Početna Sadržaj Reagovanja ŠPEKULACIJA

ŠPEKULACIJA

852
0
SHARE

  ŠPEKULACIJA

piše: Branko Dragaš, 08.06.2013

– Druže, ja tebe stvarno ne razumem.
– Zašto?
– Ne kapiram, što se mučiš i toliko radiš.
– Što?
– Pa, nauči nešto od mene.
– Šta?
– Kako se – špekuliše!
– Špekuliše?!?
– Da, ti si bankar. Razumeš šta ti pričam.
– Ne razumem.
– Da li si ti nekada špekulisao u biznisu?
– Ne.
– Na berzi?
– Ne.
– U politici?
– Ne.
– Zašto?
– Ne znam to da radim.
– Svašta! Špekulacija je majka brzog uspeha.
– Kako?
– Evo, objasniću ti na primeru politike. To mi je mnogo bliže.

– Slušam.
– Vidi, slažeš li se da postoji političko tržište?
– Slažem.
– Tamo gde je tržište vladaju zakoni ponude i potražnje?
– Naravno.
– Cena se određuje u ravnotežnoj tački preseka ponude i tražnje.
– Da.
– Ako je tražnja veća, pri istoj ponudi, raste cena i ako je ponuda veća, pri istoj tražnji, cena pada.
– Da.
– Građani su birači koji izlaze na političko tržište?
– Da.
– Političke stranke nude programe?
– Da.
– Građani  glasaju iz svog interesa?
– Pa…nisam baš siguran…
– Glasaju,glasaju! Građani svojim glasom kupuju političku opciju?
– Recimo.
– Kupuju ono što njima odgovara i što je u njihovom interesu?
– Valjda.
– To što se ti sa tim ne slažeš je tvoj problem. Birači glasaju uvek za sebe.
– A politički ideali? Principi?
– To ne postoji na tržištu. Samo matematika i suvi interes. Kada građani ne glasaju za promene o kojima ti pišeš, oni to ne rade ne zato što su glupi, nego zato što nemaju interes da se te promene zaista i dese, zar ne?
– Verovatno.
– Nemaju interesa! Zapamti! To je tvoja greška! Ti idealizuješ običan svet koji se plaši promena i koji voli da živi u toru. Koji procenat ljudi su lideri?
– Tri odsto.
– Tako je, majstore! Svi ostali su krdo. Kada čitaju tvoje pisanije, oni se naslađuju, hrane svoj strah, uživaju u svojoj nemoći, ali nikada neće podržati tvoje ideje.
– Možda.
– Nema tu sumnje. To je, dragi prijatelju, sasvim sigurno. Birači kupuju svoju sigurnost. Političke stranke to znaju. One nude samo ono što birači mogu da kupe. Tako nastaje prva špekulacija.
– Prva?
– Da, primarna špekulacija. Političke stranke mame birače lažnim obećanjima o dobrom i lagodnom životu. To birači hoće da čuju. Oni se plaše tvojih sučeljavanja sa realnošu, jer to boli. Veruješ li ti da oni to neće da čuju?
– Verujem.
– Dobro. Znači, političke stanke u parlamentarnoj predstavničkoj demokratiji špekulišu željama birača samo da bi se uvukle u parlament, odnosno političku berzu. Može li svako da uđe da trguje na Vol Stritu?
– Ne može.
– Ko ulazi da trguje?
– Odabrani.
– Ko još?
– Provereni.
– Tako je, provereni. Oni koji veruju u berzu i koji neće da je ruše. Da li je cilj trgovaca ne berzi da sruše samu berzu?
– Nije.
– Zašto?
– Jer zarađuju na berzi.
– Tačno. Da li sam jasan? Upotrebljavam samo tvoje bankarske termine.
– Jasno.
– Lepo. Kada to znamo i kada si mi to sada potvrdio, onda znači da parlamentarna predstavnička demokratija ima u sebi ugrađen sistem špekulacije veći nego na berzi. Slažeš se?
– Pa…
– Priznaj! Da li broker na berzi sme da menja naloge vlasnika kapitala u trgovini hartijama od vrednosti?
– Ne sme.
– Kako se tretira  takva trgovina?
– Krivično delo.
– Šta se dešava sa tim brokerom?
– Hapse ga.
– I?
– Gubi licencu.
– Lepo. Pogledajmo sada kako to izgleda u parlamentarizmu. Šta se dešava sa političkom strankom koja promeni predizborna obećanja i izneveri svoje birače?
– Ništa.
– Ništa, ništa! Zamisli ti to?!? Brokera hapse zbog nekog novca koji proneveri jednom klijentu, dok politička stranka i poslanici, koji utiču na živote miliona ljudi u državi, ne snose nikakve sankcije za svoje špekulacije.
– Ne snose.
– Zar to nije glupo?
– Jeste.
– Znači, špekulacija je imanentna predstavničkoj parlamentarnoj demokratiji?
– Jeste.
– Kada niko ne kažnjava političku stranku i poslanika, oni mogu da špekulišu do mile volje?
– Mogu.
– Može li broker to da radi?
– Ne može.
– Šta je cilj svake političke stranke i poslanika?
– Vlast.
– Tačnije?
– Ulazak u parlament.
– Tako je, ulazak na političku berzu. Oni će sve da urade da se dokopaju parlamenta?
– Da.
– Oni mogu da kupuju glasove za kesicu kafe?
– Mogu.
– Mogu novcem da potkupljuju svoje birače?
– Mogu.
– Da li ih neko kažnjava?
– Ne.
– Sme li to broker tako da se ponaša?
– Ne sme.
– Kada politička stranka i poslanik uđu u parlamentarni ring, oni mogu da menjaju svoja uverenja u zavisnosti gde mogu da ostvare veće lične interese. Može li broker u toku toku trgovine da pređe sa strane kupca na stranu prodavca?
– Ne može.
– Znači, poslanici su nemoralniji od brokera?
– Jesu.
– Ali, poslanici donose zakone, koje oni sami ne poštuju.
– Ne poštuju.
– Šta to znači?
– Bezakonje.
– Tačno. Ali, koga to danas zanima?! Šta je krajnji cilj političkih stranaka?
– Ulazak u vladu.
– Tačno. Kada uđu u vladu završna je špekulacija.Šta onda počinje?
– Pljačka.
– Tačno.  I ?
– Šta – i?
– Čemu tvoja pisanija?
– Protest.
– Protest protiv sistema?
– Da.
– Glupost. Možeš li ti sam da promeniš sistem?
– Ne mogu, ali….
– Ne zanosi se,bre, čoveče! Ništa ne možeš da uradiš. Hoćeš rešenje?
– Da.
– Trebaš da se  – prilagodiš?
– Prilagodim?
– Da.
– Kome?
– Sistemu parlamentarne špekulacije?
– Kako?
– Lepo. Tebe velike parije neće…
– Hvala, nisam zainteresovan.
– Nisu ni one. Ti si suviše poznat lik i opasna za njih.
– Možda.
– Ali to je sada tvoja , kako kažete vi ekonimisti,komparativna prednost.
– Ne razumem.
– Čekaj da ti objasnim. Proporcionalni sistem je idelan za nas.
– Nas?
– Da. Tebe i mene. Iskren da budem, ti si mnogo poznatiji i možeš da postigneš bolju cenu na tržištu.
– Kakvu cenu?
– Cenu prodaje.
– Kakve prodaje?
– Prodaje u drugoj špekulaciji.
– Ne razumem.
– Vidi, mi trebamo da igramo na tu drugu špekulaciju gde zarađujemo na velikim parlamentarnim nagodbama.
– Pojasni.
– Polako, idemo redom. Građani su nezadovoljni političkim strankama i sve manji broj njih izlazi na izbore jer nemaju za koga da glasaju.
– Da.
– To je idealna prilika za nas.
– Zašto?
– Pa, počinje borba za svaki glas. Ukrupnjava se politička scena i političkim strankama je važna podrška svih grupacija koje mogu da donesu glasove birača.
– To je njihov problem.
– Jeste, ali mi ga rešavamo.
– Mi?
– Da. Mi možemo da napravimo odličnu špekulaciju.
– Kako?
– Evo, iznosim ti moj primer na prošlim izborima.
– Slušam .
– Važno je da se napravi neki novi politički pokret koji će promovisati pravdu, socijalnu brigu i zaštitu radnika i seljaka. Ta žvaka danas prolazi u siromašnom i opljačkanom narodu.
– I?
– Taj pokret izađe na izbore sa tom žvakom?
– Ko to finansira?
– Kako ko? Finansiraju velike političke stranke.
– Misliš stranka.
– Ne, bre! Mislim političke stranke.
– Koje?
– Stranke iz vlasti i opozicije.
– I jedni i drugi?
– Pa, da!  Oni se bore za vlast.U tome je poenta špekulacije. Finansiraju me i jedni i drugi. Ja dobijam veliki medijski prostor za svoj nastup. Obećavam i jednim i drugima. Obećavam biračima i prikupljam glasove razočaranih građana.
– I?
– Sakupim tako, recimo, nekih 40.000 glasova. Naravno, odlomim iz kampanje neku kinticu za sebe..he-he.. znaš, da se nađe za crne dane…zlu ne trebalo i onda osluškujem.
– Osluškuješ?
– Da. To je vrlo važno. Kao Robespjerov ministar policije Fuše iz one tvoje priče..kako se zvala priča…zaboravih..
– Hermelin.
– Tačno- hermelin. Sjajna priča! Imaš literarnog dara.
– Hvala.
– Nema na čemu.  Fuše je uvek prvi onjušio situaciju.Dakle, noć posle izbora, kada se dobro naspavam, ustanem i izađem na čaršiju da onjušim vazduh.To je vrlo važno. Vrlo važno!
– To njuškanje?
– Ne budi sarkastičan! Nisam rekao njuškanje, nego – onjušim vazduh!
– Zar to nije isto?
– Jok! Nije! Ker njuška međunožje drugog kera i drži glavu spušteno, dok ja,uzdignute glave, evo ovako, pogledaj, evo, baš ovako,  udišem vazduh iz političke atmosfere.
– Političke atmosfere?
– Da, dragi moj prijatelju. Evo, ovako, punim plućima udišem političku atmosferu.Punim plućima!
– I?
– Ne smem  da se pogrešim. To nikako.
– Nisi pogrešio?
–  Nisam. To je, brale, umetnost. Onjušiti vazduh znači imati vanredni talenat da osetiš u kom pravcu ide formiranje nove koalicije. To je presudno važno. Presudno! Ako želiš dobru špekulaciju, onda ne smeš da pogrešiš. Ponuda-tražnja. Uspostavlja se ravnotežna cena.Hoćeš berzanski primer?
– Naravno.
– Vi, bankari, kada kupujete akcije govorite o medvedima i bikovima?
– Da.
– Medvedi su akcije u padnju, bikovi su akcije koje rastu.
– Recimo.
– Ja sam, brate, laik, nemoj da zameriš. Ne razumem se u ekonomiju, ali imam njuha za političku špekulaciju. Izneo sam suštinu kod kupovina akcija,je li tako?
– Jeste.
– Broker kupuje akcije bikova i izbegava akcije medveda?
– Da.
– E, vidiš, tako i ja radim na sekundarnom tržištu. Mene zanimaju akcije bikova i zbog toga ne smem da pogrešim u odluci.
– Kojoj odluci?
– Odluci kojoj političkoj koaliciji ću se priključiti. Ja moram da se priključim pobedničkoj. Onoj koja sigurno formira vladu. Ne smem da pogrešim. Ne smem prerano da istrčim, niti prekasno da uđem u igru.
– Tebe ne zanima politički programi političkih stranaka, nego koje stranke sigurno formiraju vladu?
– Perfektno.  Mene samo zanima taj trenutak kada se lomi koalicija. Kada se uspostavlja ravnotežna cena. Ja sam ona mrvica koja odlučuje. Velike partije igraju veliku špekulaciju i ja čekam svoju priliku da istrgujem.
– Priključiš se pobedniku?
– Naravno.
– Ali nisi javno  podržavao pobedničku koaliciju ?
– Nisam.
– Pa, kako ćeš onda da trguješ?
– Nisam podržavao nikoga. U tome je moja igra, razumeš?
– Ne razumem.
– Nemoj da me razočaravaš! Ne podržavam nikoga, nego pičim svoju kampanju i uzimam sigurnih 40.000 glasova od ostalih. Kada se lomi koalcija koja formira vladu, prilazim njoj,podržavam je i trgujem….
– Čekaj,bre, ali ti nisi u parlamentu da trguješ?
– Naravno. U tome je moja snaga. Ja sam sekundarno parlamentarno tržište za trgovanje sa koalicijama. Ja sam onaj kamičak koji prevali na stranu formiranja nove vladajuće koalicije.
– Izvini, kojim argumentima trguješ?
– Moj argument je jednostavan, da ja nisam izašao na izbore i uzeo – 40.000 glasova, ti glasovi bi otišli vašim protivnicima, dakle, ja sam vam indirektno pomogao da pobedite i sada pomažem da koalicija preuzme vlast.
– I to prolazi?
– Apsolutno.
– Svašta.
– Čudi se ti koliko hoćeš, ali to prolazi. Ja sam uspeo da istrgujem. Zar mi ne veruješ?
– Verujem ti, samo se čudim.
– Ti nisi političar i ne razumeš se u politiku. Vidiš ove prostorije? Jesu li lepe?
– Jesu.
– Velike, prostrane i moćno deluju?
– Da.
– To sam istrgovao.
– Svaka čast.
– Hvala. Imam  u dva upravna odbora svoje ljude i  dobili smo da vodimo tri međunarodna projekta.
– Finansije si obezbedio za tvoj politički pokret?
– Potpuno.
– Radiš na državnom fakultetu?
– Naravno.
– Imaš međunarodne tezge?
– Da.
– A taj tompus i viski, to je isto bio predmet trgovine?
– Ma, ne-e! To je poza. Ušao sam u igru sa velikim igračima i sada mi treba šminka.  Ovde mi dolazi i prošla vlast, sada opozicija, i sadašnja vlast, nekadašnja opozicija.
– Ti špekulišeš i sa jednim i sa drugim?
– Obavezno. Tako se postiže siguran uspeh.
– Ne zameraš se nikome?
– Nikome.
– Pripremaš se da preuzmeš jednog dana vlast?
– Ne.
– Ne želiš da vladaš?
– Da li si ti normalan? Koji ludak bi uzeo da vlada sa državom koja je bankrotirala? Zar ti se ne zalažeš za bankrot?
– Zalažem se.
– Pa, šta čemi onda vlast u propaloj državi? Meni treba da ja budem dovoljno jak da mogu uvek da špekulišem. Nemam nikakve odgovornosti i uvek sam u dobitku.
– Dobro, mislim da sam sve razumeo.
– Odlično. Znao sam da ćeš brzo ukapirati.
– Hvala. Zašto si me zvao?
– Ne razumeš?
– Ne.
– Stvarno ne razumeš?
– Stvarno.
– Nudim ti dobar posao?
– Posao?
– Da. Treba da samo kapitalizujemo tvoju popularnost. Ne moraš više da se mučiš i toliko radiš na svetskom tržištu. Pusti, bre, svetsko tržište! Lova je u politici. Tu ćemo uzeti dobru paru.
– Izvini, stvarno ne razumem.
– Ništa ti ne brini! Ja sam sve matematički proračunao. Brojke sve govore! Držimo se brojki, to su tvoje reči.
– Kojih brojki?
– Sve sam precizno ukalkulisao. Slušaj! Ti meni sada trebaš da podignem svoju kotu akcija na berzi. Moja procena je da ti možeš da doneseš, bez kampanje , sada 60.000 glasova, tokom kampanje i čitavih 100.000, možda i više. Političko tržište je sada idealno da se uključiš.Mogu biti velika iznenađenja.
– Iznenađenja?
– Da. Bilo kako bilo, naš politički pokret može sa tobom za izbore koji će se raspisati do kraja godine da dobije i do 150.000 glasova. Procenjujem da cenzus još uvek ne možemo da prođemo, ali značajno podižemo vrednost akcija za špekulaciju.
– I?
– Sve ostalo prepusti meni. Ja sam ti tu majstor. Kada bi zaista dobili 150.000 glasova, garantujem da dobijamo 6 upravnih odbora, 10 međunarodnih projekata , dva državna sekretara i sigurno jednog ambasadora. Ukoliko bi nam pošlo za rukom da pređemo cenzus – BINGO!
– Bingo?
– Da, da. Ludnica bi bila. Sve finansijske probleme bi rešili. Tada smo stavili nogu u vrata na berzi i više nas niko ne može da izbaci iz velikih špekulacija. Tada bismo mogli da dobijemo……….
– Ne zanima me!
– Molim?
– Nemoj da ništa računaš, ne zanima me šta može da se dobije.
– Zašto?
– Ne mogu to da radim.
– Pa, ja ću da špekulišem. Ti pričaj svoju priču. Onjušio sam ja političku atmosferu i vidim da cene tvojih akcija iz dana u dan skaču. Ti si dobra investicija?
– Ja – investicija?
– Da,da
– Ma, nosi se, bre, u pizdu materinu!
– Vidi, budale! Šta ti je,bre! Koji ti je,moj! Stani! Kud si pošao? Daj da se dogovorimo! Šta se, bre, kurčiš! Jednom se živi! Život,bre, nema reprizu! Sam si to rekao. Vidi, jebenog ludaka! Ode! Ne mogu da verujem! Stvarno ode!  Ludak! Ne zna šta mu nudim. Ma, naći ću ja nekog za špekulaciju. Imam ja one koji me mole! Mole! Preklinju! Njih ću ja da ubacim u kombinaciju.

Beograd, 08.06.2013

SHARE