ОТАЦ НАЦИЈЕ
Политичка драма у три слике
Лица :
ОТАЦ НАЦИЈЕ
БАНКАР
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ- ПРЕМИЈЕР
Прва слика
Пола сата до поноћи.
Киша.
Нови Сад.
БАНКАР стаје са новим , црвеним Волвом испред ресторана.
Излази ОТАЦ НАЦИЈЕ у пратњи неколико људи.
Придржавају му кишобран.
Време : октобар 1990.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : / скида мантил и улази у кола/ : Ху! Киша! / затвара врата, кола крећу/ Хвала вам што сте били тако љубазни да ме сачекате. Знате, тешко је после трибине одбити људе.Морао сам на вечеру….
БАНКАР : Наравно. Људи воле директан контакт. Воле да се рукују и да лично разговарају. Ви сте за њих светиња.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Није вам био проблем да ме сачекате?
БАНКАР: Не. Све ми се уклопило.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Како је било вама на телевизији?
БАНКАР : Па, онако… Борбено. Знате, људска глупост је свемирска појава…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ха-ха! Тешко је бити пророк у своме селу.
БАНКАР : Ви то најбоље знате.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Знам. Али, наш живот је борба за наше принципе и идеале.
БАНКАР : Нисте се уморили у тој борби?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Нисам. Она ме испуњава.
БАНКАР: Свака част! Извините, да ли хоћете да идемо за Београд старим путем преко Фрушке горе или да изађем на полуаутопут?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ако већ могу да бирам, онда сам за стари пут. Волим Фрушку гору. Полуаутопут је наш недовршени пројекат / смеје се/
БАНКАР : Професор Михаило Ђурић то исто каже за наш народ. Он сматра да смо ми недовршен народ. Нисмо имали прилике да се заокружимо. Увек су нас велике силе поробљавале, кажњавале и убијале.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Михаило је у праву. Велике силе су нас сатрле. Ми смо добијали у ратовима, али смо губили у миру. То је наш усуд. Данас, напокон, имамо јединствену прилику да то прекинемо. Не смемо више правити исте грешке.
БАНКАР : Ви још увек верујете у идеале?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Верујем! Био сам комуниста, партизан и одупрели смо се нацистима. То бих и данас радио. Вера да се борим за слободу и правду ме није напустила.
БАНКАР : Извините, али комунистичка револуција је била, ипак, насилна….
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Нисмо имали избора! Убијали су они нас, морали смо да се бранимо. Нисмо могли да седимо и чекамо да нас све побију.
БАНКАР: Зар нисмо могли да одаберемо неку другу стратегију?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Коју стратегију?
БАНКАР : Па, рецимо, да не прихватимо рат са Немцима….
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Свашта! Рекох вам, нисмо имали избора. Рат нам је био наметнут.
БАНКАР : Зашто увек све решавамо ратом?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Како то мислите?
БАНКАР : Могу да будем потпуно отворен?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Наравно.
БАНКАР: Мислим да смо у прошлости, у тешким тренуцима, доносили много погрешних одлука .
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Где смо погрешили?
БАНКАР : Па, рецимо, није било паметно да прихватимо рат са Турцима 1389.г. и није било…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : А шта смо требали да урадимо?
БАНКАР : Требали смо да се нагодимо са Турцима.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Нагодимо?!? Како?
БАНКАР : Трговачки.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не разумем . Како трговачки?
БАНКАР : Врло једноставно.Пустимо их да прођу на свом путу према Европи. Направимо договор да не учествујемо у њиховим ратним походима. Они остваре своје намере. Ми задржавамо нашу самосталност. Годишње убирамо таксу за пролазак.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ха-ха. Ви бисте се са њима као банкар брзо договорили?
БАНКАР: Врло брзо.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Мислите ли да је то било могуће?
БАНКАР : Мислим.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Зашто сте убеђени у то?
БАНКАР : Зато што бих следио историјску памет наших предака.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не разумем. Можете ли да појасните? На кога конкретно мислите?
БАНКАР : Мислим на краља Бодина и на Стефана Немању.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Мислите да је њихово неприхватање рата са крсташима било стратешки паметније, него да су се супроставили крсташима?
БАНКАР: Наравно. Краљ Бодин је 1096.г. дочекао, испред своје престониице Скадар, надобудног Годфрида и његовог брата Балдовина, са печеним воловима. Ручао је са њима и пустио их да прођу даље. Они су 1099.г. опљачкали и извршили велики покољ становништва у Јерусалиму. Мислим да је у два дана побијено преко 40.000 хришћана, муслимана и Јевреја.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Јесте, много је побијено невиног света. Читао сам свештеника Агуилерса, који је написао да су у Соломоновом храму газили крв до колена и да је крви било и до коњских узда…
БАНКАР : Како је он то образложио?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Које? Толика убиства? Па, мислим да је написао да су то чинили по праведном и Божијем суду.
БАНКАР : Шта вам то говори?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Били су немилосрдни и одлучни. Хтели су, по сваку цену, да освоје Јерусалим.
БАНКАР : Опљачкају Јерусалим! Молим вас, то је боља формулација. Крсташки ратови су били због пљачке. Прича о ослобађању Христовог гроба је била маркетиншки трик…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Да, то би могло тако данас да се каже.
БАНКАР: Е, сада, када смо се око тога сложили, шта мислите шта би та разбојничка војска урадила краљу Бодину? Шта би урадили нашем православном народу, кога су од 1054 г. сматрали шизматицима?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Побили би их све.
БАНКАР : Зашто би наш народ гинуо сулудо? Крсташи су ишли на Јерусалим.Тај рат би био за нас унапред изгубљен. Да ли је краљ Бодин могао да победи најамничку крсташку армаду жељну пљачкања и крви?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Није.
БАНКАР : Зар није било мудрије да им се склони са пута и направи историјски договор?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Молим вас, то је тачно, али не можемо данас из ове перспективе да мудрујемо и да тумачимо…
БАНКАР : Не мудујем! Износим само историјске чињенице. Банкарски прецизно. Дакле, мудри краљ Бодин је био визионар.Повукао је прави стратешки потез. Није жртвовао свој народ. Није се узјогунио и урлао – Срби се сагињати неће! Рат са крсташима би за народ био погубан. Сада да видимо случај Стефана Немање….
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ха-ха. Интереснатне историјске опсервације. Верујем да ћете почети исто од печених волова,које је, у време Трећег крсташког рата, Свети римски цар Фридрих Барбароса јео са Стефаном Немањом у Нишу 1189 године?
БАНКАР: 27.07.1189.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Да, било је лето.
БАНКАР : Претходно су изасланици Немањини, на Божић 1188.г. у Нинбергу, саопштили Светом римском цару да жупан Немања нуди безбедан пролазак и снабдевање храном док буде пролазио кроз Рашку.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Мудро.
БАНКАР : Поред тога, обратите пажњу, Немања је нудио 20.000 војника спремних за рат са Византијом и ступање Рашке у вазални однос са Светим римским царством. За узврат, Немања је тражио да му се признају сва дотадашња и будућа освајања.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Устаници из Бугарске су нудили Светом римском цару чак 40.000 војника и савез.
БАНКАР : Немања је био паметан државник. Визионар. Добар стратег. Пустио је Барбаросу да прође.Није био луд да му се супроставља. Чак је кренуо за њим у освајања…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Немања је освојио доста земаља и проширио Рашку….
БАНКАР: Освојио је : Перник, Земен, Велбужд, Житомиск, Стоби и Скопље.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Да, али је после морао све да врати и изгубио је Ниш.
БАНКАР : Јесте, али су му признали Косово са Липљаном и Метохију до Призрена.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Јесу. Признали су. Добро. Ваша је, дакле, теза да ми нисмо требали ни на Косову да ратујемо ?
БАНКАР : Нисмо требали да гинемо за туђе интересе. Зашто би гинули? Да би заштититили покварену Европу, која нас је презирала и понижавала? Турци би дошли под Беч, реално рачунајући, да се нису сукобили са нама, најкасније до лета 1390. године.Ми смо их задржали да дођу под Беч тек 1683 године. Били смо предстража хришћанске Европе. И? Шта смо добили од те Европе?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не можемо тако да гледамо на историју. Та ваша банкарска логика је формално тачна, али суштински правите велике грешке. Српска властела није хтела да се исламизује. Турци су били непоуздани у договорима. Бранили смо хришћанство пред налетом мухамеданаца. Бранили смо себе. Слажем де да нас је Европа издала. Подло, како то обично и ради.
БАНКАР : Молим вас, држимо се чињеница.Турци су желели да покоре Европу, зар не? Ми нисмо били предмет њиховог интересовања. Нашли смо им се на путу.Требали смо само да се склонимо да прођу….
ОТАЦ НАЦИЈЕ : То није било могуће.
БАНКАР: Зашто?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : То је био сукоб цивилизација. Исламски свет не преговара.Они покоравају. Све Србе би превели у ислам.
БАНКАР : То нису урадили. Могли су, али нису. Зар нису обновили 1557.г. Пећку патријаршију?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Јесу. Ми смо тврдо чували своју православну веру.
БАНКАР : Наравно. Народ је остао веран својој вери и својој цркви.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Јесте, али је било доста оних који су се потурчили.
БАНКАР : Нису се потурчили, него су прешли у ислам.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Променили су веру.
БАНКАР : Већински народ је остао православан. Они који су прешли у ислам су, ипак, Срби. Нису Турци и са Турцима ништа немају. Ако смо Срби није битно ко у кога верује и какву веру исповеда……
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Молим?
БАНКАР : Кажем, да смо требали да прихватимо све три вере као србско обележје и много би боље прошли.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : То није било могуће.
БАНКАР : Зашто? Мислим да је било могуће. Србин православац, Србин католик и Србин муслиман. То би значајно смањило напетости на Балкану.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : То не значи да би избегли братоубилачко клање.
БАНКАР: Па, сигурно би га било знатно мање.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не верујем! Муслимани су фундаменталисти. Они не преговарају…
БАНКАР : Погрешно.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Нису поуздани…
БАНКАР : Предрасуда! Саладин је пример да нисте у праву. Ричард Лавље Срце је побио две хиљаде муслимана, његових заробљеника, на опште запрепашћење муслиманског света. Саладин је био племенитији и поштенији витез од окрутног Ричарда. Убијали су крсташи његов народ, пљачкали, али он им је дозволио да прођу кроз његову земљу и тако су се спасили. Зар Саладин није послао свог лекара да прегледа Ричарда када се разболео? Данте га је ставио међу честите душе у Лимб. Могли смо се,ипак, да нагодимо са Турцима. Турци су трговачки народ. Воле да се цењкају.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ха-ха.Мислите да смо трговали и цењкали се боље би прошли?
БАНКАР : Свакако. Боље је да тргујемо, него да ратујемо. Тако да мо водили политику, данас би на Балкну било 40 милиона Срба.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Некада морамо и да ратујемо. Не можемо да се одбранимо без рата…
БАНКАР : Само кад баш морамо. Односно, када смо сигурни да можемо да победимо у том рату. Ствар је у калкулацији. Прорачуну. Процени. Краљ Бодин и Немања не би ратовали са Турцима…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Јесте ли сигурни?
БАНКАР: Јесам. Они не би ратовали ни против Аустро-Угарске, нити против Хитлера.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Нагодили би се?
БАНКАР : Наравно. Читао сам аустријског генерала Клауса. Понуда у шест тачака је била сасвим коректна…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Понуда да нам вршљајују по земљи и хапсе кога они мисле да треба да ухапсе?
БАНКАР : Не та уцена! То је већ била њихова реакција на атентат. Уосталом, аустријски двор је знао да се спрема атентат. Неки су директно учествовали у атентату. То су биле дворске интриге. Причам о периоду пре атентата. Аустрија нам је понудила договор за свој пролаз ка Блиском истоку. Њих је занимала нафта. Кројила се нова карта света. Ми то нисмо разумели. Савремене крсташе смо хтели да зауставимо. Страдали смо у времену смрти. Исто се десило и са Хитлеровом понудом. Рибентроп је лично Кнезу Павлу донео Хитлерову понуду. Ми нисмо схватили где нам је место.Тако је и данас. То је наш вечити усуд.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Тешко је данас оцењивати то доба. Било је грешака, али неки ратови се нису могли избећи. Мислите ли да се нашим краљевима и војводама ратовало? Није. Али нису имали избора. Морали су да прихвате рат. Између понижавајућих уцењивања, робовања и ратова, они су се достојанствено понели. Боље гроб- него роб!
БАНКАР : Роб може да дође до слободе, из гроба се не излази. Краљ Бодин и жупан Немања су били добре књиговође. Знали су двојно књиговодствено начело. Разумели су своје доба и израчунали су шта је за народ било боље.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Мислите да остали нису разумели своје доба?
БАНКАР: Нису.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Како то?
БАНКАР : Достојанство, морал и част не постоје у међународним односима. Државе почивају на интересима. Ми нисмо имали државнике који су то двојно књиговодствено начело разумели. Последњи су били Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић. У XX веку војвода Живојин Мишић и Коста Стојановић. После њих смо утонули у мрак баналне пропаганде и у сопствено манијачно лудило о небеском народу.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не можемо вођење државе да сведемо на рачуноводствена начела.
БАНКАР : Врло сам прецизан. Нисам говорио о духовним вредностима. Причамо о државним интересима. Тамо где имамо приходе и расходе морамо укључити….
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Банкарске принципе.
БАНКАР : Двојно књиговодство.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Врло сте ми драги, али, мислим, то је ваша професионална деформација…
БАНКАР: Није. Нисам класичан банкар и то ми је велика мана…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Зашто мана?
БАНКАР : У комерцијалној цивилизацији такви не могу дуго да опстану…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Успевају само они који добро калкулишу?
БАНКАР : Не. Успевају само они који су немилосрдни и који отимају…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ми , Срби, смо, мислите, наивни за велику политику?
БАНКАР : Народ је добар, али је поводљив. Проблем је наша елита.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Шта је са њом?
БАНКАР : Наша елита је препотентна и политички затуцана.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ха-ха! Мислите да манипулишу нашим народом?
БАНКАР: Манипулишу у свом личном интересу. Немају визију, нити дугорочну стратегију. Одлуке доносе без знања двојно књиговодственог начела. Продају се за мале паре и имају поданички однос према Европи. Мени је то заиста несхватљиво, али, нажалост, тако се понашају.Једном речи, продане душе.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Немојте тако. Нису сви интелектуалци……
БАНКАР : Нису сви. Али већина, ипак, јесте. То је наш главни национални проблем. Нарочито изражен у XX веку. Србски интелектуалци не разумеју историјска кретања и увек раде против интереса сопственог народа. Непотребно жртвују народ.Занимају их само лични интереси.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Па, има оних који нису такви…
БАНКАР : Има. Али се не оглашавају. Србски интелектуалци су главни кривци за нашу националну пропаст. Интелектуалци и , наравно, политичари.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Сада је прилика да све те грешке исправимо. Указала нам се историјска прилика..
БАНКАР : Не верујем! Немамо критичну масу паметних људи који схватају шта се у свету дешава. Бојим се да ћемо, опет, промашити правац кретања.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Нећемо! Не брините! Овога пута нећемо погрешити. Морамо искористити ову историјску прилику која нам се указала. Више никада нећемо имати овакву могућност.
БАНКАР: Слажем се, али, верујте ми, плаши ме ово примитивно национално лудовање.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не брините.Брзо ће проћи. Народ се буди.
БАНКАР : Не знам. Плаше ме ови наши лудаци на власти. Не верујем им и мислим да ће нас упропастити. Ништа не знају! Неће да слушају и ништа не разумеју.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Грешите! Схватили су шта се дешава.
БАНКАР : Нису схватили. Имао сам прилике пре неколико године да упознам Вођу на банкарском састанку и није ми се свидео…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Зашто?
БАНКАР : Све је на њему било лажно.Надмен је и бахат. Немам поверења у њега.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Није, није, грешите. Добили смо правог националног вођу.
БАНКАР: Не верујем. Имам нос за те – подлаце!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Претерујете! Он то није. Верујте ми, човек заслужује поштовање.
БАНКАР : Не верујем.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Полако. Уверићете се ускоро. Млади сте и преки. Он је наша последња велика историјска прилика. Он то добро зна. Њега је сам Бог послао да нас спаси..
БАНКАР : Њега??! Немојте, молим вас. Па, он је један – дрипац! Покварењак! Лажов! Претвара се да је националиста.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не, не! Не грешите душу! Он је послат да нас спаси..
БАНКАР : Он? Он да нас спаси?! Ништа му не верујем.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Полако, полако! Разумећете!Он има мисију! Велику српску мисију! Он мора да исправи све историјске грешке о којима сте говорили.Мора да донесе српској нацији спас..
БАНКАР: Та, битанга?! Он?! Он може да нам донесе само невоље. То је – лудак!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : То је свети човек..
БАНКАР : То је – комунистички скот! Титоиста!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Он је наш – Свети Сава!
БАНКАР : Шта-а? Ту бирократску хуљу ви називате Светим Савом? Тај ће нас у црно завити. Тај ће нас све да упропасти…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Полако, молим вас, смирите се… Немојте да се нервирате….Млади сте.. Ви сте тек на почетку живота. Нама је сада потребан човек који ће заштитити нашу нацију и остварити наш национални интерес.
БАНКАР : Тај може да оствари само своје болесне амбиције. Зар не видите да је луд? Њега само интересује власт. Баш њега брига за Србе. Он ништа не разуме. Молим вас, пао је берлински зид и не можемо да играмо на комунистичку карту. Настаје нова империја, совјетска се урушава.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : То је велика прилика за нас.
БАНКАР: Јесте, ако знамо да је искористимо…..
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Он зна.
БАНКАР : Не верујем.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Зна, зна! Он је харизматичан и одлучан. Такав нам данас треба.
БАНКАР : Мени делује као замлата. Бојим се да ће све да уништи….
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Неће! То је његова тактика. Он има решења! Разговарао сам много пута са њим. Он је пријатан, врцав, срдачан и духовит. Изненадили бисте се колико је шармантан у друштву…
БАНКАР : Хвала лепо! Нисам заинтересован да га лично упознајем. Слао ми је поруке после оног састанка да га посетим, али сам одбио. Човек је изашао из стљинистичког шињела…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Није! Видећете да грешите. Будите стрпљиви. На овакву историјску прилику смо чекали пола века. Сада не смемо да је пропустимо.
БАНКАР: То не може да изведе овај суманути човек. Па, он је устао у одбрану пропале Југославије..
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Морамо да бранимо Југославију због нашег народа ван Србије. Не можемо тај наш народ преко Дрине да оставимо на цедилу. То је наша историјска обавеза.
БАНКАР : Наравно, Србе преко Дрине морамо да бранимо. Моја породица је из Книна. Али не треба нам трула и банкротирана Југославија. То је погрешна стратегија. Промашена прича! Не треба нам више никаква Југославија. То је замка Словенаца и Хрвата! Ми, Срби, требамо први да развалимо Југославију. Треба да срушимо социјализам. Уведемо вишепартијски систем и народни капитализам.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : То не смемо никако да урадимо. Срби ће тек тада страдати.
БАНКАР : Неће! Зашто би страдали? Зар није боље да живимо у конфедерацији? Чист рачун! Свако плаћа своје трошкове! Ми немамо интереса да живимо у једној држави са Словенцима и Хрватима. Уједињавање 1918.г. је била катастрофа. Зар социјалиста Светозар Марковић није 1875.г. писао и опомиња да нам не треба заједничка држава са Хрватима?.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Како мислите да функционише та ваша конфедерација?
БАНКАР : На бази интереса! Свако има своју државу, али нам је заједничка валута – немачка марка. Свако плаћа своје трошкове и заједнички наступамо према свету.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : А шта ће бити са Србима у Хрватској и Босни?
БАНКАР: Живеће у тим конфедералним државама.Имаће своју аутономију, као што ће Шиптари имати аутономију на Космету. Ако Шиптари буду тражили отцепљење од Србије, тражиће га и Срби у тим државама. Све је узрочно-последично повезано.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : То је издаја нашег народа.
БАНКАР : Није издаја! Зашто издаја? Србија ће бити гарант одбране њиховог националног идентитета. То је стратешка игра шаха. Битно је да ми водимо игру.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Таква држава не може да опстане.! Сви Срби морају да живе у једној држави..
БАНКАР : То је немогуће…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Могуће је! Сада су се створиле историјске прилике за нашу коначну победу.
БАНКАР : Мислим да ће нас то довести до рата. Ако овај надобудни лудак буде решавао србско национално питање на тај насилан начин…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ако други желе рат, имаће рат!
БАНКАР: Рат за нас није добра опција. Ако рат буде водио овај препотентни титоиста , онда сам сигуран да ћемо све да изггубимо. Запад ће да устане против нас. Запад не можемо да победимо.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Нисам рекао да ћемо ми изазвати рат, али ако други потегну оружје, онда смо ми приморани да бранимо наш народ…
БАНКАР : Морамо да будемо мудри. Боље да тргујемо, него да ратујемо.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : … приморани смо да бранимо наше националне интересе….
БАНКАР : Боље да правимо паре, него да се кољемо.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : … приморани смо да бранимо наше историјско право ….
БАНКАР : Ратом?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ако мора ратом, онда – ратом!
БАНКАР: Боље да водимо љубав, него да ратујемо.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ми нећемо бити криви за тај рат. Хрвати и Словенци хоће да имају своју државу…
БАНКАР : То су увек хтели. Нека имају! Шта ће нам они? Модел који сам изнео ће заштитити наш народ. Све је боље него да ратујемо. Бојим се да ћемо изгубити и рат и људе и територију.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Никад! Никад! Немојте бити малодушни. Сад је куцнуо час! Сад или никад!
БАНКАР : Извините, не могу да се сложим.. Плаши ме овај повампирени човек…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Свети човек!
БАНКАР : Лажов!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Наш спаситељ……
БАНКАР: Фолирант!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Куцнуо је час да нас избави…
БАНКАР : Преварант!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Светлост избија из његовог чела….
БАНКАР : Подлац!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Слобода вијори из његове накострешене косе..
БАНКАР : Комуњара!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Бићете поносни што сте живели у његово време.
Станка.
Ћуте.
БАНКАР: / зауставља ауто/ : Ево, стигли смо.
ОТАЦ НАЦИЈЕ / тргне се/ : Ух! Зар већ?!? Ко би рекао?! Тако је време брзо прошло. Расправа је била добра. Немојте да се љутите, молим вас.
БАНКАР : Зашто би се љутио? Полемика бруси истину. Волим полемике.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Мени је било пријатно. Врло сте интереснати и провокативни. Драг сте човек. Хвала вам што сте били љубазни да ме довезете до куће…
БАНКАР : Молим вас, немојте ми се захваљивати. И мени је било пријатно. Много сам научио из овог разговора.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Хвала лепо.
БАНКАР : Хвала вама.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Запамтите добро овој наш ноћашњи разговор ….
БАНКАР : Хоћу.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Запамтите! Велики догађаји су пред нама. Ништа немојте да бринете. Ваша забринутост је сувишна. Пружила нам се историјска прилика да исправимо историјске грешке. Ви сте млади и праведни,али то није довољно за политику. Политика тражи мудрост и одважност. Тражи човека који треба да покрене точак историје..
БАНКАР: Видећемо…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Молим вас, немојте да наглите. Ви сте талентовани. Пред вама је блистава каријера.Политика је јако сложен и опасан посао. Маните се политике! Није политика за вас.
БАНКАР : Није.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Верујте ми! Много тога сам прошао у животу. И поново да се родим, ишао бих истим путем. Ништа не бих мењао! Сада је куцно час! То не смемо да пропустимо! Имамо вођу који је послат. Послат! Запамтите! Послат!… Хвала на свему! Дивни сте…
БАНКАР : Хвала.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Будите спокојни. Побеђујемо! Пријатно! Лаку ноћ! / излази/
БАНКАР : Лаку ноћ.
Отац нације одлази у своју вилу на Уклетом брду.
Банкар седи у колима.
Зури у мрак.
Киша је престала.
Додаје гас и креће.
Пали радио.
Песма са радија :
„ Не може нам нико ништа, јачи смо од судбинеееее,
Могу само да нас мрзе они што нас неволееее “
Банкар се насмеје.
З А В Е С А
Друга слика
Кабинет председника државе.
Огроман простор. Десно дугачак конференцијски сто.
Лево тросед , двосед и две фотеље из педесетих година.
На троседу седи Банкар. На двоседу Лидер опозиције.
Лето 1992. Вече 20,30.
Чују се гласови аласа са Дунава.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Ови твоји нису нормални.
БАНКАР : Што?
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Увек тако играте баскет?
БАНКАР : Увек.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Не могу да верујем. Мене не подносе.
БАНКАР : Ниси омиљен.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Јесте ли играли у нешто?
БАНКАР : Јесмо.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : У паре?
БАНКАР : Не. У престиж.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : У престиж?!? Ма, дај! Зезаш ме?
БАНКАР : Не.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Онаква гладијаторска борба због престижа?
БАНКАР : Да.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Лудаци. Не воле што сам дошао?
БАНКАР : Прекинуо си меч.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Играте дуго заједно?
БАНКАР : Двадесет година.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Увек исте екипе?
БАНКАР : Увек.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Не долазе други да играју?
БАНКАР : Не. Не смеју.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Иду ли они на друге терене?
БАНКАР : Не. Не занима их.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Ха-ха! Земунци не играју ван Земуна.
БАНКАР : Не играју.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Видео сам тамо неке..знаш.. момке…
БАНКАР : Какве момке?
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Хе-хе! Момке.. оне.. жестоке…опасне.
БАНКАР : Сви момци су жестоки.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Воле да играју баскет?
БАНКАР : Воле.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Знаш их добро?
БАНКАР : Одрасли смо заједно.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Дружите се?
БАНКАР : Не. Ми смо два света.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Само играте баскет?
БАНКАР : Да.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Игра се баш грубо.
БАНКАР : Мушки.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Чини ми се као да ће да избије туча.
БАНКАР : Неће.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Сигуран си?
БАНКАР : Сигуран.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Није било никада туча?
БАНКАР : Било је раније. Доста. Сваког дана.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : А сада?
БАНКАР : Нема више.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Како то?
БАНКАР : Хијерархија је успостављена на тржишту.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Ха-ха! Правила игре се знају.
БАНКАР : Наравно.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Само у политици нема правила.
БАНКАР : Нема. Зато пропадамо.
Улази Отац нације.
Лидер опозиције и Банкар устају.
Љубе се три пута
ОТАЦ НАЦИЈЕ : / седа у фотељу/ : Седите, седите. Извините што касним….
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Ништа! Причали смо нешто о политици.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Политика, политика! Наша зла судбина! Седите, седите! /седа, Банкару/ Како сте ви, пријатељу?
БАНКАР : Добро, хвала Богу!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Нисмо се дуго видели…
БАНКАР : Две године.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Тачно! Како време брзо пролази!
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ: Време ради против нас.Сваки дан је све горе и горе.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Зато сам вас и замолио да се вечерас видимо. /Банкару/ Хвала вам што сте нашли време да у суботу увече дођете.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Није проблем, он ради као драгстор.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Још увек?
БАНКАР : Нема одмора док траје – ОБМАНА!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ха-ха! Добро сте рекли. Нема више обмана! Сада смо у прилици да из корена променимо нашу политику. Зато сам вас и позвао. Хтео сам да вас нешто замолим.
БАНКАР: Изволите.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ако може да остане све између нас.
БАНКАР : Наравно.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ: Морамо да мењамо политику, али прво морамо да сменимо онога који нам смета.
БАНКАР: То је услов.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Он сада више није битан. Ми имамо довољно маневарског простора да водимо самосталну политику. Он нам више не смета. Тек сада можемо да променимо наш негативан изглед у светским медијима.
БАНКАР : Нисам сигуран да је тај маневарски простор довољно велик.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Како то мислите?
БАНКАР : Вођа нације је још увек неприкосновен. Народ га, нажалост, обожава. Може да ради шта хоће. То је наш велики проблем.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Грешите! Он је мој проблем. Биће он кооперативан.
БАНКАР : Не верујем! Лудило је неизлечиво. Он мора да иде до краја…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ког краја?
БАНКАР: Његовог краја. Не може да се заустави. Уништиће и државу и нацију.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Неће! Дуго сам разговарао са њим. Правио је грешке. Признао ми је.Није добро проценио ситуацију. Сада је спреман да се промени…
БАНКАР : Лаже!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не, не лаже! Схватио је где је погрешио. Искрен је био. Хоће да слуша и да ради како се договоримо.
БАНКАР : Претвара се, подлац.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не претвара се, верујте ми. Све је прихватио. Знам шта говорим. Моје ангажовање у овим годинама је продукт нашег договора. Имамо сада могућност да са овог важног места мењамо систем…
БАНКАР : Нема промене система без његове смене.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Он нам неће више да прави проблеме.
БАНКАР: Хоће.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Неће, неће! Све сам договорио. Видећете. Имамо сада власт.
БАНКАР : Тамо где је он, тамо је власт.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Није,није! Неће нам више сметати. Обећао ми је чврсто! Узели смо му спољне послове.Касније ћемо му узети и власт у Републици.
БАНКАР : Неће је дати. Никада!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Хоће, хоће. Полако. Пристаје на све. Нема избора.
БАНКАР : Немојте да се љутите, мислим да ће вас изиграти.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Како?
БАНКАР: Мени се некако чини да је он вас убацио у игру, јер му тренутно требате за његове комбинације.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Какве, опет, комбинације?
БАНКАР : Купује време! Треба му тампон зона према међународним факторима, док он не заокружи уздрману власт у држави. Довођењем премијера из Америке, повукао је добар маркетиншки потез, пошто је опозиција потпуно неспособна.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Немој тако. Ми га рушимо на сваком кораку.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Морамо да ојачамо опозицију и да га онда победимо на републичким изборима.
БАНКАР : У ратној фази и са оваквом опозицијом нећемо успети .
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Шта ти је, бре, човече? Сада га имамо! Упао је у сопствену замку! Само да се ујединимо! Сигурно га добијамо!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Сигурно!
БАНКАР : Не верујем! Немате добру процену. Он вешто манипулише народом. Мислим да је проблем у опозицији. Сви раде за њега.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Шта ти је , човече?! Ко ради за њега? Мислиш да и ја радим за њега?
БАНКАР : На неки начин.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Свашта! Знаш ме толико година. Све радимо да га срушимо. Зашто нас онда финансираш, ако радимо за њега?
БАНКАР : Немам бољи избор.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Јесмо ли се ми, пре четири године, договорили да га срушимо? Јесмо. И шта сада радимо? Рушимо га, човече! Сада су нам савезне функције под контролом и лакше ћемо све да урадимо. Шта је онда проблем?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Треба нам ваша подршка у прављењу јаке изборне листе за предстојеће републичке изборе.
БАНКАР: Моја подршка није спорна.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Ти нам требаш!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Морамо окупити све виђене људе и обезбедити сигурну победу.
БАНКАР : Која је излазна стратегија?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Стратегија је да победимо на републичким изборима и да узмемо власт у Републици. Онда отпочињемо мировне пеговоре и извлачимо најбоље решење за наш народ.
БАНКАР : Које је то најбоље решење?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Најбоље решење за српски народ је скраћена Југославија.
БАНКАР : Хрвати и Муслимани неће на то пристати.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Зашто ? То је боље од садашњег рата.
БАНКАР: Хрвати су добили могућност да остваре свој хиљадугодишњи сан о самосталној држави. Запад их подржава. Мислим да су на добром путу да добију државу. Сви потези који се вуку из Београда и Книна су погрешни и иду им на руку.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Шта је онда решење?
БАНКАР : Конфедерација! Причали смо о томе. Конфедерација независних држава. Нема царина. Заједничка валута немачка марка. Свако плаћа своје трошкове. Нема рата!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Босна?
БАНКАР : Независна држава са три аутономије. Тако је већ на терену.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : А положај Срба у Хрватској?
БАНКАР : Треба прихватити аутономију Крајине у оквиру граница Хрватске. Истовремено ојачати аутономоју Шиптара на Космету у саставу Србије. Привући и поткупити све из света који могу да нам помогну. Тако прекидамо рат и избегавамо ратна дејства на Космету.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Конфедерација није могућа. Срби ће бити изложени прогону.
БАНКАР : Неће! Лобираћемо у Вашингтону и Берлину.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Светски медији су окренути против нас. Како мислите да то урадимо?
БАНКАР: Светски медији пишу како им се нареди. Морамо да дођемо до њихових газда. Ми смо прихватили да у каубојском филму будемо Индијанци. Потребно је прво да изађемо из тог филма.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Како?
БАНКАР : Новцем! Купићемо наклоност великих играча, који контролишу светске медије. То је једини језик који они разумеју. Језик новца! Ништа ми не измишљамо.Тако је Стефан Немања купио аутокефалност наше цркве.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Купио? Како мислите купио?
БАНКАР : Свети Сава је испунио очев план. Његова дипломатија се заснивала на куповини. Злато отвара сва забрављена врата.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Мислите да је то сада, после свих наших грешака, могуће?
БАНКАР: Апсолутно. Потребно је само да ви прихватите.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Шта да прихватим?
БАНКАР : Нову стратегију.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Шта бих ја требао да радим по тој вашој сратегији?
БАНКАР : Ми ћемо све да урадимо. Ви само треба да се појавите на неким местима.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Којим местима?
БАНКАР : Прво у Вашингтону. Центру Империје. Организоваћемо величанствен дочек и пријем код председника САД. Поткупићемо све водеће медије и направити у једном дану велики обрт.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Какав обрт?
БАНКАР: Па, видите, све је маркетинг! Србија је данас црна овца у светским медијима. Ми смо главни кривци за рат. Срби су лоши момци. Почели су холивудски мешетари да нас убацују у филмове где смо негативци. Треба нам нагли заокрет. То Американци воле. Преокрет! Треба нам нешто спектакуларно…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не разумем. Објаните, молим вас.
БАНКАР : Ако хоћемо да прекинемо тај филм,морамо да организујемо вашу посету Вашингтону. Сви водећи медији ће бити под нашом контролом. Врх администрације ће да ради за нас…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Али , не разумем, шта ја треба да радим?
БАНКАР : Излобираћемо медије да, неколико дана пре вашег доласка, пишу позитивно о вама. Када дођете пред председника САД, када вам он пружи руку, ви ћете се сагнути, клекнути и пољубићете земљу испред његових ногу. Када устанете…
ОТАЦ НАЦИЈЕ: Шта-а?
БАНКАР : Американци воле естраду. Маркетинг! То ће све телевизије на ударним вестима стотину пута да емитују. Све новине ујутру ће објавити на насловним странама. Србија клечи и моли Америку да јој помогне. Моли своје ратне савезнике.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Као Милош Обреновић пред турским пашом?
БАНКАР: Не, као жупан Стефан Немања пред ромејским царем.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : А шта треба да кажем?
БАНКАР : Када устанете рећи ћете : „ Љубим слободарску америчку земљу. Позивам храбри амерички народ да помогне својој браћи и историјским савезницима Србима да се изборе против нацизма. Помозите Србима да одбране своју државу“. То ће погодити сваког Американца.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Мислите да ћемо успети?
БАНКАР : Апсолутно! Познајем одлично менталитет Американаца и знам како медији функционишу. Направићемо маркетиншки преокрет за неколико дана. Добијамо изгубљени медијски рат. Сви ће бити добро плаћени да пишу хвале о нама.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : А после?
БАНКАР : Треба нам још једна кључна вечера.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Вечера?
БАНКАР: Вечера са немачким канцеларом.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Треба да вечерам са њим?
БАНКАР : Да. Ви, један хирург и ја.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Какав хирург?
БАНКАР : Мој пријатељ
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Шта ће нам он?
БАНКАР : Он је лични лекар канцелара. Спасио му је живот. Он ће нам уговорити вечере у вили једног мог доброг друга у Монаку.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : И?
БАНКАР: Идемо на ту вечеру. Затворени разговор пријатеља. То је важно. Хирург ће нам јавити слободан термин канцелара. Ви само требате да пристанете.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Моје присуство је неопходно?
БАНКАР : Пресудно. Ваш нам ауторитет треба. Остало ћу све ја да урадим.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Шта остало?
БАНКАР : Треба ми само пет минута . Толико је довољно да завршим посао.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Зашто пет минута? Који посао?
БАНКАР : Када вас будем гурнуо ногом испод стола, ви треба да одете у тоалает. Тамо се задржите пет минута и ја ћу све да завршим.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не разумем! Шта ћете завршити?
БАНКАР: Видите, мој пријатељ хирург ће све да припреми. Моја биографија ће бити достављена њиховим тајним службама на обраду. Канцелар ће знати да сам приватни банкар.То ће мени да олакша посао.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Трудим се да вас пратим, али, нажалост, не успевам. О ком послу ви говорите?
БАНКАР : Слажете ли се да живимо у комерцијалној цивилизацији?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Слажем.
БАНКАР : У вашим текстовима сте критиковали комерцијалну цивилизацију, јер се заснива на новцу и да су људски односи претворени у робно-новчане односе, зар не?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Тачно.
БАНКАР : Да ли смо ми криви за то?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ко ми?
БАНКАР: Ми, Срби?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Нисмо.
БАНКАР : Да ли ми можемо да променимо смер кретања комерцијалне цивилизације?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ми морамо да се боримо за духовне вредности човечанства и морамо…
БАНКАР : Молим вас, питам да ли ми Срби можемо да променимо комерцијалну цивилизацију у распаду?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не можемо.
БАНКАР : Ако не можемо да је мењамо, треба ли сами против ње да ратујемо?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не требамо.
БАНКАР: Ако не треба да ратујемо, морамо ли да се прилагодимо и да опстанемо?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Немамо избора.
БАНКАР : Ако хоћемо да опстанемо, морамо ли да имамо савезнике?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Морамо.
БАНКАР : Да ли нам савезници помажу из љубави?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Свако гледа свој интерес.
БАНКАР : Значи, наши савезници морају да имају своје интересе у нашој ствари?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Морају.
БАНКАР: И наш пријатељ на вечери мора да има неки свој лични интерес?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Па…
БАНКАР : Наш пријатељ на вечери треба да нам помогне у решавању наших националних проблема?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Да. То би било лепо.
БАНКАР : Он нама чини услугу?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Да, чини нам услугу.
БАНКАР : Све услуге у комерцијалној цивилизацији се плаћају?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Па…тако некако…
БАНКАР: Плаћају, плаћају! Нема бесплатног ручка! Ми, дакле, морамо да платимо његове услуге?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Како да платимо? Ја вас не разумем. Па, нисмо на пијаци да тргујемо са њим и да погађамо цену јабука.
БАНКАР : Зар ја нисам банкар?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Јесте.
БАНКАР : Банкари су свакога дана на тржишту и купују робе, услуге или компаније.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : То им је посао.
БАНКАР : Ја ћу онда да радим мој посао. Ви само треба да одете до тоалета.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Никако да разумем зашто вам је то толико важно.
БАНКАР: Треба ми да останем сам са пријатељима.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Без мене?
БАНКАР : Да.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Зашто?
БАНКАР : Ви сте председник, академик и писац. Да ли се разумете у трговину?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не разумем! И? Шта онда?
БАНКАР : Знате ли зашто је хирург са нама на вечери?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Рекли сте да он лечи канцелара.
БАНКАР : Не, он му је спасио живот.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Разумем! Он њему верује?
БАНКАР: Наравно. Када ви одете у тоалет, ја ћу извадити чек на доносиоца.Чек једне швајцарске банке на 10 милиона франака. Уручићу га нашем пријатељу. Ставићу га испред њега. То је мој лични поклон њему. Нека има за џепарац. Он ће, наравно, прво да вратити чек. Али, чек ће, ипак, остати на средини стола. Тачно између нас. Покрај флаше доброг вина. Ја ћу онда да узмем чек и да га поново ставим испред нашег пријатеља. Љубазно ћу га замолити да узме чек.То је мој чек. Ја лично, као приватни банкар, желим да му се захвалим на овој пријатној вечери. Господин пријатељ ће оставити чек да стоји испред њега. Непосредно до руке. Изговараће неке бесмислене фразе. Ма, немојте, нисте требали, никако, молим вас, ја сам ваш пријатељ и све у том стилу, док хирург не узме чек и док му га не стави у унутрашњи џеп сакоа. Прекидамо брзо ту непријатност, јер ће се председник вратити и не морамо њега замарати тим текућим стварима.Наставићемо угодан разговор о литератури, историји и науци, као прави и искрени пријатељи, који разумеју историјски тренутак нашега састанка. Тако ће се, драги мој господине председниче, наш чек, јер то је новац државе одвојен за ове намене, наћи у џепу нашег пријатеља. Знате шта ће се догодити када тај чек заврши код њега у џепу сакоа?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не знам.
БАНКАР / устане и рашири руке/ : Решићемо србско национално питање. /прилази столу и сипа у чашу воду и додаје лед/
Станка.
Мук.
Чује се са Дунава песма припитих аласа.
Лидер опозиције стиска шаке.
ОТАЦ НАЦИЈЕ / узбуђено/: То, то је – корупција! / аласи певају бећарац/ Молим вас, то је …то је… поткупљивање…Ја…ја то не могу… Ја не могу да пристанем на такав један неморалан чин… Молим вас, то је нешто на шта ја никада нећу да пристанем. Никада! /устаје и узима чашу воде/
БАНКАР испија чашу воде до дна и зубима ломи лед.
ОТАЦ НАЦИЈЕ / вади марамицу, брише ознојено чело / : Никад! / дува /
Аласи вриште од смеха.
Тамбурица свира.
БАНКАР /оставља чашу/ : У реду! Ја бих да кренем.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ: / скаче из фотеље/ : Стани! Где да кренеш?! Нисмо се још ништа договорили.
БАНКАР : Морам! Касно је…
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ / ухвати га за руку/ : Стани! Морамо да се договоримо. Ништа се нисмо договорили. Председниче, молим вас, дајте да постигнемо договор.
БАНКАР : Какав договор?
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Председниче, реците! Замолили сте ме да дођемо и ми смо дошли. Можете ли му рећи оно што сте мени рекли. Ја му нисам ништа говорио.
ОТАЦ НАЦИЈЕ / оставља чашу на сто, ставља марамицу у џеп, прилази БАНКАРУ и тихо му говори/ : Хтео сам нешто да вас лично замолим, јер имам велико поверење у вас…
БАНКАР: Реците.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Знате, ради се о важној државној ствари…
БАНКАР : Слушам .
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ствари која је нама у овом тренутку пресудно важна…
БАНКАР : О чему се ради?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Хтео бих да то буде …знате, како да кажем…дискретно..да то не продре у јавност…да то остане овде, између нас….
БАНКАР : Не брините, ја сам банкар.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Хтео сам…знате..да вас замолим, мислим да то ви можете најбоље да урадите, да напишете економски програм нашем премијеру.
БАНКАР : Економски програм? Зар он нема свој економски програм?
ОТАЦ НАЦИЈЕ / одмахне руком /: Ма, нема он ништа! То вам је једно америчко лапрдало. Циркусант! Морамо ствар да уозбиљимо и покажемо нашу државотворну визију. Зато нам треба да направите економски програм.Политички програм сам ја написао.
БАНКАР : Хвала на поверењу, али ја нисам никада писао економске програме за премијере. Ја то не знам да пишем.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Знате, знате! Ха! / маше прстом/ Немојте ви мени – не знам! Читам ја пажљиво ваше чланке. Сваки ваш чланак! Подвачим оловком! Молим вас, треба нам сада ваша помоћ…
БАНКАР : Хоћу да вам помогнем, али…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Молим вас, ви само треба да напишете економски програм као да сте ви нови премијер и држите експозе.
БАНКАР : Као да сам ја премијер?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Да.. баш тако. Ви сте премијер и пишете ваш економски програм за спас државе.
БАНКАР: Али ја пишем за њега? Шта ће он да каже?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ма, пустите то. Ко њега пита?! Има да чита шта је написано.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Хајде, бре! Немој да те председник моли. Ти то можеш. Знам да можеш. Све податке имаш у глави. Само то стави на папир. То нам је сада важно за предстојећу кампању за председничке изборе у Републици.
БАНКАР : Добро. Нећу да се расправљамо. Треба ми да сакупим људе, да направим план и да израдимо модеран и конкретан економски програм. Колико времена имамо за израду програма?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Па, видите, треба нам то за понедељак у 10 часова, када наступа нови премијер. Када износи свој експозе.
БАНКАР : У понедељак?!? Данас је субота вече!!!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Знам, знам! Време је прекратко. Верујте ми, доведен сам у безизлазну ситуацију. Данас ми је тек саопштио да он уопште нема никакав економски програм. Зато сам вас ургентно позвао да ми помогнете.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ : Немамо избора. Мораш нам помоћи. Знам да ти то можеш. Ово је изазов за такве лудаке као што си ти.
БАНКАР : Ти то мене ложиш, а? Потпуно сам затечен. Изненадили сте ме. Нисам очекивао . Имам само један дан да…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Извините, нама то треба сутра. Морамо имати до 12 сати. После иде на куцање, штампање и све те административне ствари..
БАНКАР: Сутра до дванаест?!? Имам само ову ноћ…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Молим вас, ако можете… пустите нам онда на мој фаx у кабинету… / вади визит карту из џепа и пружа га Банкару/ ево … ту вам је број… пошаљите мени и моја служба ће све остало да предузме…
БАНКАР /узима визит карту/ : Добро. Имаћете програм до сутра ујутру.
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ / пљеска рукама/ : Маестро, свака част!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Хвала вам пуно.
БАНКАР / полази према вратима кабинета/ : Извините, још једно питање. Ако новинари, знате већ како су знатижељни, једнога дана провале и питају ме ко је писао програм. Шта да кажем?
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ / насмејано/ : Па, реци им, да сам ја писао програм. Може, а?
БАНКАР / погледа у Оца нације / : Може! Мени одговара. Лаку ноћ, господине председниче!
ОТАЦ НАЦИЈЕ / слегне рамнима / : Пуно вам хвала. Лаку ноћ!
ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ / весело / : Председниче, све смо средили. Будите спокојни. Лаку ноћ!
БАНКАР и ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ излазе.
ОТАЦ НАЦИЈЕ / стоји неко време на средини кабинета, врти главом/ : Чек на доносиоца!
Вриска аласа.
Неко је разбио чашу.
Тамбурица цичи.
Лумперај до зоре.
З А В Е С А
Трећа слика
Кабинет Премијера- некадашњег Лидера опозиције.
Тихо разговарају ОТАЦ НАЦИЈЕ и ПРЕМИЈЕР.
Отварају се врата и улази БАНКАР
Време : фебруар 2001.
Четвртак. Тачно 11 часова.
ПРЕМИЈЕР / устаје, шири руке и иде у сусрет Банкару/ : О! Ево нама нашег пријатеља. / грли га и три пута љуби/ : Где си ти човече? Што те нема? Шта је са тобом?
БАНКАР/ прилази Оцу нације и љубе се/ : Како сте? Како ваше здравље?
ОТАЦ НАЦИЈЕ / седа/ : Старачки, страчки… Како сте ви?
БАНКАР : Радно
ПРЕМИЈЕР : Ха-ха! Ништа ново! Што те нема? Што не дођеш? Откако је влада формирана ниси дошао да ми честиташ.
БАНКАР : Када видим које си будале окупио око себе, не долази ми се.
ПРЕМИЈЕР: Ма, дај! Немој да ме вечито критикујеш. Тек смо узели власт. Морам да задовољим апетите толике коалиције и да усагласим са интересима међународне заједнице. Све то треба искомбиновати.
БАНКАР : Пази да се не прекомбинујеш .
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Немојте тако, драги пријатељу. То су млади људи жељни да помогну Србији. Они…
БАНКАР: Нисам сигуран.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Шта нисте сигурни?
БАНКАР : Нисам сигуран да имају добре намере.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не верујете им?
БАНКАР : Не.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Зашто?
БАНКАР : Сувише их добро познајем.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : После свега што нам се десило, нама не преостаје ништа друго него да се уздамо у памет и способност ових младих људи. Сви су школовани, доктори наука, магистри, говоре језике, живели су по свету. Србији требају такви отресити и предузимљиви људи да би се брзо развијали.
БАНКАР: Титуле заиста имају, али памети немају. Немају никакво радно искуство. Способни су само да заузму државне функције и да створе своју мрежу за крађу државе. Послати су по задатку да нас коначно униште…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Уф! Претерујете! Ви сте увек некако прревише оштри. Извините, немојте да се љутите, али вама нико не ваља.
БАНКАР : Извините ви, али вама увек сви ваљају.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Мени?! Молим вас, па ја сам страдао зато што се нисам слагао са званичним ставовима режима. Нису хтели да ме слушају. Окупљао сам увек критичку интелигенцију. Не можете тако дефетистички гледати на нужне промене у друштву.
БАНКАР : Промене су козметичке. Курта је заменио Мурту.
ПРЕМИЈЕР : Немој тако! Шта очекујеш од нас? Не можемо за пар месеци да постанемо Швајцарска?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Морамо имати историјско стрпљење да изградимо ново друштво. Пружила нам се јединствена историјска прилика да модернизујемо Србију и да изађемо из средњовековног сиромаштва и беде.
БАНКАР : Фразе!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Молим? Како то мислите – фразе?
БАНКАР: Не познајете стварну ситуацију на терену.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Како не познајем?! Молим вас, па на све стране се види енергија народа. Реформе су темељне и њима се мења једно лоше историјско наслеђе. Грађани никада нису били спремнији да изграде ново друштво
БАНКАР : Грађани су преварени, само то још не схватају.
ПРЕМИЈЕР : Стварно претерујеш. Кога смо ми то преварили?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Како преварени?
БАНКАР : Грађане! Грађане сте преварили. Све је лоше изрежирано.
ПРЕМИЈЕР : Свашта!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ко је изрежирао?
БАНКАР : Велики Инквизитор.
ПРЕМИЈЕР: Јесте. Велики Инквизитор, масони, илуминати, нови светски поредак, теорија завере и остале глупости…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Шта је изрежирано? Не разумем!
БАНКАР: Петооктобарски преврат.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Како?
БАНКАР : Бомбардовањем нису ништа успели и онда су одрешили кесу.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Дали су паре?
БАНКАР : Дали су 72 милиона долара.
ПРЕМИЈЕР : Није толико новца дошло.
БАНКАР : Јесте. Можда су дали и више.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Па, где је толики новац отишао?
ПРЕМИЈЕР : Није толики новац дошао. Оно што је дошло, потрошено је на логистику за рушење режима. Морали смо народ за изведемо на улице.
БАНКАР : Сви сте се лепо намирили.
ПРЕМИЈЕР : Нико се није намирио. Све је отишло на планиране трошкове.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Зар је толико новца потрошено?
БАНКАР: Добијали су новац у кешу у Будимпешти и доносили га у Србију. Носили су стотине хиљада марака у јакнама и торбама. Расипали су на све стране. Присуствовао сам једној вечери где је један опозиционар, пијан и обесан, млатарао свежњем упакованих новчаница.Били смо запрепашћени.
ПРЕМИЈЕР : Не можеш на једном примеру све нас да оптужујеш.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Важно је да је наш кандидат победио и да смо легално сменили власт.
БАНКАР : Наш кандидат није победио.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Није победио?!?
БАНКАР : Није. Зато је Скупштина и запаљена.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Како? Зар је то истина?
БАНКАР : Рекох ли вам да је све изрежирано.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не могу да верујем.
ПРЕМИЈЕР : Шта је изрежирано?
БАНКАР: Рушење режима и довођење на власт марионетског режима.
ПРЕМИЈЕР : Шта-а?! Ми смо марионете?
БАНКАР : Да.
ПРЕМИЈЕР : Ти ниси нормалан! Не могу да верујем шта причаш?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Немојте, молим вас, да наглите. Полако! Добили смо сада прилику да мењамо историју…
БАНКАР : Не наглим! Нема никакве прилике. Све је фарса.
ПРЕМИЈЕР : Шта је фарса? Који ти је, бре?
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Фарса?
БАНКАР : Превара! Обмана! Издаја народа! Све је намештено!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Стварно сам изненађен…
ПРЕМИЈЕР : Намештено? Шта је, човече, намештено? Можеш ли да ми објасниш?
БАНКАР: Све је намештено! Курта је само заменио Мурту.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не разумем.
ПРЕМИЈЕР : Ма, дај! Зар нисмо срушили, како ти волиш да кажеш, Деспота?
БАНКАР : Јесмо.
ПРЕМИЈЕР : И? Шта је онда проблем?
БАНКАР : Нисмо срушили тоталитарни систем.
ПРЕМИЈЕР : Шта причаш? Какав , бре, данас тоталитарни систем? Тек смо узели власт…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Да, па тек се формирала власт месец дана. Не разумем о каквој превари се ради…
БАНКАР : Изиграни смо….
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ко је изигран?
БАНКАР : Народ! Грађани!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Зашто су изиграни? Не разумем…
БАНКАР: Ја сам изигран! Ја!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ви?!? Како сте изиграни?
БАНКАР : Преварен сам..
ПРЕМИЈЕР : Ко те је преварио?
БАНКАР : Ти!
ПРЕМИЈЕР : Ја-а! Свашта! Како сам те ја преварио?
БАНКАР : Видиш ли ти, човече, шта се ради? Јеси ли слеп или се правиш блесав?!?
ПРЕМИЈЕР : Шта се ради?
БАНКАР : Невероватно! Немој да се фолираш! Шта се правиш да не знаш?! Кризни штабови! Упад у Народну банку! Дуге цеви! Криминалци! Отимачина на све стране! Дебили и незналице на власти! Економске убице! Пљачкају на сваком месту…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Не могу да верујем! Зар је то истина?
БАНКАР : Ви се стално нешто исчуђавате…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Зар је стварно тако?
ПРЕМИЈЕР / шеретски/ : Ма , није. То он само драматизује…
БАНКАР / плане/ : Ко, бре, драматизује?!? Да ли си ти нормалан?!? Нисмо тринаест година рушили сатрапа да би данас дошли већи сатрапи од њега. Крадете где стигнете! Само на струји сте у јануару украли десет милиона, само на…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Динара?
БАНКАР: Евра! Каквих динара?!? Те барабе узимају само евре! Струја! Нафта! Мазут! Дизел! Шећер! Извоз! Увоз! Инвестиције! Посредовање! Свуда муљају и узимају. Прелазна влада разбојника! Један бандит, који је на време пребегао од Деспота, променио страну, ушао у прелазну владу, узима 15.000 евра од директора фирми, који су социјалисти, само да би их заштитио од кризних штабова. Тако је хиљаду људи рекетирао за месец дана и узео велике паре…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Колико је узео?
БАНКАР : Узео је већ 15 милиона евра и даље узима…
ПРЕМИЈЕР : Ја то први пут чујем…
БАНКАР : Не сери! Све ти знаш! Правиш се луд! Лажеш! Немој да ме више лажеш! Не могу да поднесем твоје лажи. Лагао си ме на протестима 1996.г. када си тврдио да се ниси виђао са Деспотом. У твом стану си ми се заклео, када сам те питао да ли је истина, да то није тачно. Заклео си се, кретену! Мени су моји момци из краја рекли да се тајно виђаш. Они те видели! Видели те, човече! Зашто лажеш? Тридесет пута си тајно преговарао. Када те је јавност притиснула, онда си све признао. Лажи, лажи! Свуда твоје проклете лажи…
ПРЕМИЈЕР : Морао сам… Нисам смео никоме да кажем … извини.. нисам смео…то је морало тако… да не процури…
БАНКАР : Лаж! Све је гомила лажи! Лепо сам ти рекао, немој да лажеш грађане на улици. То није поштено!Треба да идеш да преговараш. Мораш да идеш! Али, јавно! Сви да те виде. Свима да кажеш. Сви да знају! Ти си насео на његову игру. Упао су у замку. Направио је будалу од тебе.
ПРЕМИЈЕР : Морало је тако. Нисам имао избора! Претила је опасност избијања грађанског рата на улицама Како то не разумеш?
БАНКАР : Није претило ништа! Измишљаш! Ишао си само због себе! Трговао си за себе! Тражио си му да будеш премијер. Када те је одјебао, ти си полудео. Ти си све упропастио. Твоје проклето шибицарење! Лаж и муљање! И сада ћеш све да упропастиш. Видим шта се дешава. Ти си, бре, неиживљени клинац…
ПРЕМИЈЕР : Ма, шта се дешава, човеча? Ништа се не дешава. Хоћемо да реформишемо Србију!
БАНКАР : Лаж! Рекетираш тајкуне! Дружиш се са криминалним олошем! Проглашаваш их за хероје! Уводиш их у владу! Задивљен си криминалцима! Ти ниси нормалан! Не схваташ своју историјску улогу. Промашио си причу! У погрешном си фиму,човече! Вучеш све погрешне потезе. Катастрофа!
ПРЕМИЈЕР : Није тачно! Откуд ти такве информације? Ко ти пуни главу тим лажима. Ништа није истина.
БАНКАР : Нису лажи! Потврдили ми моји момци из краја.
ПРЕМИЈЕР : Лажу!
БАНКАР : Нема шансе! Мене они никада не лажу. Запамти, одрастао сам са њима! Све су ми рекли! Знају шта се дешава у Шилеровој. Све знају! Ко долази на проводе, журке, виски, купања и шмркања…
ПРЕМИЈЕР : Лажу!
БАНКАР : Не лажу! Они презиру те дрипце из Шилерове и Сурчина! Презиру! Наркомане и убице! Трговце дрогом! Клошаре! Шта ће ти они? Бизмисмени! Добијају да раде државне послове. Асфалтирају, увозе, извозе, намештени тендери! Олош! Зашто то радиш?
ПРЕМИЈЕР : Не знам о чему причаш. Нико им ништа не даје. Нико не иде у Шилерову…
БАНКАР : Лажеш! Момак је био у згради када су твоји људи долазили. Лично их је видео.Онај твој муцави наркоман и још неки из владе. Ти дрипци се хвале да им твоји људи пију из руке. Еј, исмејавају се са њима. Спрдају! Знаш ли шта кажу? Ако овакви налицкани фићфирићи воде државу, онда морамо ми да преузмемо власт. Ми смо способнији од њих и знамо да правимо паре.
ПРЕМИЈЕР : Ма, дај! Будале! Сад сам се сетио. То је било само једном. Морао сам да смирим страсти око Црвених беретки..
БАНКАР : Да ли си ти нормалан? Са криминалцима преговараш око државне безбедности и специјалне јединице?
ПРЕМИЈЕР : Немој да ме нервираш! Знаш и сам да без њих ништа не бисмо урадили и да су они, у последњем часу, ипак, преломили на нашу страну. Они су спречили крвопролиће на улицама…
БАНКАР: Криминалци? Криминалци су спречили крвопролиће на улицама? Тај олош?!? Те битанге и јајаре?!?Ти дилери дроге?!? Ти кокошари и хуље?!? Па, они раде под командом делова Службе, коју контролише ЦИА. Зар ти заиста верујеш да те сеоске џукеле, дошле из неке вукојебине, што увлаче шарене џемпере у тренерке, могу сами нешто да предузму? Могу сами да организују трговину наркотицима на Балкану? Па они на карти не знају да нађу где је Колумбија. Они су спречили да не дође до крвопролића? Ти си пролупао, човече!
ПРЕМИЈЕР : Јесу! Спречили су крвопролиће! Морао сам данима да опрезно преговарам са јединицом и са свим тим опасним типовима. Они су били одреди смрти! Спремни да извршавају наређења. На све спремни! Ја сам морао да урадим тај прљави посао. Ја! Нико други није хтео! Нико! Сви су се повукли. Неко је морао то да уради.
БАНКАР : Они су те фолирали, човеча. Навукли су те! Ти си пацер за њих! Одрадили су те, брате! Упао си у њихову замку. Трговали су са тобом да обезбеде себи слободу и да сачувају послове. Разумеш? Навлакуша! Лукави су и намазани! Опоменуо сам те, пре неколико година, да се клониш криминалаца. Не разумем, откуд ти толика потреба да се упознајеш са њима? Задивљен си са њима. Који је твој проблем?
ПРЕМИЈЕР : Политичар мора све у друштву да упозна. Мора да ради и оно што му не прија…
БАНКАР : Изговор! Политичар не сме, запамти добро, НЕ-СМЕ да има никакав додир са криминалцима. Ти си од тих хуља направио револуционаре…
ПРЕМИЈЕР : Нисам ја, време је такво било. Морали смо брзо да радимо …
БАНКАР : Ти, ти! Тврдиш да су они спречили крвопролиће? Глупост! Када милион људи изађе на улице, онда се ти штакори сакрију у рупе. Милион људи је било на улицама! Шта су они могли да ураде против милион људи? Шта? Реци? Ништа! Да пуцају у толики народ? Па, друже, они нису глупи. Знају они добро да нањуше праву страну. Победника! Зато су тебе јурили. Тртили се да буду у твојој близини. Наметали! Нудили своје услуге! Они нама, човече, нису требали! Нису! Ти си требао њима! Испао си глуп и ограничен! Уместо да их одјебеш, јер ти ломиш историју, ти си њима дао на значају.Ти си их извео на историјску позорницу. Зашто? Због твоје незрелости. Грађани су сами сломили режим. Грађани! Дојадило им је више зајебавање Деспота и његове полуделе жене. Грађани су пресудили. Изашли су на улице! Криминалце си ти убацио у игру. Они су те надмудрили.
ПРЕМИЈЕР : Морало је тако. Морали смо да се обезбедимо да…
БАНКАР : Није морало! Не сери више! Схвати већ једном! Ти њима ништа не дугујеш! Запамти! Ништа! Тебе је народ са улица довео на власт. Криминалце треба да стрпаш у затворе. Узми им имовину. Њима и тајкунима. То је иста багра! Народ то тражи! Народ тражи правду! Мораш народу да донесеш правду. Разумш ли шта је твој историјски задатак?
ПРЕМИЈЕР : Не разумеш ти политику…
БАНКАР /плане/ : Ја не разумем политику? Ја? / скочи / Ти си, бре, политички идиот.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Молим вас… молим вас…немојте …
БАНКАР : Ти ћеш мени да кажеш да не разумем политику?!? Па, твоја популарност је 2,34%. Мерили смо то у априлу 2.000. године. Ти то добро знаш. Постао си премијер. Како? Кукао си и закукавао, док нисам стао иза тебе да постанеш премијер. Па, сви знамо да си ти неспособан за премијера. То и ти знаш. Немаш један дан рада у привреди. Како ћеш да водиш државу? Такви су и ови скотови које си узео у владу.
ПРЕМИЈЕР : Дај смири се, бре…Хајде да разговарамо мирно…Нећу да се свађам са тобом. Ти знаш шта смо све прошли и колико те ценим.
БАНКАР : Ја, друже, нисам битан! Познајеш ме дуго. Говорим за твоје добро. Видим куда си забраздио. Хоћу да ти помогнем. Ниси изабрао добар пут. Идеш у провалију! Стани! Не срљај! Пружила ти се јединствена историјска прилика. Немој да је упропастиш. Србија ће то скупо да плати.
ПРЕМИЈЕР : Неће! Спасићемо Србију! Веруј ми! Знам шта радим! Ово је једини пут. Ништа не брини! Не разумем да не капираш да је дошло наше време. НА-ШЕ време!
БАНКАР : Какво наше време?
ПРЕМИЈЕР : Наше време! Срушили смо стари систем! После читаве деценије успели смо да срушимо стари режим. Више им нема повратка! Нема! Владаћемо наредних 20 година без конкуренције. Нема ко да нас скине са власти….
БАНКАР : Ти стварно верујеш у то?
ПРЕМИЈЕР : Апсолутно!
БАНКАР : Верујеш да ћеш владати наредних 20 година?
ПРЕМИЈЕР : Да.
БАНКАР : Ти си луд!
ПРЕМИЈЕР : Ја ти то гарантујем.
БАНКАР : Ти си стварно политички идиот.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Немојте …молим вас… немојте тако да говорите.
ПРЕМИЈЕР : Сигуран сам у ово што причам. Нема ко други да нас угрози. Запамти, нема ко…
БАНКАР : Само ти и ова твоја камарила дилетаната и лопова сте остали да владате?
ПРЕМИЈЕР : Све ће се то брзо променити. Ништа не брини. У ходу ће се ти људи променити. Доћи ће други, бољи. Сада морам да отпочнем са овима. Знам и ја да не ваљају, али нисам имао избора. У следећем кораку ће многи да отпадну. И тако, корак по корак, до нове Србије.
БАНКАР : Превариће те и издати најближи сарадници. То сам научио од Ивана Стамболића. Сећеш се шта ти је причао када сам вас упознао? Како је њега Слоба преварио….
ПРЕМИЈЕР : Знам! Али, то је прошло време. Сада је нешто друго. Ми смо срушили стари режим и сада имамо потпуну подршку грађана.
БАНКАР : Издаја нема застарелост. Та подршка грађана је ограниченог трајања. Већ се увелико круни. Имаш још само неколико месеци кредита. Грађани су обманути. Систем се није променио. Опијен си влашћу и невидиш шта се заиста дешава.
ПРЕМИЈЕР : Морају грађани бити стрпљиви. Ово су порођајне муке. Све ће доћи на своје место.Тражим само мало стрпљења.
БАНКАР : Нећеш успети! Окружен си лошим људима и незналицама! Лажу те на сваком кораку. Тапшу те по рамену и гурају испред себе. За сва њихова срања ћеш ти бити крив. Води рачуна! Не истрчавај! Чувај леђа! Издаће те на првом кораку! Већ су кренули. Похлепни су и покварени. Жељни власти и новца.
ПРЕМИЈЕР : Ништа ти не брини. Све ћу ја њих да надмудрим! Све ћу да их надиграм! Интелигентији сам од њих! Не брини ти за мене! Све је под контролом! Све иде по плану…
БАНКАР : Када у Србији кажу да је све под контролом и да иде све по плану, знам сигурно да је свуда расуло. Ево, ја ти сада кажем, пред нашим заједничким пријатељем, да сте преварили народ и да спроводите концепт који ће уништити ову државу и нацију.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Који концепт? Зар је тако страшно стање?
ПРЕМИЈЕР : Није тешко стање. Он превише паничи, јер се плаши за будућност Србије. Ми смо у брзом преображају. Морамо ствари да гледамо кроз постављене циљеве.
БАНКАР : Концепт шок терапије! Операције без анестезије! Брза приватизација и распродаја! Циљеви су ти погрешни, стратегија погубна. Радиш све супротно од онога што смо се договорили пре деценију и више.
ПРЕМИЈЕР : А шта треба, према твом мишљењу, да радим?
БАНКАР : Нећеш успети, човече! Прихватио си погрешан концепт. У том погрешном концепту си изабрао покварене људе, који ће да те продају. Њих само занима власт и новац. Они ће те издати. Остаћеш сам на ветрометини. Говорим ти као пријатељ. Знаш да ме власт не занима.Гурају те у пропаст. Лажу те и обмањују! Мене се плаше и зато ме оговарају. Знају да ћу ти рећи праву истину о њима.
ПРЕМИЈЕР : Ма, то је пролазно. Немој да се љутиш.
БАНКАР : Није пролазно! Не љутим се на те скотове. Презирем их!. Они знају какав утицај имам на тебе и зато ти причају лажи…
ПРЕМИЈЕР : Не слушам их! Не обраћам пажњу.
БАНКАР : Обраћаш, обраћаш! Они шире гласине да сам ја премијер, а да си ти само фасада. Гађају твоју сујету. Праве раздор између нас. Ти то дозвољаваш. Више верујеш њима, него мени.
ПРЕМИЈЕР : Није тако! Ти си мој друг и ја те поштујем. То добро знаш. Они су сада ту, јер су ми потребни. Не може на тај начин да се покрене привреда…
БАНКАР : На који начина?
ПРЕМИЈЕР : На тај начин, који си ти замислио.
БАНКАР : А како може?
ПРЕМИЈЕР : Твој начин је добар, али сада није изводљив.
БАНКАР : Шта није изводљиво?
ПРЕМИЈЕР : Није изводљиво да покренемо брзо производњу и запослимо људе….
БАНКАР: Зашто није изводљиво?
ПРЕМИЈЕР : Сувише је споро. Преспоро! Немамо времена за пузање.Немој да се љутиш. Требају нам велики скокови! Прочитао сам све твоје интервјуе. Пратим твоје извештаје са терена. Видим шта си покренуо. Видим да народ то прихвата. Знам коју енергију улажеш и свака ти част. То може само лудак као што си ти. Али, нажалост, то није довољно. Ти си мој лични саветник. Зато сам ти дао одрешене руке, али морамо брже…
БАНКАР : Како брже?
ПРЕМИЈЕР : Па, види. Морамо пречицом. Пречицом! Не можемо да чекамо сто година да се развијемо…
БАНКАР : Каквом пречицом?
ПРЕМИЈЕР : Пречицом до бољег живота. Пречицом до већих плата…
БАНКАР : Нема пречице! Нема на брзака ништа…
ПРЕМИЈЕР : Има, има! Видећеш! Сувише смо пропали. Морамо се брзо развијати…
БАНКАР : Како? Баш ме интересује…
ПРЕМИЈЕР : Врло једноставно. Направио сам договор са Американцима…
БАНКАР : Какав договор?
ПРЕМИЈЕР : Слушај! То сада први пут износим. То је мој план за наш брзи спас. Тражио сам од Американаца да ми одмах дају 6 милијарди долара и да дођу две велике мултинационалне компаније. Тако ћемо одједанпута покренути читаву Србију. Једна мултинационална компанија производи десет пута више него што производи Србија, а има само 150.000 запослених.
БАНКАР : И то је решење?
ПРЕМИЈЕР : Да.
БАНКАР : То је та пречица?
ПРЕМИЈЕР : Јесте.
БАНКАР : А шта ћемо ми да радимо?
ПРЕМИЈЕР : Ништа! Ми ћемо да живимо од пореза кога будемо убирали.
БАНКАР : Од пореза?
ПРЕМИЈЕР : Да.
БАНКАР : Ха-ха! Ти верујеш у то?
ПРЕМИЈЕР : Верујем.
БАНКАР : Знаш шта си ти?
ПРЕМИЈЕР : Шта?
БАНКАР : Будала!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Молим вас..немојте..
БАНКАР : Извињавам се … Он је – магарац!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Немојте, молим вас..
БАНКАР : Молим вас, запишите у својим мемоарима. Немојте да заборавите. Ево, ја изјављујем да је први реформатор Србије обична будала, магарац и политички дилетант.
ПРЕМИЈЕР : Хвала ти на лепим речима.
БАНКАР : Молим лепо! Ако верујеш у то што си сада нама рекао, онда је то најбољи доказ да си политички шарлатан.
ПРЕМИЈЕР : Зашто?
БАНКАР : Зато што не разумеш како функционише глобална комерцијална цивилизација. То је иста она усрана прича твојих тржишних талибана који ми кажу – зашто да производимо кад можемо да увозимо. Какви болиди! Један кварцовани доктор економских наука, министар и еуропејац, убеђује ме да је добро када држава има дефиците. Лудаци! Ништа не знају! Играју се државом! Мене оговарају!. Рекао сам им да ћу доћи на седницу владе да те покварењаке прописно ишамарам. Зато што ме непрестално оговарју код тебе и зато што лупетају глупости.
ПРЕМИЈЕР : Ха- ха! Волео бих да видим ту сцену.Ха-ха
БАНКАР : Немој да ме изазиваш. Теби бих извукао уши, јер си ми био друг.
ПРЕМИЈЕР : Био? Зар више нисам?
БАНКАР : Ниси.
ПРЕМИЈЕР : О-о! То је нешто ново? Нисам знао.
БАНКАР : Ново! Прилагођавамо се ситуацији. Циљ оправдава средства. Ти си макијавелиста.
ПРЕМИЈЕР : Ја сам прагматичар.
БАНКАР : Ти си Идеолог вулгарног прагматизма.
ПРЕМИЈЕР : Отмено звучи.
БАНКАР : Могу ли да завршим са оповргавањем твог бесмисленог концепта?
ПРЕМИЈЕР : Наравно.
БАНКАР : Прво, Вашингтон ти, да будемо прецизнији, јер Американци су сувише широк појам,неће дати тих обећаних 6 милијарди долара. Неће! Запамти! Они никоме ништа не дају. Они отимају! Рецимо, задуже те 100 долара, а онда ти отму 100 милиона. То су њихове пропорције. Гледао сам то од пада Берлинског зида по читавој Источној Европи. Друго, када дођу две мултинационалне компаније, оне оставе иза себе спржену привреду. Као напалм бомбе у Вијетнаму. Мултинационалке не би биле тако богате да се не понашају као колонизатори. Значи, да закључим, твоја брзина ће нас увести у већу трагедију него што смо били под прошлим режимом.
ПРЕМИЈЕР : Грешиш! Постигао сам сигуран договор…
БАНКАР : Не веруј Данајцима ни када дарове носе.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Треба бити врло опрезан. Не верујем Американцима.
ПРЕМИЈЕР : Ништа не брините. Све је договорено. Нећете препознати Србију за две –три године.
БАНКАР: Нећемо, јер ће бити потпуно уништена.
ПРЕМИЈЕР : Не верујеш ми?
БАНКАР : Не.
ПРЕМИЈЕР / окрене се ОЦУ НАЦИЈЕ/ : Ето, видите. Уместо да ме први подржи, он ми не верује. Толике године се знамо и сада када треба да буде уз мене, он ми не верује.
БАНАКАР : Не само да ти не верујем, него нећу више да будем твој лични саветник…
ПРЕМИЈЕР : Како нећеш?
БАНКАР : Не желим то више да радим. Три месеца сам дан и ноћ по читавој Србији обилазио привреду. Народ је то одушевљено прихватио. Донео сам одмах пројеката за 4,5 милијарди евра. Ставио ти на сто. Ништа ниси прихватио. Ништа! Све је било узалуд.
ПРЕМИЈЕР : Како ништа? А то што смо спасили ПКБ?
БАНКАР : Јесте, тачно. Краве нису имале шта да једу, да ти ниси реаговао, сигурно би поцркале. То је једино што си конкретно послушао. Остале моје предлоге и решења си бацио у канту за смеће.
ПРЕМИЈЕР : Нисам. Све имам сачувано. Ти не схваташ. Сада имамо други приоритет. Када покренемо Србију, онда следе твоји програми.
БАНКАР : Нисам више заинтересован за сарадњу. Хвала лепо. Гурај даље! Немам намеру да учествујем у уништавању Србије. Настави са тајкунима и криминалцима….
ПРЕМИЈЕР : Рекао сам ти, неке прљаве ствари морам лично да обавим.
БАНКАР : Само напред! Рекетирај тајкуне! Узимај им новац да би их заштитиио. / унесе му се у лице/ То је опасна игра, брате! Опасна! Немој да играш ту игру..
ПРЕМИЈЕР : Не рекетирам ја никог! Ти си полудео!
БАНКАР : Ниси се нагодио са тајкунима?
ПРЕМИЈЕР : Нисам…ја сам само…
БАНКАР : Лажеш!
ПРЕМИЈЕР : Ја само хоћу…само хоћу да знам где су им паре…
БАНКАР : То је рекет! Не смеш то, човече, да радиш! Не смеш! Ко си ти да провераваш где су њихове паре? Зашто уопште разговараш са њима? Ја их боље знам од тебе. Ту стоку треба одмах похапсити. Одмах! Процесуирати их судски! Ти са њима шурујеш…
ПРЕМИЈЕР : Не шурујем! Хоћу да их надмудрим..
БАНКАР : Опет муљаш и петљаш! Немој са њима да разговараш. Немој да се нагађаш! Лепо сам ти рекао да морамо одмах да донесемо закон о пореклу капитала тајкуна и политичар. Закон о конфискацији имовине стечене на привилегијама. Ти то ниси урадио. Кокетриша са њима! Волиш да их виђаш! Правиш дилове! Правиш своје приватне комбинације…
ПРЕМИЈЕР : Не правим никакве дилове, ја…
БАНКАР : Правиш! Ти си отворио ту Пандорину кутију. Ти!.Навукли су те тајкуни и криминалци…
ПРЕМИЈЕР : Ти ниси нормалан!
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Молим вас, смирите се …смирите…
БАНКАР : Нисам!Признајем! Нисам нормалан! Насео сам на твоју превару! Нисам нормалан, јер сам ти давао паре кад нико није смео. Нисам нормалан што сам вам помагао, мада сам знао да сте неспособни и покварени. Нисам нормалан јер сам изгубио свој бизнис, због подршке опозицији. Нисам нормалан јер ништа ниси урадио да ми помогнеш када су ми уништавали банку. Стајао си са стране и није те била брига што ми долазе убице. Еј, крволоци су долазили, јер их је Мама послала…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Мама? Ко је мама?
БАНКАР : Мама је Татина жена. Тату ви знате. Нашег Светог Саву. Мама је контолисала све криминалце у земљи. Мама је давала налоге кога треба да ликвидирају. Она је давала налоге шта да раде и куда новац да носе…И тако, господо другови, могао бих читаву ноћ да износим шта се догађа. Али, немам више ни времена, нити живаца . Колико видим, узалудно је и причати. Све иде према плану и програму наших вековних непријатеља. / креће према вратима / Напуштам вас да не бих покварио брзи скок у пропаст.
ОТАЦ НАЦИЈЕ / замишљено / : Зар је могуће? Ко би рекао? Онако крха женица…
ПРЕМИЈЕР : Немој да се љутиш. Стани! Смири се, бре, човече! Ти ми требаш!
/ прилази му, хвата га за руку/
БАНКАР / одгурне му руку/: Пусти ми руку!
ПРЕМИЈЕР : Стани, да ти кажем…
БАНКАР / врисне/ : Склањај руке! / снажно му одгурне руку/
ОТАЦ НАЦИЈЕ / престрављено/ : Немојте, молим вас, пријатељи моји…молим вас…
БАНКАР : Не могу више да га слушам. Одлазим! / креће према вратима/
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Немојте тако да наглите, молим вас. Србији требају паметни млади људи. Полако, молим вас, полако…
БАНКАР / окрене се / : Господине, схватите, не желим да учествујем у новој превари народа. Не желим! Нека он настави својим путем, ја ту себе не видим.
ПРЕМИЈЕР / полази према њему, шири руке/ : Каква превара? Не будали! Дошло је наше време! Ти нам требаш! Србија те треба! Дај спусти лопту на земљу…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Тако је! Србији су потребни млади и паметни људи да је воде.
БАНКАР : Не желим да учествујем у новој превари народа. Не могу да крадем државу. Нећу! Хвала на свему! Ти имаш мој број мобилног, када буду стотине хиљада преварених, опљачканих и сиромашних грађана на улици тражили тебе, да те линчују, позови ме да те спасим. То је само због старог другарства. Ништа пословно. Збогом! / излази и залупи врата/
ПРЕМИЈЕР : Стани! Молим те, немој да идеш…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Станите! Немојте да одлазите тако…
Станка.
Премијер се враћа и стровали се у фотељу.
Станка.
ПРЕМИЈЕР/ уздише/ : Уф! / трља рукама лице/ Какав дан! Заборавих да му кажем због чега сам га звао…Сада то више није ни важно…Уф,уф,уф…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Немој да се обесхрабиш. Ништа то није страшно. У борби мора да дође до варничење. Не треба употребљавати ружне речи, али сукоб мишљења је неопходан. Уосталом, ти си философ и то ти није страно.
ПРЕМИЈЕР : Није…али…знате …познајем га добро и знам да је добронамеран…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Добронамерност не значи да је у праву. На самом почетку нашег вишестраначја, једне кишне ноћи, имали смо он и ја исто жучну расправу. Врло коректно и учтиво, али он није разумео историјске процесе. Није схватао да Срби морају да реше једном за сва времена своје национално питање.Ми не смемо да уђемо у никакве трговине, прилагођавања и банкарске калкулације. То не постоји у историјским процесима…
ПРЕМИЈЕР : Знам његове историјске поставке. Нисам изучавао историју као он, тек намеравам, али ми је то његово становиште некако блиско…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Глупост! Историја не тражи колебљивце и калкуланте. Треба смело ићи даље. После свих лутања и промашаја, ти сада имаш велику историјску прилику.Немој да је изгубиш. Запамти, историја не памти слабе владаре.
ПРЕМИЈЕР : Знам.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Србији треба један просвећени вођа нације. Ти имаш све особине да будеш владар. Не осврћи се на његове нападе. Мораш напред! Порођајни болови су тешки, али немамо другог избора. Заокружи оно што је започео просвећени Кнез Михаило. Србију треба модернизовати. Треба је извући из балканског блата.
ПРЕМИЈЕР: Знам
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Опрезно са Американцима. Није им веровати. Ту се слажем са нашим пријатељем. Буди одлучан и делатан. Искусан си политичар. У најбољим си годинама да препородиш Србију.Сада је идеална прилика за тебе. Ја сам моје завршио. Остало ми је још само мало да помогнем. Идем полако./ устаје/ О-о! Старе кости, да Бог опрости! / креће према вратима/
ПРЕМИЈЕР / устаје за њим/ : Хвала вам што сте дошли.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Ништа, ништа! Моје је да кажем коју. А ви, млади, ако хоћете да послушате нас старе, добро. Ако,пак, нећете, опет добро. О, вашу главу што рекоше наши стари.
ПРЕМИЈЕР : Треба ми ваша мудрост..
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Е-е, синко! Тешко је данас бити мудар.Понекад помислим да нисам заслужио оволике године да носим. Одакле сам почео и где сам догурао…/махне руком/ Човек испије свој живот као шољицу кафе. Срк!Ни не зна кад га пре попи. Зато ти кажем, само напред! Нема колебања! Вуци свој јарам! Неко мора бити први! Неко мора да повуче.
ПРЕМИЈЕР : Разумео сам све…
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Неко мора да се жртвује. Мора! Није лако носити крст на својим леђима. Али, нема нам избора. Србија то тражи од тебе. Не оклевај! Не осврћи се назад! Назад нема ништа. Гледај само напред! Сада је прави тренутак за Србију. Ми нисмо важни. Важна је само Србија и српски народ.
ПРЕМИЈЕР: Променићу Србију!.
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Нећу ја то доживети. Време смрти се приближило. Буди паметан! Сретна ти владавина, пријатељу!
ПРЕМИЈЕР : Хвала ! Навратите! Само се јавите!/ испраћа га до врата/
ОТАЦ НАЦИЈЕ : Свако добро , сине!
Врата се затварају.
Премијер седа у фотељу.
Пали телевизор.
Глас спикера : „… Напади албанских екстремиста се настављају. Убијена три полицајца. Рудари наставили штрајк. Цене дивљају.На улицама нови обрачун – убијен у сачекуши Гидра, најајачи Србин. Сутра облачно и захлађење.“
Гаси телевизор.
Баци даљински у фотељу.
Устаје и излази из кабинета.
З А В Е С А
