РЕВОЛУЦИОНАРИ

РЕВОЛУЦИОНАРИ

 

Политичко стање у држави Србији никако не ваља.

Треба га мењати, јер постоји опасност да изгубимо и државу и народ.

Поставља се пред нас три кључна историјска  питања : ШТА, КАКО и КО да то уради?

И ту почиње мој велики сукоб не само са превртљивим политичким олошем, који пљачкају и замајавају народ, него и са лажном опозицијом и потплаћеним  и поткупљеним српским квазиинтелектуалцима.

 

На питање ШТА ћете урадити када дођете на власт, лажна опозиција нема никакав конкретан и оперативан одговор, осим бесмислених и досадних фразетина о демократији и слободама.

Односно, одговор се зна, али се крије од грађана– радиће исто оно  што већ ради и садашња власт.

У то сам потпуно убеђен, пошто добро познајем психолошке портрете наше исфрустриране , искомплексиране, паланачке опозиције.

 

Уопште није важно да ли је опозиција малограђанерска и аутошовинистичка или је естрадно патриотска и родољубиво агресивна, та тренутна агресивност потиче из властите немоћи и празнине, они ће, уколико би им се заиста пружила прилика да поново владају или, неки од њих, да по први пут заседну на власт, наставити садашњу политику издајничке и тоталитарне власти.

Наравно, њихова политичка демагогија ће бити дизајнирана на неки нови начин.

Али, суштина остаје потпуно непромењена.

Тоталитарно политичко устројство се не мења, само Курта поново замењује Мурту и настављају заједно да краду, лажу и обмањују све сиромашније и апатичније грађане Србије, који још нису умрли и који се још нису иселили.

 

Суштина озбиљне и темељне промене политике у Србији је у томе да престане више да се лаже, краде и обмањује.

Тек тада почиње наш спас.

Односно, тада се стварају једино предуслови да се примене политичке и економске мере које ће да доведу до спаса државе и народа.

То се једино може да постигне – рушењем досадашњег политичког тоталитарног система представничке шпекулативне демократије и изградњом новог политичког и економског ситема.

 

Прдложио сам стварање новог политичко-економског система који би се базирао на мешавини директне,непосредне, електронске демократије без професионалних политичара и елитне, искусне, референтне, стручне, менаџерске Владе националног спаса, ангажоване по уговору на одређено време, која ће професионално извршити демонтажу застарелог тоталитарног политичког и економског система, која ће створити нове политичке институције у држави и покренуће брзо привреду, на бази ресурса које поседујемо, тако да имамо двоцифрене стопе привредног раста.

 

То је, према мом мишљењу, једини начин да опсанемо и да се брзо извучемо из беде, сиромаштва, свађа и препуцавања, умирања, исељавања и нестајања.

 

Уколико ово није добар начин, нека други стручњаци и грађани изнесу своје предлоге.

Отварамо расправу у друштву, да сви грађани Србије могу да прате и учествују, да износе своје предлоге, јер наш древни народ није глуп, како желе да га прикажу покварени политичари и квазиинтелектуалци, у намери да га поробе и опљачкају, него је наш народ жељан Истине, Слободе и Правде, које му исто тако данас нужно требају као и све приче о бољем животу.

 

Мој, дакле, сукоб са преварантима политичарима и њиховим лакејима квазиинтелектуалцима није личне природе, него проистиче из нашег суштинског и системског разликовања у поимању друштва, државе, народа и политике.

Никако не можемо да се сложимо и удружимо, како  ми предлажу неки наивни прелетачи свих боја и мириса, зато што се ту ради о два непремостива и свемиркси удаљена морална и људска животна принципа.

 

Мора да се повуче црта, граница, последња линија одбране Демократије и Републике преко које се не сме да се пређе у политичку баналност, калкулативне комбинације и коалиционе нагодбе за  нове преваре и пљачке.

 

Ту границу одређују само – МОРАЛНИ ПРИНЦИПИ!

 

Успостављањем моралних принципа спашавамо друштво од даље пропасти, државу од распада и народ од нестанка.

Отуда толико моје инсистирање на моралним начелима.

Сарадња са политичким протувама, бандитима, разбојницима и преварантима свих идеологија и демагогија уопште није могућа.

 

Ако се ово полазиште разуме, онда могу да одговорим на питање КАКО да извршимо неопходне друштвене промене.

 

Постоје два начина – насиљем и победом на изборима.

 

Насиље заговарју намерно ботови издајничког режима,то је велика замка за неразумне, јер желе да припреме терен, тим насилницима и силеџијама режима, да  ликвидирају све људе који критикују и нападају режим, како би одржали , по сваку цену,култ личности психопате на власти.

 

Насиље заговарају мастурбатори и кукавице по друштвеним мрежама,сакривени иза лажних статуса и имена, мекушци и пичкице, који се плаше своје сопствене сенке, који  се никада нису потукли на улици, којима никада није крв цурила из носа и аркаде, који нису били на ратиштима и не знају какав је звук испаљених метака или детонација граната.

 

Насиље заговарају наши вековни непријатељи, јер желе да Србију виде у крви грађанског рата, раскомадану, поражену, окупирану страном чизмом, јер ми, Срби, смо реметилачки народ у Европи, непокорни смо, курчевити, непредвидиви и зато је боље да нас изолују у резерват Београдског пашалука да би нас онда, када роботизују човечанство, показивали лоботомираним туристима као последњу врсту изумрелог људског рода.

 

Браћо и сестре, даме и господо, другарице и другови, грађани Србије,

 

Преклињем вас да не наседате на подметачине режима о насилној промени власти, јер је то велика и опасна превара.

 

Па, како онда да извршимо промену ситема?

 

Ако смо разумели прву тачку и ако смо схватили да све почива на моралним принципима, онда морамо да се држимо тих моралних принципа у нашем политичком деловању .

 

То практично значи следеће :

 

1. Захтев режиму да донесе нови Изборни закона, који ће садржати у себи све оне предлоге о којима сам већ писао,
2. Када режим одбије доношење новог Изборног закона, јер зна да ће по том закону изгубити власт, онда треба позвати грађане да БОЈКОТУЈУ намештене и режиране изборе. Излазак на такве изборе нема никаквог смисла и сви који вас позивају на такве изборе су плаћени од режима да му обезбеде легитимитет.
3. БОЈКОТ избора значи да не дајемо легитимитет тоталитарном режиму и његовој опозицији.
4. Када БОЈКОТ избора доведе до тога да режим изгуби легитимитет, јер већина грађана нису изашли на изборе, онда имамо ДЕМОКРАТСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ већине грађана да позовемо грађане на улице да  се мирним протестима изборимо  за нови Изборни закон.
5. На изборима по новом Изборном закону побеђује покрет који препозна овај историјски тренутак и који грађанима понуди нови политички и економски програм , нови политички и економски систем и нове људе.

 

Ако је и ово јасно, нисам рекао да је лако, јер морамо да имамо много знања, снаге, воље и доброте у себи да се удружимо, да сопствени его победимо, морамо и много да радимо, јер нико то неће други да уради за нас, него морамо ми сами све да урадимо за себе, онда нам остаје да одговоримо и на последње питање – КО ће то да уради?

 

КО?

 

И ту сада долазимо до наслова овога текста – Револуционари.

Ко су револуционари?

Професионални политиканти, праваранти, авантуристи, ваћароши, џепароши, пропалице, егоманијаци, ниткови и протуве, који се налазе на дну живота, који хоће нешто да постигну и присвоје у животу који им пропада, хоће да возе добра кола, да имају старлете око себе, хоће да добро једу и да се проводе по егзотичним дестинацијама, хоће лепо да се облаче, па се због тога одлучују да се баве политиком.

 

Непризнати у својим струкама и жељни материјалних добара, без икаквих моралних принципа и начела, они очајнички улазе у политику јер немају више шта да изгубе.

Између ништа и власти, они ништа  ризикују.

 

Како је политика постала уносан бизнис, онда они који почињу своје политичко деловање  то раде не због тога да би се изборили за промену политичког и економског система и да би заједници донели добробит, него да би они приграбили за себе материјална добра и политичку моћ.

 

И то је велики проблем политичких странака, које су постале мафијашке организације за освајање власти и отимање материјалних добара од државе и грађана.

Када неки неписмени и нестручни активиста лепи плакате по граду, када то ради савршено добро, онда он мисли да може и да буде министар у влади, није важно који ресор, јер је он ризиковао лепећи плакате да буде пребијан од режима, улаже себе, па, сходно таквој накарадној логици, када странка дође на власт, он очекује свој део плена.

 

Тако пропадају све изворне политичке идеје.

Због намиривања гладног и похлепног, прождрљивог чланства странака на власти.

 

Овде отварам ту важну друштвену расправу, о којој се данас уопште не говори, да они који учествују у рушењу једног тоталитарног режима, не могу да буду носиоци власти у политичком систему директне и непосредне демократије.

 

Они не схватају да је један посао рушење издајничке власти на изборима, док је сасвим други посао вођење државе.

 

То што си се у, рецимо, парламенту пљувао, тукао, свађао и чупао са посланицима режима, уопште те не квалификује да сутра будеш неко ко ће управљати државом, јер су то сасвим два различита посла.

Онај који минира и руши мост и онај који гради тај исти мост не раде исти посао.

Ако политичара минера поставимо да води државу, потпуно је логично да ће он да сруши све институције система, да их разори и уништи како би их прилагодио себи и својим и страначким интересима.

 

Политичари минери су до сада долазили на власт.

Зато су нам срушене све институције и зато смо данас пропали.

 

То се може решити тако да се, одмах у старту формирања новог политичког покрета, ослободимо професионалних револуционара.

Нису нам њихове услуге уопште потребне.

Они који се буду истицали у рушењу режима, могу, након завршеног посла, да добију одређене материјалне сатисфакције једнократном помоћи и ништа више.

Ако хоћете више, уђите у конкуренцију и доставите ваше стручне референце да бисте се кандидовали д аучествујете у вођењу државе.

 

Непосредна демократија значи да нема професионалних политричара.

Директна демократија значи да нема у парламенту плаћених посланика.

Грађани изворно спроводе демократију и не преносе више своје право на посредника.

Електронска демократија значи да нема бесмисленог седења, глупавих свађа и вређања, него да грађани одлучују електронским гласањем, након одржаних друштвених расправа на националним медијима.

 

Директна демократија омогућава грађанима да контролишу стручњаке који менаџерски управљају државом.

Јавност мери сваког месеца ефекте извршне менџерске владе.

Ако су ефекти позитивни, менаџери настављају да владају.

Ако су ефекти негативни, доводе се други.

 

Ту нема никаквих емоција.

Грађани одлучују само на основу извршених дела.

Дела која су у интересу заједнице.

И сваког грађанина.

 

Шта још треба да урадимо да би ово заживело?

 

Одмах морамо, ми који бранимо јавно добро и који смо забрањени, јер нас се и власт и опозиција плаши, да извршимо лустрацију у нашим редовима.

Не могу  грађанима да се намећу они који су већ били на власти .

Лустрација је хигијена новог политичког покрета.

 

Суштина политичког деловања је рушење тоталитарног политичког устројства и стварање свих претпоставки за равој Демократије и одбрану Републике.

 

Да ли сте спремни за ову историјску улогу?

Да ли сте разумели шта морамо да радимо?

Личним примером то морамо да покажемо.

Све приче су испричане.

Изволите, поклоните се и почните!

Престаните да навијате!

Уђите да играмо утакмицу.

Заједно!

 

Београд, 05.11.2017