Početna Sadržaj Reagovanja PSIHOPATE

PSIHOPATE

6528
1
SHARE

Danas sam imao u poseti jednog stručnjaka iz nekada ugledne državne
institucije.
Koju danas izdajnička vlast uništava, mada je institucija od
nacionalnog značaja.
Direktorka je došla preko vladajuće stranke da uništi nacionalnu instituciju.
Ona ništa ne zna o delatnosti nacionalne institucije.
Dovela je nekog sumanutog advokata sa strane da im uzima pare.

Nacionalna institucija propada.
Doktori nauka kupe lišće u dvorištu.
Stručnjaci beže iz državne institucije i Srbije.
Milijarde evra nam propada zbog begstva očajnika iz nesrećne zemlje.

Kaže moj gost, da mu se čini da državom i nacionalnom institucijom
upravljaju psihopate.

Šta su to psihopate?

Pogledajmo šta kaže Čika Gugl.
Tačnije, šta piše na Wikipedii.
Odlomak – Karakteristike psihopatije.

„Klasični psihopata odlikuje se – potpunim odsustvom savesti – kao
jedne važne osobine koju poseduju normalni ljudi. On/ona će se služiti
svim sredstvima da ostvari svoje ciljeve. Radi se o ljudima koji su
većinom – po samoj svojoj suštini – zli. Običnim ljudima savest na
neki način služi kao kočnica, tako da će oni većinu svojih postupaka
‘vagati’, težeći tome da ne povrede druge prilikom ostvarenja svojih
ciljeva. Međutim, bez savesti u sklopu svog bića, psihopata se nalazi
u jednoj situaciji u kojoj on ima veliku ‘prednost’ nad normalnim
čovekom. Njega ništa ne može da koči, osim možda onih pravila
uspostavljenih u okviru pravnog sistema društva.
Najčešći opisi psihopata su: „Oni mogu biti simpatični, šarmantni,
inteligentni, oprezni, impresivni,“ „mogu da ostave utisak nekoga u
koga čovek može da se pouzda“, i „imaju mnogo uspeha u zavođenju
žena/muškaraca“: Međutim, „oni su neodgovorni,“ „rušilački nastrojeni“
i slično.
Veliku konfuziju pravi to što psihopate imaju dosta osobina koje mnogi
normalni ljudi smatraju poželjnim ili zavidnim. Na primer, oni često
ostavljaju utisak jednog neverovatno čvrstog samopouzdanja (kad je
potrebno i nedostatka samopouzdanja, a sve u cilju manipulacija). U
mnogim slučajevima ispoljavaju jednu „natprirodnu magnetičnu
privlačnost za osobe suprotnog pola“.
Psihopate boluju od jedne stvarne mentalne bolesti koju on označava
kao – potpuni i neizlečivi nedostatak osećanja. Ukoliko psihopata
uopšte nešto oseća, onda su to emocije najpliće vrste. On čini bizarne
i samo-destruktivne stvari zato što je potpuno imun na posledice koje
bi normalnog čoveka ispunile osećanjima srama ili griže savesti. Ono
što bi drugi u tom smislu smatrali katastrofom, za njega predstavlja
samo jednu malu nezgodu ili „čistu sitnicu“.
Psihopatija je sasvim uobičajena u ljudskom društvu. Postoji mnogo
slučajeva psihopata koji normalno rade kao biznismeni, doktori, pa čak
i – psihijatri. Oni izgledaju u svakom pogledu kao normalni ljudi.
Nedostatak savesti ih čini veoma efikasnim „mašinama“. Oni mogu da
budu brilijantni, mogu da pišu naučne radove, mogu da imitiraju reči
pune emocija (veoma su uspešni glumci), međutim, s vremenom postaje
sve jasnije i jasnije da njihove reči nisu u skladu sa njihovim
ponašanjem. Oni su vrsta ljudi koji će u jednom momentu tvrditi kako
je strašno pogođen bolom usled smrti nekog bliskog prijatelja ili
člana porodice, a u sledećem momentu će otići na neku žurku ili u
disko klub – „da bi to zaboravio“.
S obzirom da su veoma efikasni, u stanju su da obavljaju veoma
kompleksne radnje koje su zamišljene tako da izazovu druge da im ovi
daju svoju podršku za ono što oni žele. Na taj način mnoge psihopate
su u stanju da dostignu visoke pozicije u društvu. Tek nakon dužeg
vremena njihove kolege i saradnici postaju svesni činjenice da je
njihov uspeh i napredak zasnovan na gaženju drugih ili kršenju
njihovih prava.
Iako su potpuno indiferentni što se prava drugih tiče, oni često kod
drugih ljudi veoma spretno inspirišu osećaj iskrenog poverenja.
Psihopata nikada ne smatra da s njegovom psihom nešto nije u redu, te
tako ne oseća ni potrebu da treba nešto da promeni u svom ponašanju.
Osim što su egocentrični, oni su često i narcisoidni. Narcisoidnost je
samo jedna od njihovih karakternih crta. Retko kada dolaze u sukob sa
zakonom, dok istovremeno čine strahovite štete članovima svojih
porodica, prijateljima i kolegama s posla. Psihopate se najčešće druže
samo s onima od kojih mogu imati neke koristi. Za psihopatu je
najvažnija jedino njegova „glad“, a sve ostalo je za njih ‘tamo negde,
daleko’, osim ukoliko se to ne može apsorbovati s njegove strane u
smislu neke vrste „hrane“. Za njih postoji samo jedno pitanje: „Da li
se to može na neki način iskoristiti“ ili – „da li ja mogu nešto od
toga da dobijem“, a sve ostalo je od strane njegovih nagona rangirano
kao manje vredno.
Ukratko, psihopata je – predator ili grabljivac. On se kamuflira uz
pomoć jedne maske trezvenosti, a onda slično grabljivim životinjama
tiho i neprimetno prati svoju žrtvu, izdvaja je iz stada, približava
joj se i krši njen otpor.
Dobri su stratezi i veoma dobro se maskiraju koristeći sve vrste reči,
gestova laži i manipulacija – kako bi uvukli žrtvu u svoju zamku. U
mnogim slučajevima oni će prethodno skupiti što je moguće više
informacija o svojim žrtvama, saznati sve njihove vrline, slabosti i
mane, pa će igrati na te karte koliko god je to moguće i kako im to
odgovara.
Iako nemaju savest, oni će još u svojoj mladosti primetiti tu „čudnu“
osobinu kod drugih, te će taj problem prilično brzo intelektualno
premostiti, a onda će svoje žrtve često manipulisati tako što će se
oslanjati ili apelovati na njihovu savest. Psihopata će vas uvek
optužiti da radite ono što on radi ili namerava da uradi. U svakoj
interakciji između psihopate i normalnog čoveka sa potpunim opsegom
emocija, psihopata uvek pobeđuje. Psihopate se često nazivaju i
„vukovima u jagnjećoj koži“. Za razliku od otvoreno agresivnih
psihopata, mnogo više je onih koji spadaju u grupu tzv.
‘skriveno-agresivnih ličnosti’ (eng. covert-aggressive personalities).
Koje su glavne karakteristike?

•    „Uvek teže da se stvari rade onako kako oni misle da treba i jedino
im je njihova ‘pobeda’ na pameti.
•    Ambiciozni su kad se radi o sticanju moći i dominaciji nad drugima.
Oni uvek teže da budu oni koji su gore i da kontrolišu druge. Koriste
ceo jedan arsenal suptilnih i efikasnih strategija kako bi zadobili
prednost u međuljudskim odnosima.
•    Mogu da budu veoma kulturni, šarmantni i zavodljivi. Oni znaju kako
da dobro izgledaju i kako da pobeđuju, ‘otapajući’ našu odbranu. Oni
znaju šta će vam reći kako biste zaboravili na onaj svoj ‘osećaj u
stomaku’ koji vam govori da im nipošto ne verujete, a onda im dali sve
ono što oni žele.
•    Mogu da budu beskrupulozni, podmukli, i osvetoljubivi borci. Znaju
kako da kapitaliziraju na svakoj čovekovoj slabosti a pojačaće svoju
agresivnost ukoliko primete da ste posrnuli. Oni znaju kako da uhvate
čoveka u momentu kad je on nesvestan i nepripremljen. Ukoliko smatraju
da ste ih u nečemu nadmašili ili da ste dobili više od njih, oni će to
pokušati da preokrenu u svoju korist ili da vam se osvete. Oni bitku
ne smatraju završenom sve dok oni ne pobede.
•    S obzirom da nemaju savest, ne postoji ništa što može da ih koči.
Oni znaju da razlikuju ispravno od pogrešnog, ali ne dopuštaju ničemu
da im stoji na putu do onoga što žele. Prema njima, cilj uvijek
opravdava sredstvo. Tako, su skloni da varaju i sebe i druge u vezi
onoga što stvarno rade.
•    Eksploatišu ljude s kojima su u vezi. Gledaju na ljude kao na pione
u njihovoj životnoj igri. Gnušaju se svake slabosti i iskorišćavaju
svaku slabost koju nađu kod protivnika.”

Šta ih još karakteriše?

•    Nemaju smisla za određivanje kada je stvarno potrebno da se bore a
kad nije, niti imaju osećaj za ‘fer-borbu’. Za njih svakodnevni život
predstavlja jednu bitku i svako ko im stoji na putu da ostvare ono što
žele, automatski se smatra neprijateljem. Opsednuti su ‘pobedama,’
uvek su spremni i voljni za borbu.
•    Ne mogu da shvate da se dugoročne pobede mogu ostvariti i tako da se
ponekad nekome malo i popusti.
•    Konstruktivna ili fer borba njima je strana. Smatraju da je svaka
fer borba riskantna, tj. sa prevelikom mogućnošću za gubitak. Ili
jednostavno, oni sebi ne mogu dopustiti nikakav rizik ukoliko su
sigurni da na jedan nepošten način mogu doći do pobede. Njih mahom
zanimaju samo kratkoročne pobede.
•    Nisu u stanju da prevaziđu svoju sebičnost i egocentričnost. Ne mogu
shvatiti da nemaju pravo na baš sve što žele. Nakon svake uspešne
manipulacije drugih, njihov ego postaje sve veći.
•    Ne mogu istinski da poštuju druge ljude niti da osete empatiju.
Znajući emotivne slabosti kod drugih, majstori su u „pritiskanju
pravih dugmića“ kako bi kod drugih izazvali željene emocionalne
reakcije.“

Da li shvatate u kakvoj smo mi opasnosti?

Beograd, 16.09.2015.

SHARE

1 KOMETAR