušili odnaroðeni režim, koga ni NATO bombe nisu razorile. Bila je to jedinstvena prilika da se napravi radikalan zaokret i da okupljajuæi sve kreativne snage u društvu i našu sabraæu iz rasejanja, otpoène nacionalni, ekonomski i duhovni preporod. Nažalost, to se nije desilo jer su tajni dogovori veæ bili napravljeni. Ostalo je samo da se teritorije za pljaèku podele. Partije u sebi imaju logiku èopora koji, uhvativši plen, namiruje prvo sebe. Zašto bi se inaèe borili?
Ideja opšteg dobra zajednice više ne postoji. Najvažnije je da se utoli pohlepa èopora na vlasti. Tako je otpoèelo novo sprdanje sa narodom. Prevrtaèi svih boja, krijumèari droge, mafijaši, secikese, moralne protuve, intelektualni paraziti, korisnici primarnih i sivih emisija, džep set naše estrade i èitav jedan ološ probisveta, perverznjaka i psihopata dobili su priliku da se domognu ili približe vlasti jer se to smatralo cool. Postalo je budalasto i sramno biti pošten, skroman, uèen, vredan, štedljiv i radan, jer su skorojeviæi na vlasti velièali moæ oružja, pljaèke, kuma i konsultantske kompanije za koju nisu prestajali da rade.
Kada balavac bez ijednog dana radnog iskustva dobije egzotiènu proviziju od nekoliko stotina hiljada dolara, u zemlji gde kožari primaju 1.127 din, tekstilci 2.180 din, a zemljoradnici penzioneri èitavih 1.260 din iz marta 2002.godine, onda je to sprdanje sa svima nama koji smo im dozvolili da nas tako sramno ponižavaju. Propuštena je velika istorijska prilika da se zemlja demokratizuje, da uistinu izgradimo institucije i uvedemo vladavinu prava.
Kumovi tranzicije vladaju danas državom i više to i ne kriju. Srbija je postala vlasništvo nekoliko porodica. Širi se pink ideologija i velièaju reforme koje bogate èine još bogatijim, dok siromašni postaju sve siromašniji.
Sreæom, bliže se parlamentarni izbori koji æe strogo kazniti pohlepne politièare. Da li æe biti politièke volje da odgovaraju svi koji su uèestvovali u rasprodaji i pljaèkanju državne imovine? Da li æe neki srpski Putin imati snage da se obraèuna sa spahijama tranzicije?
Vreme æe pokazati šta æe se zaista desiti. Bez hapšenja, suðenja i oduzimanja nelegalno steèene imovine ne verujem da možemo daleko dogurati. Koliko vidim sprema se nova podvala narodu. Oni koji su nas u ovu nevolju ugurali, danas su glavni kritièari tog pogrešnog koncepta. Prevrtaèi ponovo lete. Pokušavaju da nas prevare. Vreðaju intelektualni potencijal našeg naroda. Bez ikakvog srama brabonjaju o svemu i svaèemu. Mediji ih podržavaju jer ih veæ vide kao buduæe pobednike. Izgleda da izbore ne treba ni da održavamo. Šta æe nam izbori? DOS æe, kažu analitièari, ponovo vladati.
Šta je to? Sprdanje se istim intezitetom nastavlja. Narod je primitivan i glup, misle vlastodržci. Treba se sprdati sa njim jer æe tako više poštovati vlast. Gde je kraj zamajavanju graðana? Kada æe nam biti bolje? Niko iz vlasti o tome ne govori. Bolje æe nam bit kad prestane sprdanje sa narodom. Zato su nam potrebni uèestali izbori. Ako treba, neka budu svake godine. Moramo kazniti sve one koji nas ponižavaju. To je jedino što oni razumeju i èega se zaista plaše. Zato, dragi prijatelji, pamet u glavu. Glasajte za sebe. I one koji æe da ostvare vaše interese. Sve ostalo je sprdaèina.
Objavljeno u listu »InterNacional« 2003-11-27
