,,U početku beše reč. I reč beše u Boga. I Bog beše reč.“
Tako počinje Biblija.
Živimo u dobu opšteg obešmišljavanja reči. U poplavi besmislenih informacija, izgube se važne vesti. U poplavi svakojakih reči, izgubila se istina. Svi blebeću. Ne zatvaraju usta. Davimo se u potopu izgovorenih reči. Niko nikoga ne sluša. Svako priča svoju priču. Odzvanja nam u glavi od praznih priča.
Komercijalna civilizacija proizvodi reči kao štamparija FED lažne dolare. Štampanje reči bez pokrića se vrši da bi se obezvredile reči. Kada obezvredite reči, onda obezvredite i ljude. Obezvređeni ljudi se debilizuju. Otuda toliko idiotizama u medijima. Namera je da se zaduženi ljudi pretvore u zombije potrošačke civilizacije. Zabranjuje im se da misle. Dozvoljeno im je da troše. Naročito reči. Hiperinflatorna potrošnja reči dovodi do nove emisije reči bez pokrića.
U brzom načinu života, brzo trošimo i reči. Skraćujemo ih i gutamo one koje su nam suvišne. A suvišne su jer iznose naša osećanja, misli i namere. To više nikome ne treba. Nikoga to ne zanima. Instant život bez osećanja je stvorio i univerzalne reči, koje sve pokrivaju. Recimo, reč – super – zamenila je misli i osećanja. Kakav je roman koji si pročitao? Super. Kako je bilo na putovanju? Super. Kako se osećaš? Super. Tačka. Nema više. Sve je jasno. Super je skratilo super čoveka. Kada kažete super, svi razumeju o čemu govorite. Ne treba da trošite druge reči.
Brza hrana, brze reči i brz život. To je moto uspešnog čoveka.
Izgovorena reč više nikoga ne obavezuje. Naš narod kaže – „ čovek se veže za reč, vo za rogove“. U današnje vreme ova narodna mudrost je prevaziđena. Uspostavljeni tržišni odnosi između ljudi su otvorili prostor za špekulaciju rečima. Reči služe da bi se ostvarila lična dobit na tržištu. Špekulacija rečima je dozvoljena radnja. Možemo reči, poželjna. Niste uspešni, ako ne znate da špekulišete rečima.
Kako se špekuliše rečima?
Jedno mislite, drugo radite, treće govorite. Tako postajete uspešni. Prilagođavate se svim prilikama. Brzo zaboravljate i odbacujete ono što ste nekada govorili. Gazite napred preko ljudi sa novim rečima. Ljudi su sirovine za obradu. Reči su samo tehničko oruđe za obradu sirovine. One treba da prerade sirovinu u finalnu potrošnju. Uspeh je kada uspevate da trošite sirovine za svoje namere.
Političari su u tome vrhunski obučeni. Oni profesionalno obrađuju sirovine. Zato njima ništa ne znači šta danas pričaju. To sutra neće pričati. Zaboraviće šta su juče pričali. To njih ne zanima. U procesu obmanjivanja ljudi, njih zanima samo da ljudi budu u njihovoj funkciji. U funkciji su samo dok imaju interesa od njih. Nema morala u politici. Ko hoće moral, neka ide u crkvu, govore nam političari. U politici vladaju surovi tržišni zakoni i interesi. Nema ideologije. Ideologije su mrtve. I reči su mrtve.
Političara ne zanimaju nikakve ideologije. On menja ideologije kao prljave čarape. Njemu sve ideologije služe da porobi naivne i neorganizovane ljude. Cilj političara je da bude na vlasti i da upravlja ljudima. To radi isključivo u svom ličnom interesu. Sve što izgovara je opšta laž, prilagođena za to vreme. I svi znaju da je laž, ali veruju u tu laž. Birači veruju političaru kao što publika u cirkusu veruju mađioničaru. Svi znaju da je trik, ali svi uživaju u tom triku. Publika ne zna da pravi trikove.
Svi političari na svetu su isti. Trikovima varaju svoje birače. Razlikuju se političari iz razvijenih društava od političara iz primitivnih demokratija. U razvijenim parlamentarnim društvima političar laže, obmanjuje i krade svoje birače samo jedno vreme i to u okviru jedne ideologije. Koristi samo jedan politički trik. U nerazvijenim demokratijama političari lažu, obmanjuju i kradu birače sve vreme i menjaju ideologije, jer smatraju da je to dozvoljeno i da time pokazuju svoju uspešnost. Što više političkih trikova koristi, to je uspešniji političar.
Eto tumačenja zašto u našoj politici svako može sa svakim da pravi koalicije i zašto šovinisti postaju eurofundamentalisti. Nije važno šta pričaš, važno je da si na vlasti. Takvo šizofreno poimanje politike nije moguće u razvijenijim demokratijama. One se , ipak, pridržavaju nekih pravila igre. Postoje stvari koje ne smeju da se rade.
Kako izaći iz začaranog kruga uništavanja reći i gubitka njihovog smisla?
Jedini način je da se vratimo na početak.
A početak je zapisan.
I reč beše u Boga.
Oživimo reči!
To znači da rečima moramo da damo uzvišeni smisao. Moraju da dobiju moralnu vertikalu. Moraju da dobiju težinu i značenje. To se isključivo može da uradi učenjem i ličnim primerom.
Učimo o životu od velikih mislilaca. Čitanje nam omogućava da stičemo znanja. Internet nam samo daje potrebne informacije. Znanje se stiče čitanjem i promišljanjem. Preispitivanjem. Razgovorom. Poelmikom sa onima koji suprotno misle. Iz tih borbi protuvrečenosti razvija se novi kvalitet. Novi život. Novi pogled na svet.
Stečena znanja se moraju primeniti i ličnim primerom pokazati da sledimo izgovorene reči. Ličnim primerom dokazujemo da verujemo u svoje reči. Mi živimo naše izgovorene reči.
Nekoliko početnih saveta za ozdravljenje od praznine.
• Nikada ne govorite o stvarima o kojima ništa ne znate ili površno znate,
• Nikada ne govorite, ako nemate šta novo da kažete,
• Naučite da slušate,
• Čitajte literaturu,
• Razgovarajte i učite kroz razgovor,
• Ne obećavajte, to što ste obećali morate da ispunite,
• Razmislite pre nego što nešto prihvatite,
• Govorite to šta mislite, a ne šta drugi žele da čuju,
• Priznajte svoje greške,
• Menjajte se,
• Naučite da kažete – izvini,
• Ništa ne treba da vam bude teško da uradite,
• Nevolje shvatite kao nove izazove,
• Podelite to što imate, život je u zajednici,
• Volite druge ljude, uprkos svemu
Poroblem naše civilizacije je gubitak poverenja. Poverenje se teško stiče, lako se izgubi.
Radite na tome da ljudi imaju poverenja u vas.
Posle je sve lakše.
Beograd, 02.09.2014
