Ako možeš da sačuvaš razum
kad ga oko tebe svi gube i osuđuju te.
Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kada sumnjaju u tebe,
ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju.
Ako možeš da čekaš a da se ne umoriš čekajući,
Ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž,
Ili da te mrze a da sam ne daš maha mržnji,
a da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar
ni tvoje reči suviše mudre.
Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom
Ako možeš da misliš, a da tvoje misli ne budu (sebi ) cilj
Ako možeš da pogledaš u oči pobedi i porazu
i da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž
Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao
Izopa;enu od podlaca u zamku za budale
Ako možeš da gledaš svoje životno delo srušeno u prah,
I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenom snagom,
Ako možeš da sabereš sve što imaš
I jednim zamahom staviš sve na kocku,
Izgubiš i počneš ponovo da stićeš,
I nikad, ni jednom reći ne pomeneš svoj gubitak
Ako si u stanju da prisiliš svoje, srce, živce i žile
Da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali
I da istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više
Do volje koja im govori: „Istraj!“
Ako možeš da se pomešaš sa gomilom i da sačuvaš svoju čast,
Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman
Ako te najzad niko ni prijatelj ni neprijatelj ne može da uvredi
Ako svi ljudi računaju na tebe ali ne preterano.
Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta sa šezdeset skupocenih sekundi
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
I što je mnogo više, tada ćeš biti veliki čovek
….Sine moj
R. Kipling
