Postalo je nesnosno slušati naše novobogataše koji, uplašeni za sopstveni kapital, istièu kako piju tablete protiv straha svaki dan. Zašto to rade? Èega se plaše? Vredi li to uopšte raditi?
Kada bolje razmislim, ponovo se vraæamo onom starogrèkom pitanju: šta je život? Koji je smisao života? Živeti u stalnom strahu i na tabletama protiv straha nije zdravo. Šta æe vam kapital ako morate da mu robujete? Šta æe vam kapital ako vam on ugrožava zdravlje?
Strah novobogataša, prema mišljenju psihologa, poèiva na nesigurnosti liènosti koja ima oseæaj krivice. Neurotièni novobogataš je nesiguran zato što je duboko u sebi potisnuo istinu koju ne želi da prizna. Istinu koju pokušava na svaki naèin da prikrije. Kada liènost pokušava da pobegne od skrivene istine, kada neuspešno nastoji da prevaziðe samog sebe, onda dolazi u sukob sa samim sobom i još dublje upada u psihološki problem.
Ne može se davljenik u živom blatu sam da izvuèe iz nevolje tako što æe iz sve snage da se vuèe za kosu. To nikome nije pošlo za rukom. Njegov položaj je neizdrživ. Ako nastavi tako šizofreno da se ponaša, obièno završava kao Leon Glembaj. Okrvavljene makaze su samo dekoracija jednog potpuno promašenog života. I tako uvek biva. Onaj koji ne plati na mostu, platiæe na æupriji. Poslednji sluèaj je tragièna smrt mladog Kenedija ili smrt narkotizovanog naslednika Rokfelerovih u jednom haustoru. Pitanje je samo dana kada æe jedan potpuno promašeni život poludeti i završiti u ludnici. Neki, opet, nastavljaju dalje, ne obaziruæi se na životni nesklad u kome se nalaze, pohlepno gutaju sve pred sobom, proždiru život kao što Satrap otkida glave na Gojinim paletama. Otimaju nesretnici, grabe, nagomilavaju kao da æe živeti veèno. Ne shvataju da æe biti zaboravljeni èim budu poèivši i da æe ih se seæati savremenici po zlu. Da li neko zna ko je bio, recimo, ministar u vreme kada su živeli i stvarali Mocart, Betoven, Brojgel ili Nikola Tesla? Ko zna koji je kralj vladao u vreme kada je Brojgel slikao svoje minijature? Seæa li se neko najbogatijeg trgovca u vreme kada je pisao Balzak, Prust ili Srtinberg? Šta je ostalo iza onih koji su imali svu moæ, novac, ugled i bogatstvo? Ništa. Ako su bili mecene genijalnih ljudi, ako su imali tu viziju, možda æe imati tu sreæu da zalutaju u neku memljivu knjigu u mraènoj biblioteci. Ali ako su sve uzimali samo za sebe i svoju gramzivu porodicu onda su oni ostali samo pajaci. I to je Božija pravda.
Pokušaj novobogataša da optuže druge, novije bogataše, kako samo taj naziv smešno zvuèi, da su se obogatili preko noæi, dok su oni svoje brzo steèeno bogatsto stekli marljivim, prekovremenim radom, samo je kièasti ukras naše društvene papazjanije u kojoj se danas veæina graðana nalazi. Osnovno pitanje je zapravo sledeæe: kako je moguæe u tako kratkom vremenu kada su milioni ljudi siromašili i propadali, kada je država dovedena do bankrota i privreda do steèaja, kako je, dakle, moguæe stvoriti toliko bogatstvo? Na koji naèin je to uraðeno? Kolike su profitne stope bile? I još jedno važno pitanje: u kojoj ureðenoj i razvijenoj zemlji, kojoj skorojeviæi toliko navodno teže, je to moguæe? Takve zemlje nema. Razlika izmeðu amerièkih prvih novobogataša, Kenedijevih, Rokfelerovih, Morganovih, i ruskih tajkuna koji danas kešom kupuju fudbalske klubove u Evropi, nije u njihovoj razbojnièkoj karakternoj crti, veæ u sistemu koji im je to omoguæio.
Kada su nastajala velika lièna bogatstva SAD su se tako brzo razvijale da nikome nije smetalo spektakularno bogaæenje spretnih pojedinaca. Svako je gledao da što više zaradi u državi koja se još brže bogatila. Nažalost, Rusija nije imala tu sreæu. Ruski tajkuni su prevarili svoju zemlju za 500 milijardi dolara i odluènom Putinu nije ostalo ništa drugo nego da ih, zbog njihovih sve veæih politièkih ambicija, hapsi.
Brza bogatstva u zemljama u tranziciji posledica su raspada države i uništavanja nacionalne privrede. Najbogatiji ljudu postajali su mladiæi koji su imali drskosti da banditski skreæu novèane iznose od isporuèene nafte, gasa, ruda i sirovina na svoje privatne raèune. Njihovo brzo bogaæenje direktno je povezano sa naglim siromašenjem veæine prevarenog naroda. Prema poslednjim podacima, izmeðu 5 i 10 odsto graðana stekli su kompletnu kontrolu nad svim profitabilnim projektima. Tokom prelaska državnog kapitala u ruke privilegovanih oligarha došlo je do smanjenja nacionalnog dohotka i pada životrnog standarda èak 10 puta. Jednom reèju, oligarsi su opljaèkali sopstvenu državu i graðane.
Slièno su uradili i naši novobogataši. Ko je mogao da uzima veliki novac bez znanja Familije? Niko. Svi današnji novobogataši, koji se hvale da imaju veliki novac, nisu stvarali taj novac na tržištu svojim berzanskim ili privrednim umeæem, veæ privilegijama koje im je Familija omoguæavala. Tako je Familija postala vlasnik veæine „uspešnih“ firmi u Srbiji, samo je privremeno ustupila na èuvanje svojim odanim ljudima. Uslov da bi ste se kandidovali da budete èuvar kapitala Familije bio je da ste pouzdana moralna protuva, koju Familija drži u veèitom strahu pred hapšenjem. Na drugoj strani, nije mogao svako dobiti pravo privilegije, veæ su samo provereni poltroni i ulizice, mekušci koji puze pred Familijom i pseæi radosno mašu repom kad ih pozovu da postanu dvorska svita za ismejavanje. Stroge provere su vršene na specijalnim seansama gde su komesari Familije dobijali zadatak da bezoèno ponižavaju, vreðaju i omalovažavaju sve potencijalne kandidate za novobogataše, kako bi im potpuno uništili ljudsko dostojanstvo, ponos i savest i stvorili okrutne pljaèkaše društvene imovine spremne, zbog svega što su morali da prežive, da se osvete svima onima koji su bižljivo èuvali sve ono što ovi izgubili.
Tako su stvoreni sprinteri biciklisti. Pohlepni „bizmismeni“ koji u kniks poklonu savijaju kièmu pred moænicima, dok sve one ispod sebe okrutno gaze dok ih ne unište. Ko je mogao da izdrži sve te društvene torture taj je, ostavši bez duše, postajao novobogataš. Slobodan i duhovan èovek nije pristajao na tu razarajuæu samodestrukciju jer je previše bio ponosan. I to je sva tajna. Radeæi za državu ili u državnoj upravi, novobogataši su otimali taèno onoliko koliko su im dozvoljavali drugi novobogataši. Konkurencija je bila zaista velika. Ali, vremenom, kao na svakom tržištu, izdvojili su se oni naj moæniji koji nas danas ubeðuju kako su bili žrtve režima. Ratni profiteri, korisnici primarnih i sivih emisija, èuvari droge, šverceri nafte, cigareta i oružja, besplatni korisnici državnih resursa, monopolisti i otimaèi društvene svojine napustili su Familiju posle oktobarske ravolucije i poèeli da služe nove gazde. Prevrtaèi svih boja nemaju nikakvu ideologiju, osim da saèuvaju bogatstvo koje su na kriminalan naèin oteli.
Razlog zašto reforme u Srbiji nisu uspele, pored pogrešnog koncepta i loših ljudi u tom konceptu, leži u tome što je uoèi oktobarskog prevrata došlo do saveza izmeðu vrhova tajne policije, novobogataša, kriminalaca i vrha nove vlasti. Jedan èovek je platio glavom kršenje tog dogovora. Tako je srpsko društvo je zacementiralo stare odnose, samo su skorojeviæi na vlasti pokušali da nas zamajavaju svojim neoliberalnim frazama. Ta laž je trajala skoro tri godine. Danas graðani ne veruju više nikome. Željni su pravde i boljeg života. Mogu li im to doneti novobogataši? Ne mogu. Suviše su pohlepni da bi pristali da rade za zajednicu. Pohlepa je jaèa od njih samih. I strah. Veèiti strah u kome neprekidno žive. Strah da æe izgubiti ono što su na prevaru oteli od graðana. Oni ne znaju da zaraðuju. Ali znaju da tu istinu ne mogu više sakriti. Mogu je samo popiti u tableti protiv straha, zavaravajuæi se da æe tako ozdraviti. Greška. To je pogršan recept za isceljenje bolne duše. Svojim pravdanjem i objašnjavanjem siromašnim graðanima neæe kupiti duševni mir. Ima nešto što se ne može kupiti. Samosažaljenje nije put do njihovog ozdravljenja. Ako hoæe zaista da ozdrave i da iskupe sve grehe koje su poèinili predlažem im spasonosni recept.
Gospodo novobogataši, izaðite iz svojih dvoraca kièa i podarite svu svoju imovinu i bogatstvo državi. Neka država od tog kapitala napuni ispražnjene socijalne i penzione fondove. Poklonite kapital novoj Banci za razvoj koja æe otvarati 50.000 malih i srednjih preduzeæa godišnje i zaposliæe 300.000 ljudi željnih rada i boljeg života. To je jedini lek protiv straha. To je pravi put ozdravljenja. Postanite skromni i krenite iz poèetka. Pokažite sumnjièavoj javnosti svu svoju sposobnost. Ako ste zaista sposobni vi æete ponovo uspeti. Opraæete ljagu sa svog imena i ostaæete upamæeni. Pokoljenja æe tek tada prièati o vama. A to je, ipak, najveæi kapital. Bogatsvo koje se nikad ne može izgubiti.
Objavljeno u listu «Svedok» 2003-11-22
