Početna Sadržaj Društvo PROMENE

PROMENE

859
0
SHARE

Kako počinju promene?

Prvo se rađaju ideje u glavi pojedinca.
Ideje koje su suprotne vladajućem mišljenju i ponašanju.
Ideje koje nose novu – viziju.
Viziju u korist – zajednice.

Ideja je napredna onoliko koliko donosi dobra zajednici.
Ideja u korist privilegovane grupe i pojedinca nije ideja.
To je prosta manipulacija.
Snaga ideja je sadržana u snazi dobra .

U početku novu ideju zajednica ne primećuje.
Privilegovane grupacije odbacuju nove ideje.
Njima ne odgovara da se bilo šta menja u zajednici.
Svaka promena je za njih vrlo opasno stanje.

Opasno je jer u kretanju može da dođe do promene.
Režimi traže stanje mirovanja.
Žabokrečinu.
Sigurnost da se ništa neće menjati.

Totalitarni sistemi traže da svi elementi u sitemu budu isti.
Tako ih lakše kontrolišu.
Tako lakše vladaju.
Ali, na sreću, to je smrt totalitarnog sistema.

Bilo koji napad na totalitarni sistem može da dovede do njegovog uništenja.
Nema unutar sistema mogućnosti prilagođavanja.
Nametnuta jednakost je smrtonosna za totalitarni sistem.
Otuda sigurnost njegove propasti.

Kada propadaju totalitarni sistemi?
Kada svi elemeti totalitarnog sistema budu pod kontrolom.
Potpunom kontrolom.
Tada je ubijena sloboda i život.

Nema opstanka zajednice bez slobode pojedinaca.
Slobodni pojedinci su različiti elementi u totalitarnom ustrojstvu.
Njihova različitost je presudna za opstanak svake zajednice.
Različitost koja proističe iz njihove slobode.

Tako se krug zatvara.
Totalitarizam rađa slobodu.
Sloboda uništava totalitarizam.
Čovečanstvo se kreće napred.

Ideje pojedinca su prometejske vatre.
Koje pale lažne kulise totalitarnog režima.
Okovani Prometej nije žrtva.
To je njegov izbor.

Upaljene baklje osvetljavaju mrak totalitarizma.
Lučonoše nose ideju slobode.
Oni svojim ličnim primerom svetle.
Bez njih nema promena.

Nije moguće biti lučonoša sa ugašenom bakljom.
Niti Prometej okovan u banalnost.
On ne nosi vatru zbog drugih.
Nosi vatru zbog sebe.

Vatru koju mora da preda.
Jer ta vatra nije za njega.
Njemu vatra ne treba.
Jer on je vatra.

Žrtvovanje je sastavni deo prometejske borbe.
Ko nije spreman na žrtvu neka ne počinje borbu.
Uostalom, Prometej se sam žrtvuje.
Žrtvovanje je njegov život.

Pišem jer moram da pišem.
Pišem zbog sebe.
Pisanjem sređujem misli.
I misli sređuju mene.

Pišem jer osvajam slobodu.
Iznosim nove ideje.
Oslobađam se stega.
Učim i pišem.

Moje ideje uplaše ljude.
Strah im parališe misli.
Pišem da ljude oslobodim straha.
Misli njihove da razigram.

Promene nastaju kada ljudi počnu da me čitaju.
I počnu da shvataju šta pišem.
I prate moj rad.
I podržavaju me da istrajem.

Jer sve što pišem su njihove misli.
Koje ja iznosim, jer sam privilegovan.
Izborio sam se za tu poziciju.
I to je moja žrtva.

Promene nastaju kada se većina oslobodi straha.
Kada zajednicu osetimo u sebi.
Kada se stidimo za ponašanje drugih.
Kada moramo nešto da preduzmemo.

Tada su vatre slobode upaljene.
Nije više važno ko je upalio te vatre.
Važno je da vatre gore.
I da se više nikada ne ugase.

Na tim upaljenim vatrama se grejem.
One mi osvetle misli.
One mi zagreju dušu.
I radujem se vatrama života.

Dragi prijatelji,

Hvala vam što me čitate.
Hvala vam što me podržavate.
Sve veći je naš plamen.
I više ga niko ne može ugasiti.

Beograd, 03.01.2015.

SHARE